Пређи на садржај

Антипротозоик

С Википедије, слободне енциклопедије

Антипротозоални агенси (АТЦ код: АТЦ П01) су класа лекова која се користи у третману протозоанских инфекција.

Протозоани имају мало заједничког један с другим (на пример, Entamoeba histolytica је у мањој мери сродан са Naegleria fowleri него са Homo sapiens) и стога агенси који су ефективни против једног патогена ретко ефективни против других. Метронидазол је селективан за анаеробне организме, и делотворан је против многих (мада не свих) патогена те групе.

Антипротозоални агенси се могу груписати по механизму[1] или по организму.[2] Недавни радови предложу употребу вируса за третман инфекција узрокованих протозоама.[3][4]

Примери[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цyнтхиа Р. L. Wебстер (2001). Цлиницал пхармацологy. Тетон НеwМедиа. стр. 86—. ИСБН 978-1-893441-37-8. Приступљено 2. 5. 2010. 
  2. ^ Тревор, Катзунг & Мастерс 2007, стр. 435
  3. ^ Кеен, Е. C. (2013). „Беyонд пхаге тхерапy: Виротхерапy оф протозоал дисеасес”. Футуре Мицробиологy. 8 (7): 821—823. дои:10.2217/ФМБ.13.48. 
  4. ^ Хyман, П.; Аттербурy, Р.; Барроw, П. (2013). „Флеас анд смаллер флеас: Виротхерапy фор парасите инфецтионс”. Трендс ин Мицробиологy. 21 (5): 215—220. ПМИД 23540830. дои:10.1016/ј.тим.2013.02.006. 

Литература[уреди | уреди извор]