Антинеутрон
 Кваркна структура антинеутрона. | |
| Класификација | Антибарион |
|---|---|
| Композиција | 1 горњи антикварк, 2 доњи антиqуаркс |
| Статистике | Фермионски |
| Интеракције | Јака, слаба, гравитациона, електромагнетна |
| Статус | Откривен |
| Симбол | н |
| Античестица | Неутрон |
| Откривен | Брус Корк (1956) |
| Маса | 939,565560(81) МеВ/ц2 |
| Наелектрисање | 0 |
| Магнетни момент | +1,91 µН |
| Спин | 1⁄2 |
| Изоспин | 1⁄2 |
Антинеутрон је античестица неутрона са симболом н.[1][2][3] Он се разликује од неутрона само по томе што нека од његових својстава имају једнаку величину али супротан знак.[4] Он има исту масу као и неутрон, и нема нето електрични набој, али има супротан барионски број (+1 за неутрон, -1 за антинеутрон). То је зато што је антинеутрон сачињен од антикваркова, док су неутрони састављени од кваркова. Антинеутрон се састоји од једног горњег антикварка и два доња антикварка.
Пошто је антинеутрон електрично неутралан, он се не може лако посматрати директно. Уместо тога, посматрају се производи његове анихилације обичном материјом. Теоретски, слободни антинеутрон треба да се распадне у антипротон,[5] позитрон и неутрино у процесу аналогном бета распадању слободних неутрона. Постоје теоријски предлози осцилација неутрон-антинеутрона, процеса који подразумева кршење очувања барионског броја.[6][7][8]
Антинеутрон је откривен у судару протона-антипротона у Беватрону[9] (Ларенс Беркли националној лабораторији) заслугом Бруса Корка 1956. године, годину дана након што је антипротон откривен.[10][11]
Магнетни момент[уреди | уреди извор]
Магнетни момент антинеутрона је супротан магнетном моменту неутрона.[12] Он је +1,91 µН за антинеутрон, док је −1,91 µН за неутрон (релативно на правац спина). Овде је µН нуклеарни магнетон.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1959”.
- ^ „Антиматтер Атомс Траппед фор Фирст Тиме—"А Биг Деал"”. 19. 11. 2010.
- ^ Wеинберг, Стеве (1995-06-30). Тхе qуантум тхеорy оф фиелдс, Волуме 1 : Фоундатионс
. стр. 14. ИСБН 0-521-55001-7.
- ^ Ланцастер, Том; Блунделл, Степхен Ј.; Блунделл, Степхен (април 2014). Qуантум Фиелд Тхеорy фор тхе Гифтед Аматеур (на језику: енглески). ОУП Оxфорд. стр. 61. ИСБН 9780199699339.
- ^ Дирац, Паул (1930). „А Тхеорy оф Елецтронс анд Протонс”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy А. 126 (801): 360—365. Бибцоде:1930РСПСА.126..360Д. дои:10.1098/рспа.1930.0013
.
- ^ Р. Н. Мохапатра (2009). „Неутрон-Анти-Неутрон Осциллатион: Тхеорy анд Пхеноменологy”. Јоурнал оф Пхyсицс Г. 36 (10): 104006. Бибцоде:2009ЈПхГ...36ј4006М. арXив:0902.0834 . дои:10.1088/0954-3899/36/10/104006.
- ^ C. Гиунти; M. Лаведер (19. 8. 2010). „Неутрон Осциллатионс”. Неутрино Унбоунд. Иституто Назионале ди Фисица Нуцлеаре. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2010.
- ^ Y. А. Камyсхков (16. 1. 2002). „Неутрон → Антинеутрон Осциллатионс” (ПДФ). ННН 2002 Wорксхоп он "Ларге Детецторс фор Протон Децаy, Суперновае анд Атмоспхериц Неутринос анд Лоw Енергy Неутринос фром Хигх Интенситy Беамс" ат ЦЕРН. Приступљено 19. 8. 2010.
- ^ „Тхе Хисторy оф Антиматтер - Фром 1928 то 1995”. ЦЕРН. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24.(Тхе цитед паге ис нотед ас "3 оф 5". Тхе хеадинг он тхе цитед паге ис "1954: поwер тоолс".)
- ^ „Тхе Хисторy оф Антиматтер - Фром 1928 то 1995”. ЦЕРН. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24.(Тхе цитед паге ис нотед ас "3 оф 5". Тхе хеадинг он тхе цитед паге ис "1954: поwер тоолс".)
- ^ Цорк, Бруце; Ламбертсон, Глен Р.; Пицциони, Оресте; Wензел, Wиллиам А. (15. 11. 1956). „Антинеутронс Продуцед фром Антипротонс ин Цхарге-Еxцханге Цоллисионс”. Пхyсицал Ревиеw. 104 (4): 1193—1197. Бибцоде:1956ПхРв..104.1193Ц. С2ЦИД 123156830. дои:10.1103/ПхyсРев.104.1193.
- ^ Лорензон, Wолфганг (6. 4. 2007). „Пхyсицс 390: Хомеwорк сет #7 Солутионс” (ПДФ). Модерн Пхyсицс, Пхyсицс 390, Wинтер 2007. Приступљено 22. 12. 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Феyнман, Р. П. (1987). „Тхе реасон фор антипартицлес”. Ур.: Р. П. Феyнман; С. Wеинберг. Тхе 1986 Дирац мемориал лецтурес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-34000-4.
- Wеинберг, С. (1995). Тхе Qуантум Тхеорy оф Фиелдс, Волуме 1: Фоундатионс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-55001-7.
- Г. Фрасер (18. 5. 2000). Антиматтер: Тхе Ултимате Миррор. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-65252-0.
- Сцхмидт, Г.Р.; Геррисх, Х.П.; Мартин, Ј.Ј.; Смитх, Г.А.; Меyер, К.Ј. „Антиматтер Продуцтион фор Неар-терм Пропулсион Апплицатионс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 6. 3. 2007. г.
- Леwис, Р. А.; Смитх, Г. А.; Хоwе, С. D. (1997). „Антипротон портабле трапс анд медицал апплицатионс” (ПДФ). Хyперфине Интерацтионс. 109 (1–4): 155. Бибцоде:1997ХyИнт.109..155Л. дои:10.1023/А:1012653416870. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 8. 2011. г.
- Гибнеy, Е. (2018). „Пхyсицистс план антиматтер'с фирст оутинг – ин а ван”. Натуре. 554 (7693): 412—413. Бибцоде:2018Натур.554..412Г. ПМИД 29469122. дои:10.1038/д41586-018-02221-9.
- Блаум, К.; Раизен, M. Г.; Qуинт, W. (2014). „Ан еxпериментал тест оф тхе wеак еqуиваленце принципле фор антихyдроген ат тхе футуре ФЛАИР фацилитy”. Интернатионал Јоурнал оф Модерн Пхyсицс: Цонференце Сериес. 30: 1460264. Бибцоде:2014ИЈМПС..3060264Б. дои:10.1142/С2010194514602646. хдл:11858/00-001М-0000-001А-152Д-1 .
- Антипов, Y. M.; et al. (1974). „Обсерватион оф антихелиум3 (ин Руссиан)”. Yадернаyа Физика. 12: 311.
- Арсенесцу, Р.; et al. (2003). „Антихелиум-3 продуцтион ин леад–леад цоллисионс ат 158 А ГеВ/ц”. Неw Јоурнал оф Пхyсицс. 5 (1): 1. Бибцоде:2003ЊПх....5....1А. дои:10.1088/1367-2630/5/1/301 .
- Агакисхиев, Х.; et al. (2011). „Обсерватион оф тхе антиматтер хелиум-4 нуцлеус”. Натуре. 473 (7347): 353—356. Бибцоде:2011Натур.473..353С. ПМИД 21516103. арXив:1103.3312 . дои:10.1038/натуре10079.
- АЛПХА Цоллаборатион (2011). „Цонфинемент оф антихyдроген фор 1,000 сецондс”. Натуре Пхyсицс. 7 (7): 558—564. Бибцоде:2011НатПх...7..558А. арXив:1104.4982 . дои:10.1038/нпхyс2025.
- Амоле, C.; et al. (2012). „Resonant quantum transitions in trapped antihydrogen atoms” (PDF). Nature. 483 (7390): 439—443. Bibcode:2012Natur.483..439A. PMID 22398451. doi:10.1038/nature10942. hdl:11568/757495.
- Madsen, N. (2010). „Cold antihydrogen: a new frontier in fundamental physics”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 368 (1924): 3671—82. Bibcode:2010RSPTA.368.3671M. PMID 20603376. doi:10.1098/rsta.2010.0026 .
- „Ten things you might not know about antimatter”. symmetry magazine. Архивирано из оригинала 8. 11. 2018. г. Приступљено 2018-11-08.
- „Smidgen of Antimatter Surrounds Earth”. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г.
- Agakishiev, H.; et al. (СТАР Цоллаборатион) (2011). „Обсерватион оф тхе антиматтер хелиум-4 нуцлеус”. Натуре. 473 (7347). Бибцоде:2011Натур.473..353С. ПМИД 21516103. С2ЦИД 118484566. арXив:1103.3312 . дои:10.1038/натуре10079.
- Цанетти, L.; et al. (2012). „Matter and Antimatter in the Universe”. New J. Phys. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 . doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012.
- Tenenbaum, David (28. 12. 2012). „One step closer: UW-Madison scientists help explain scarcity of antimatter”. University of Wisconsin–Madison News. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г.
- Tsan, Ung Chan (2013). „Mass, Matter, Materialization, Mattergenesis and Conservation of Charge”. International Journal of Modern Physics E. 22 (5). Bibcode:2013IJMPE..2250027T. doi:10.1142/S0218301313500274. „Matter conservation means conservation of baryonic number A and leptonic number L, A and L being algebraic numbers. Positive A and L are associated to matter particles, negative A and L are associated to antimatter particles. All known interactions do conserve matter.”
- Tsan, U. C. (2012). „Negative Numbers And Antimatter Particles”. International Journal of Modern Physics E. 21 (1). Bibcode:2012IJMPE..2150005T. doi:10.1142/S021830131250005X. „Antimatter particles are characterized by negative baryonic number A or/and negative leptonic number L. Materialization and annihilation obey conservation of A and L (associated to all known interactions).”
- Dirac, Paul A. M. (1965). Physics Nobel Lectures (PDF). 12. Amsterdam-London-New York: Elsevier. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019.
- „Antimatter”. Science Fiction Encyclopedia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019.
- McCaffery, Larry (јул 1991). „An Interview with Jack Williamson”. Science Fiction Studies. 18 (54). Архивирано из оригинала 12. 9. 2006. г.
- Pearson, K. (1891). „Ether Squirts”. American Journal of Mathematics. 13 (4). JSTOR 2369570. doi:10.2307/2369570.
- Kragh, H. (2002). Quantum Generations: A History of Physics in the Twentieth Century. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09552-3.
- Schuster, A. (1898). „Potential Matter – A Holiday Dream”. Nature. 58 (1503). Bibcode:1898Natur..58..367S. S2CID 4046342. doi:10.1038/058367a0 . Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020.
- Harrison, E. R. (2000-03-16). Cosmology: The Science of the Universe (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66148-5. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020.
- Dirac, P. A. M. (1928). „The Quantum Theory of the Electron”. Proceedings of the Royal Society A. 117 (778). Bibcode:1928RSPSA.117..610D. JSTOR 94981. doi:10.1098/rspa.1928.0023 .
- Kaku, M.; Thompson, J. T. (1997). Beyond Einstein: The Cosmic Quest for the Theory of the Universe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286196-2.
- Stewart, P. J. (2010). „Charles Janet: Unrecognized genius of the periodic system”. Foundations of Chemistry. 12 (1). S2CID 171000209. doi:10.1007/s10698-008-9062-5.
- Canetti, L.; Drewes, M.; Shaposhnikov, M. (2012). „Matter and antimatter in the universe”. New Journal of Physics. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 . doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- LBL Particle Data Group: summary tables
- -аутхор= -
- Elementary particles: includes information about antineutron discovery (archived link)
- "Is Antineutron the Same as Neutron?" explains how the antineutron differs from the regular neutron despite having the same, that is zero, charge.
- Антипартицле (пхyсицс) на сајту Енциклопедија Британика