Антиминералокортикоид
Антиминералокортикоид (алдостеронски антагонист) је диуретички лек који омета дејство алдостерона на минералокортикоидним рецепторима. Ова група лекова се често користи као помоћна терапија, у комбинацији са другим лековима, за третман хроничног затајења срца. Спиронолактон, први члан ове класе, се такође користи за лечење хипералдостеронизма (укључујући Конов синдром) и женског хирсутизма.
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Алдостеронски антагонисти имају афинитет за минералокортикоидни рецептор. Антагонизам тог рецептора инхибира ресорпцију натријума у прикупљајућим каналима нефрона у бубрезима. Тиме се омета размена натријума и калијума, редукује уринарно излучивање калијума и у мањој мери повишава излучивање воде (диуреза).[1]
Примери[уреди | уреди извор]
Део чланова ове класе који су у клиничкој употреби је:
- Спиронолактон
- Еплеренон - има већу специфичност од спиронолактона
- Канренон (канреноат калијум)
- Проренон (прореноат калијум)
- Мексренон (мексреноат калијум)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Алдостероне+Антагонистс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- MeSH листа агенса 82000451