Пређи на садржај

Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка

С Википедије, слободне енциклопедије
Акутно запаљања црвуљка

Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка саставни су део конзервативне терапије која се може применити код већине пацијената са акутним запаљењем црвуљка у првих 12 — 24 часа. Иако се антибиотици могу применити у лечењу запаљања црвуљка без неповољних исхода (изузев код рефрактерних случајева који се морају лечити хируршки), њихова примена и даље није јасно дефинисана.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Недавно истраживање спроведено на Медицинском факултету Универзитета Северна Дакота открило је да иако се запаљања црвуљка често решава применом антибиотика, велика већина Американаца уместо тога бира операцију. Само око 1 од 10 одраслих особа рекла је да ће користити антибиотике за лечење запаљања црвуљка.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Одлуку о примени антибиотика уместо примене оперативног приступа у лечењу акутног запаљања црвуљка требало би да донесу заједнички лекар, пацијенат и његова породица

Одлуку о примени антибиотика уместо примене оперативног приступа у лечењу акутног запаљања црвуљка требало би да донесу заједнички лекар, пацијенат и његова породица.[2]

Примена антибиотика у лечењу запаљања црвуљка, данас је заснована на већем броју протокола који се међусобно разликују у односу на: врсту и дужину примене антибиотика, тренутак ординирања, хируршки или оперативни приступ (лапароскопски или отворено), начин затварања оперативне ране (са или без дренаже).[1][3]

Вртста антибиотика[уреди | уреди извор]

Пре избора антибиотика треба треба имати у виду да он мора да буде ефикасан против бактерија које су перманентно присутне у црвуљку, а то су:[1]

  • Анаеробне бактерије — од којих су највише заступљени Бактероиди, Клостридијум и Пептострептококус врсте.
  • Грам негативни колиформни сојеви — као што су: Ешерихија коли, Псеудомонас аеругиноса, Ентеробактер и Клебсиела.
  • Грам позитивни микроорганизми — који се ретко могу наћи у дебелом цреву, тако да је примена антибиотика против ових врста (попут Ентерококуса) контроверзна.[1][4]
Некомпликовани случајеви

Код некомпликованих запаљења црвуљка лечење једним антибиотиком широког спектра је сасвим довољно. Најчешће се код ових случајева примењују цефалоспорини (цефоxитин, цефотетан), ампицилин (сулбактам) или пиперацилин (тазобактам).[1]

Компликовани случајеви

Код компликованих запаљења црвуљка, традиционално се годинама примењивала „трипл“ антибиотска терапија (ампицилин, гентамицин и клиндамицин/ метронидазол). Увођењем новијих антибиотика широког спектра, током 1990-их година, препоруке за лечење запаљења црвуљка су се мењале.[1] Студије су показале да је комбинација два антибиотка попут цефтриаксона и метронидазола или монотерапија пиперацилин/тазобактам-ом једнако ефикасна као и трипл терапија, али да су трошкови лечења мањи.[5][6]

Дужина примене антибиотика[уреди | уреди извор]

Дужина трајања примене антибиотске терапије је такође предмет дискусија. Стандарни протокол за терапију антибиотицима предлаже примену три дана интравенских антибиотика у болници, плус седам дана оралних антибиотика код своје куће.[а]

Некомпликовани случајеви

Код некомпликованих запаљења црвуљка, уз преоперативну дозу антибиотика, може се наставити са терапијом током 24-48 часа.

Компликовани случајеви

Код компликованих запаљења црвуљка, дужина трајања антибиотске терапије износи 7-10 дана.

Начин примене[уреди | уреди извор]

Антибиотска терапија се не мора примењивати само парентерално, већ ју је могуће превести у пероралну, да би пацијент могао бити отпуштен на кућно лечење, након стабилизације стања, и у тим условима наставио са њиховом применом.[3]

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Присталице

Један део истраживача примену ове методе лечења оправдава чињеницом да је већина случајева запаљања црвуљка некомпликован, што једноставно значи да орган није перфорирао, и може се лечити антибиотицима, док је операција потребна само када постоји могућност да црвуљак перфорира (а тај разлик се лако види на ЦТ снимку).[2]

Противници

Други део истраживача сматра да око 20 до 30 посто пацијената са запаљањем црвуљка има перфорирацију коју треба уклонити, док се 70 до 80 посто пацијената можда може лечити само антибиотицима. Међутим како је перфорација црвуљка попут мале „сузе”, која омогући да гнојни садржај из црвуљка процури и изазве потенцијално фаталну инфекцију крви.[2]

Такође противници примене сам антибиотика наводе да је 100 од 257 пацијената лечених антибиотицима морало имати апендектомију током пет година од појаве запаљења црвуљка и лечења антибиотицима.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Поређења ради боравак у болници након лапароскопске операције црвуљка је у начелу само један дан.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Јелена Антић, Клинички значај минимално инвазивне хирургије у терапији акутног апендицитиса у дечјем узрасту, Докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду Медицински факултет, Нови Сад, 2016.
  2. ^ а б в г д Реинберг, Стевен. „Антибиотицс Маy Цуре Аппендицитис Wитхоут Сургерy”. www.wебмд.цом 2018. Приступљено 23. 12. 2019. 
  3. ^ а б Лее СЛ, Ислам С, Цассидy ЛД, Абдуллах Ф, Арца МЈ, Америцан Педиатриц Сургицал Ассоциатион О, ет ал. Антибиотицс анд аппендицитис ин тхе педиатриц популатион: ан Америцан Педиатриц Сургицал Ассоциатион Оутцомес анд Цлиницал Триалс Цоммиттее сyстематиц ревиеw. Јоурнал оф педиатриц сургерy. 2010;45(11):2181-5.
  4. ^ Фаллон СЦ, Хассан СФ, Лаример ЕЛ, Родригуез ЈР, Брандт ML, Wессон ДЕ, ет ал. Модифицатион оф ан евиденце-басед протоцол фор адванцед аппендицитис ин цхилдрен. Тхе Јоурнал оф сургицал ресеарцх. 2013;185(1):273-7.
  5. ^ Соломкин ЈС, Мазуски ЈЕ, Брадлеy ЈС, Родволд КА, Голдстеин ЕЈ, Барон ЕЈ, ет ал. Диагносис анд манагемент оф цомплицатед интра-абдоминал инфецтион ин адултс анд цхилдрен: гуиделинес бy тхе Сургицал Инфецтион Социетy анд тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. Цлиницал инфецтиоус дисеасес : ан оффициал публицатион оф тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. 2010;50(2):133-64.
  6. ^ Емил С, Лаберге ЈМ, Микхаил П, Баицан L, Флагеоле Х, Нгуyен L, ет ал. Аппендицитис ин цхилдрен: а тен-yеар упдате оф тхерапеутиц рецоммендатионс. Јоурнал оф педиатриц сургерy. 2003;38(2):236-42.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).