Анксиолитик

С Википедије, слободне енциклопедије

Анксиолитик (антипанични или антианксиозни агенс.[1]) је лек који се користи за лечење анксиозности, и сродних психолошких и физичких симптома. Анксиолитици су се показали корисним у лечењу анксиозних поремећаја[2][3]

Бета блокатори као што су пропранолол и окспренолол, мада нису анксиолитици, се могу користити за сузбијање соматских симптома анксиозности.[4]

Типови анксиолитика[уреди | уреди извор]

Бензодиазепини[уреди | уреди извор]

Бензодиазепини се прописују за краткотрајно олакшавање тешке и онеспособљавајуће анксиозности. Бензодиазепини се користе за лечење великог броја обољења и симптома и обично су приви избор лека за краткотрајну ЦНС седацију. Дуготрајна употреба обухвата лечење тешке анксиозности. Постоји ризик бензодиазепинског повлачења и повратка синдрома након континуиране употребе дуже од две недеље. Толеранција и зависност се могу јавити код пацијената на таквим третманима.[5] Постоји такође додатни проблем акумулације метаболита лека и нуспојава.[6]

ССРИ[уреди | уреди извор]

Селективни инхибитори преузимања серотонина, или серотонин-специфични инхибитори преузимања[7], (ССРИ) су класа једињење која се типично користи као антидепресанти у лечењу депресије, анксиозних поремећаја, и неких поремећаја личности. ССРИ лекови су примарно класификован као антидепресанти и типично су више дозе неопходне да били ефективни у лечењу анксиозних поремећаја.

Азапирони[уреди | уреди извор]

Азапирони су класа агонист 5-HT рецептора. Они не производе седацију и зависност попут бензодиазепина, и изазивају знатно мање когнитивно погоршање.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Антианxиетy агент ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  2. ^ Берриос, ГЕ (1999). „Анxиетy Дисордерс: а цонцептуал хисторy”. Ј Аффецт Дисорд. 56 (2–3): 83—94. ПМИД 10701465. дои:10.1016/С0165-0327(99)00036-1. 
  3. ^ Кесслер РЦ, Цхиу WТ, Демлер О, Мерикангас КР, Wалтерс ЕЕ (2005). „Преваленце, северитy, анд цоморбидитy оф 12-монтх ДСМ-IV дисордерс ин тхе Натионал Цоморбидитy Сурвеy Реплицатион”. Арцх. Ген. Псyцхиатрy. 62 (6): 617—27. ПМЦ 2847357Слободан приступ. ПМИД 15939839. дои:10.1001/арцхпсyц.62.6.617. 
  4. ^ „Анxиетy Дисордерс”. 
  5. ^ Gelder, M, Mayou, R. and Geddes, J. 2005. Psychiatry. 3rd ed. New York: Oxford. стр. 236.
  6. ^ Ладер M, Тyлее А, Доногхуе Ј (2009). „Wитхдраwинг бензодиазепинес ин примарy царе”. ЦНС Другс. 23 (1): 19—34. ПМИД 19062773. дои:10.2165/0023210-200923010-00002. 
  7. ^ Барлоw, Давид; Х. Дуранд; V. Марк (2009). „Цхаптер 7: Моод Дисордерс анд Суициде”. Абнормал Псyцхологy: Ан Интегративе Аппроацх (Фифтх изд.). Белмонт, ЦА: Wадсwортх Ценгаге Леарнинг. стр. 239. ИСБН 978-0-495-09556-9. ОЦЛЦ 192055408. 
  8. ^ Дан Ј. Стеин; Ериц Холландер; Барбара Оласов Ротхбаум, ур. (14. 08. 2009). Теxтбоок оф Анxиетy Дисордерс (сецонд изд.). Америцан Псyцхиатриц Публисхинг, Инц. стр. 194. ИСБН 9781585622542. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).