Антидијабетесни лек
Антидијабетици су лекови за третман шећерне болести путем снижавања нивоа глукозе у крви. Изузев инсулина, ексенатида, лираглутида и прамлинтида, они се администирају орално, те се називају оралним хипоглицемским агенсима или оралним антихиперглицемским агенсима. Постоји неколико класа антидијабетских лекова. Извор лека зависи од природе дијабетеса, узраста и ситуације особе, као и низа других фактора.
Диабетес меллитус тип 1 је болест узрокована недостатком инсулина. Неопходно је користити инсулин код типа I. Он се уноси путем инекције.
Диабетес меллитус тип 2 је болест инсулинске отпорности ћелија. Треатмени обухватају: (1) агенсе који повишавају количину инсулина излученог из панкреаса, (2) агенсе који повишавају сензитивност органа на инсулин, и (3) агенсе који умањују брзину којом се глукоза апсорбује из гастроинтестиналног тракта.
Неколико група лекова, углавном оралних, су ефективни за тип II. Они се често користе у комбинацији. Терапеутска комбинација за тип II може да обухвата инсулин.
Примери лекова[уреди | уреди извор]
У следећој табели је упоређено неколико често коришћених антидијабетесних агенаса. Упоређени лекова представљају класе лекова, мада у неким случајевима су могуће знатне варијације између индивидуалних лекова унутар класе.
| Поређење антидијабетских лекова[1][2] | |||
|---|---|---|---|
| Агенс[2] | Механизам[3] | Предности[2] | Недостаци[2] |
| Сулфонилуреја (глибурид, глимепирид, глипизид) | Стимулише отпуштање инсулина из панцреасних бета ћелија путем инхибиције КАТП канала |
|
|
| Метформин | Делује на јетру да би умањио инсулинску отпорност |
|
|
| Инхибитор алфа-глукозидазе (акарбоза, миглитол, воглибоза) | Редукује апсорпцију глукозе дејством на танка црева чиме узрокује снижену продукцију ензима неопходних за варење угљених хидрата |
|
|
| Тиазолидиндиони (Пиоглитазон, Росиглитазон) | Редукује инсулинску отпорност активацијом ППАР-γ у масном ткиву и мишићима |
|
|
Већина антидијабетских агената се не користи током трудноће, него се користи инсулин.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цамбон-Тхомсен, А.; Риал-Себбаг, Е.; Кнопперс, Б. M. (2007). „Трендс ин етхицал анд легал фрамеwоркс фор тхе усе оф хуман биобанкс”. Еуропеан Респираторy Јоурнал. 30 (2): 373—382. ПМИД 17666560. дои:10.1183/09031936.00165006. adapted from table 2, which includes a list of issues
- ^ а б в г Цонсумер Репортс Хеалтх Бест Буy Другс. „Тхе Орал Диабетес Другс: Треатинг Тyпе 2 Диабетес” (ПДФ). Бест Буy Другс. Цонсумер Репортс: 20. Приступљено 18. 9. 2012., which is citing
- Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy (2011). „Орал Диабетес Медицатионс фор Адултс Wитх Тyпе 2 Диабетес. Ан Упдате” (ПДФ). Цомпаративе Еффецтивенесс Ревиеw. нумбер 27 (АХРQ Пуб. Но. 11–ЕХЦ038–1). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 09. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- Беннетт, W. L.; Марутхур, Н. M.; Сингх, С.; Сегал, Ј. Б.; Wилсон, L. M.; Цхаттерјее, Р.; Маринопоулос, С. С.; Пухан, M. А.; Ранасингхе, П.; Блоцк, L.; Ницхолсон, W. К.; Хутфлесс, С.; Басс, Е. Б.; Болен, С. (2011). „Цомпаративе еффецтивенесс анд сафетy оф медицатионс фор тyпе 2 диабетес: Ан упдате инцлудинг неw другс анд 2-друг цомбинатионс”. Анналс оф интернал медицине. 154 (9): 602—613. ПМЦ 3733115
. ПМИД 21403054. дои:10.1059/0003-4819-154-9-201105030-00336.
- ^ а б в г Table entries taken from page 185 in: Елизабетх D Агабеги; Агабеги, Стевен С. (2008). Степ-Уп то Медицине (Степ-Уп Сериес). Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ISBN 978-0-7817-7153-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лебовитз, Харолд Е. (2004). Тхерапy Фор Диабетес Меллитус анд Релатед Дисордерс (4тх изд.). Алеxандриа, ВА: Америцан Диабетес Ассоциатион. ISBN 978-1-58040-187-6.
- Адамс, Мицхаел Иан; Холланд, Норман Норwоод (2003). Цоре Цонцептс ин Пхармацологy. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице Халл. ISBN 978-0-13-089329-1.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
