Апластична анемија
| Апластична анемија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | хематологија |
| МКБ-10 | Д60-Д61 |
| МКБ-9-CM | 284 |
| ОМИМ | 609135 |
| ДисеасесДБ | 866 |
| МедлинеПлус | 000554 |
| еМедицине | мед/162 |
| МеСХ | Д000741 |
Апластична анемија је злоћудно стање (малигни тумор) у коме костна срж не производи довољно ћелија да замени старе крвне ћелије.[1] Стање, као што и име говори укључује и аплазију, анемију и леукемију. Обично, анемија подразумева ниске вредности еритроцита, док пацијенти оболели од апластичне анемије имају ниже вредности свих трију типа крвних ћелија: еритроцита, леукоцита и тромбоцита заједничким називом панцитопенија.
Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]
- Анемија и малаксалост, бледило и повезани симптоми као што су палпитације
- Тромбоцитопенија (низак ниво тромбоцита), који може проузроковати крварење, модрице и петехије
- Леукопенија (низак ниво леукоцита), који може проузроковати инфекције
- Ретикулоцитопенија (низак ниво ретикулоцита)
- Мијелоидна анемија (канцер у коштаној сржи који доводи до смањења крвних ћелија)
- Аплазија крви (мутација рака костане сржи и рака еритроцита (Анемија)
- Леукемија (поремећај коштане сржи који доводи до убрзаног раста белих крвних зрнаца)
- Температура (Висока температура)
- Дијабетес
- Хипертензија (висок крвни притисак)
- Инфекције (учестане)
- Сида (Хив,Аидс)
Најучестаније апластичне анемије су:
- Акутна апластична анемија
- Мијелоидна апластична анемија
- Лимфна апластична анемија
- Саркомска апластична анемија
- Хемоглобинска апластична анемија
- Леукоапластична анемија
- Апластична анемија штитних жлезди
- Апластична анемија јетре и слезине
Узроци[уреди | уреди извор]
У већини случајева, етиологија се сматра идиопатском (нема познатог узрока), али један познати узрок је аутоимуни поремећај у коме леукоцити нападају костну срж.
Апластична анемија углавном прати или може да се повеже и са генетиком (ДНК) .
Апластична анемија се такође повезује са отровима као што су бензен, или са употребом одређених лекова, укључујући хлорамфеникол, фелбамат, фенитоин, кинин и фенилбутазон. Многи лекови су повезани са аплазијом углавном на основу извештаја из студија али са врло малом вероватноћом. На пример, лечење хлорамфениколом изазива аплазију у мање од 1 од 40,000 лечења, а аплазија услед карбамазепина је још ређа.
Изложеност јонизујућем зрачењу од радиоактивних материјала или уређаја који емитују радијацију се такође повезује са апластичном анемијом. Марија Кири, позната по свом пионирском раду на пољу радиоактивности, је умрла услед апластичне анемије након рада са радиоактивним материјалима незаштићена након дужег периода; ефекти јонизујућег зрачења тада нису били познати.
Апластична анемија је присутна до 2% код пацијената који болују од акутног вирусног хепатитиса.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Апластиц анемиа ат Моунт Синаи Хоспитал
- ^ Цларк (2011). Парвеен Кумар, Мицхаел, ур. Кумар & Цларк'с цлиницал медицине (7тх изд.). Единбургх: Саундерс Елсевиер. ИСБН 978-0-7020-2992-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Aplastic Anemia & MDS International Foundation
- Mayo Clinic
- University of Texas
- MedlinePlus енциклопедиа 000554 -- Idiopathic aplastic anemia
- MedlinePlus енциклопедиа 000529 -- Сecondary aplastic anemia
- The Aplastic Anaemia Trust
- Shannon's Trust, support for people with aplastic anemia
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
