Анизол

Анизол
Називи
	IUPAC назив metoksibenzen
	Други називи феноксиметан; фенил метил етар
Идентификација
CAS број	100-66-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:16579 ;
ChemSpider	7238 ;
ECHA InfoCard	100.002.615
КЕГГ	Ц01403 ;
УНИИ	Б3W693ГАЗХ ;
	SMILES O(c1ccccc1)C; COc1ccccc1; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C7H8O
Моларна маса	108,14 g/mol
Агрегатно стање	безбојна течност
Густина	0,995 g cm−3
Тачка топљења	−37 °C (−35 °F; 236 K)
Тачка кључања	154 °C (309 °F; 427 K)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Анизол (метоксибензен) је органско једињење са формулом CH₃OC₆H₅. Он је безбојна течност са мирисом сличном семену аниса. Многи од његових деривата су присутни у природним и вештачким мирисима. Ово једињење се углавном прави синтетички и служи као прекурзор у синтези других једињења.

Припрема[уреди | уреди извор]

Анизол се припрема Вилијамсоновом етарском синтезом, реакцијом натријум феноксида са метил бромидом и сродним метилирајућим реагенсима:^[2]

C₆H₅O⁻Na⁺ + CH₃Br → CH₃OC₆H₅ + NaBr

Примена[уреди | уреди извор]

Анизол је прекурзор парфема, инсектних феромона, и лекова.^[3] На пример, синтетички анетол се припрема из анизола.

Безбедснот[уреди | уреди извор]

Анизол је релативно нетоксичан, са ЛД50 вредношћу од 3700 mg/kg kod pacova.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58
^ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_313. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интернационална карта хемијске безбедности 1014
Pherobase pheromone database entry

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58

[Ullmann-3] Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_313. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[4] MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика