Аркадне игре

С Википедије, слободне енциклопедије
Играч аркадних видео-игара у Токију.

Аркадна игра (енгл. arcadе game) је врста игре или игра која се игра на аркадама (енгл. arcades)[1] — установама, јавним местима и др, које садрже игре механичког или електронског типа, као што су флипер или видео-игре које се могу играти за у замену за новац.[2] На српском су у жаргону познате и као игрице са аутомата, а места за игру као играонице или флиперане.[3] Аркадне игре се могу посматрати као игре које се играју на аркадним машинама или као игре с кратким нивоима и једноставном контролном шемом.[4] Историјски гледано, аркадне игре су игре које се играју на машинама које раде на жетоне; жетон се убаци у аутомат (аркадну машину) како би игра могла да почне, или како би се игра наставила након што је играчев лик побеђен, односно ако је изгубио живот.[4] Аркадне игре су међу најстаријима у историји видео-игара.[4] Данас се могу наћи и на Интернету,[4] а могу се играти и на рачунару помоћу аркадних емулатора.[5]

Историја аркадних игара[уреди | уреди извор]

1970-е[уреди | уреди извор]

Прве аркадне машине радиле су на принципу убацивања новчића или жетона. Најраније аркадне игре користиле су механичко бодовање, а тек 1970-их направљене су прве електронске аркаде.[6] Прва аркадна игра овог типа настала је 1971. и звала се Galaxy Game.[7] Игра је дебитовала на Универзитету Стенфорд (Stanford University), али се никада није комерцијално продавала.[7] Касније, те исте године појавила се прва комерцијално продавана игра Computer Space.[7] Игра је била тешка за разумевање и није постигла већи успех.[7] Њен креатор, Нолан Бушнел (Nolan Bushnell), узео је своју зараду од игре, и напустивши компанију која је израдила ову игру основао Atari Inc.[7] У новооснованој фирми, он и Алан Алкорн (Alan Alcorn) стварају Pong, прву успешну аркадну игру која је, за разлику од свог претходника, била лака за играње.[7]

Те прве аркадне игре користиле су једноставну блок графику све до 1974, када је Атари први пут употребио ROM чипове за складиштење графичких података.[8] Прва игрица која је користила ROM чипове звала се Tank. Следеће године компанија Midway (Мидвеј) направила је вестерн игру по имену Gunfight која је имала имлементиран први микропроцесор.[8][9] Године 1976, Атари прави прву игрицу која је имала приказ из првог лица. У питању је била тркачка игрица Night Driver, на којој се могао видети пут из перспективе возача, за разлику од погледа на кола одозгоре као код већине тркачких игара из тог времена.[8] Аркадне игре су се тада још увек могле играти само у играоницама и баровима. Тек од 1978. аркадне игре почеле су да се појављују и на другим местима.[8] За то је била заслужна игрица Space Invaders чији је велики успех означио почетак златног доба аркадних игара.[8] Захваљујући њеној популарности аркадне игре почеле су да се појављују и по ресторанима и продавницама.[8][9]

Исте, 1978. године појављује се и прва спортска игра. Атари избацује игру Football[a] коју је креирао Дејв Стабен (Dave Stubben).[8] Брза акција и комплексна симулација тимског спорта запањила је играче.[9] До тада су аркадне игре имале фиксиран простор на екрану, а Football је била прва игрица на којој је по екрану могло да се скролује.[8] Уведена је још једна новина — трекбол (енгл. trackball), уместо коришћења џојстика.[8][9] Иако је Атари стајао иза бројних иновација уведених у свет аркадних игара, Мидвеј је имао најпопуларнију игрицу Space Invaders. Као одговор, Атари избацује игрицу Asteroids која такође постиже огроман успех.[8] На врхунцу њене популарности 1980, амерички недељник Newsweek (Њузвик) наводи да у њену игралачку публику спада и велики број одраслих који се ослобађају свакодневног стреса на послу, играњем ове игрице током паузе за ручак.[9] Током 1979. појављује се још неколико иновација. Јапанска компанија Namco (Намко) прави Galaxion прву праву игру у боји.[8] Такође, појављује се игра Warrior, у којој се два играча боре један против другог, која се рачуна као прва борилачка игра „један на један“.[8]

1980-е[уреди | уреди извор]

Аутомат са игром Donkey Kong.

Намко 1980. избацује игру Pac-Man коју је дизајнирао Тору Иватани (岩谷 徹, Iwatani Tōru) по древној јапанској народној причи.[10] Игра је у Јапану била толико популарна да је довела до несташице јена.[9][11] Следеће године фирма Мидвеј дистрибуирала је игру у Америци. Игра је такође доживела огроман успех и унела револуцију на тржишту видео-игара.[11] Била је подједнако играна међу свим годиштима и између оба пола, тако да је након ње уследило још неколико успешних наставака.[11] Појавила на насловници часописа Time (Тајм), и сматра се једном од икона популарне културе 1980-их.[12] Године 1981. Шигеру Мијамото (宮本 茂, Miyamoto Shigeru) из фирме Nintendo створио је неколико ликова који су могли да се такмиче с популарношћу игре Pac-Man.[10] У питању су били ликови из игре Donkey Kong назване по главном негативцу, горили Донки Конг, а у којој се први пут појављује Џампмен (Јумпман), лик који је данас познат по имену Марио. Ова игра је била једна од првих платформских игара, које ће касније постати врло популаран жанр.[10] Исте године Атари избацује игру Centipede чији су творци били Ед Лог (Ed Logg) и Дона Бејли (Dona Bailey).[9] Игра је била слична играма Space Invaders и Asteroids, али значајна по томе што је ово била прва аркадна игра чији је ко-дизајнер била жена. Такође, ово је била и прва игра која је била популарнија међу женама него међу мушкарцима.[10]

Године 1982. појављује се игрица Tron, заснована на истоименом филму, која је остварила већи профит од филма.[10] Наредне године Рик Дајер (Rick Dyer) и Дон Блут (Don Bluth) направили су игру Dragon's Lair која је представљала први интерактивни анимирани филм.[10] Ова игра била је прва аркадна игра која је користила ласердиск. Иако је због овога имала веома леп изглед, то ју је такође учинило веома скупом. Машине које су користиле ласерску технологију нису биле толико поуздане, па многи нису хтели да их купују.[10] Те исте, 1983. године, излази игрица I, Robot, прва комерцијална аркадна игра која је користила -полигоналну графику.[10] Дозвољавала је и само играње полигоналним објектима, уместо стварног играња игре. Иако није била успешна, представља претечу данашњих софистицираних полигоналних тркачких и борилачких игара.[9] Касније те године, појављује Journey — прва игрица која је имала дигитализоване спрајтове.[10] Наредне године појављују се Marble Madness и Paperboy, прве две аркадне игре које су користиле 16-битне процесоре, што им је омогућавало детаљнију графику.[10] Током наредних неколико година није било већих промена у свету аркадних игара, а онда се 1988. године појавила игра Narc — прва аркадна игра у којој су се видели крв и насиље.[10] Како је графика постајала све боља, игре су постајале све више насилне. Splatterhouse је била прва игра која је носила упозорење Parental Advisory (надзор родитеља).[10]

1990-е[уреди | уреди извор]

Године 1991. јапанска фирма Capcom (Капком) направила је револуцију у такмичарским игрању аркадних игара широм света када је избацила игру Street Fighter II.[13] Ова игра заувек је променила свет видео-игара уневши бројне иновације у начину игре.[14] Многи елементи борилачких игара који се данас узимају здраво за готово први пут су се појавили у овој игри, укључујући велики број различитих ликова и специјалних потеза.[14] У време када се игра појавила по играоницама су се често могле видети гомиле људи које окружују аутомат с овом игром.[13] Највећи ривал овој игри била је игра Mortal Kombat II — прва игра која је имала фаталитије (енгл. fatality — у овом случају брутално убијање противника на крају рунде), и више крви од било које игрице пре ње.[13] Такође, имала је и бољу дигиталну графику од било које игре до тад.[13] Током овог периода међу играчима су вођене многобројне дебате која је од ове две борилачке игрице боља.[13]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У питању је амерички фудбал.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Dictionary.com ► arcade game
  2. ^ (језик: енглески) Dictionary.com ► arcade, 3. значење
  3. ^ Игрице са аутомата, Вукајлија, речник жаргона
  4. ^ а б в г (језик: енглески) What are arcade games Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2009), www.arcadegames.com.au
  5. ^ (језик: енглески) Arcade Emulators, Emulator Zone
  6. ^ (језик: енглески) Arcade games Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2009) / Brief history of arcade games
  7. ^ а б в г д ђ (језик: енглески) The History of Arcade Games, Lee Andrew Henderson, 14. februar 2007, strana 1
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к (језик: енглески) The History of Arcade Games, Lee Andrew Henderson, 14. februar 2007, strana 2
  9. ^ а б в г д ђ е ж (језик: енглески) Arcade Games, Videotopia, the exhibit of the true history of video games
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к (језик: енглески) The History of Arcade Games, Lee Andrew Henderson, 14. фебруар 2007, страна 3
  11. ^ а б в (језик: енглески) Pac-Man, Smart Computing® Encyclopedia
  12. ^ (језик: енглески) Греен, Цхрис (17. 6. 2002). „Пац-Ман”. Салон.цом. Приступљено 12. 2. 2006. 
  13. ^ а б в г д (језик: енглески) The History of Arcade Games, Lee Andrew Henderson, 14. фебруар 2007, страна 4
  14. ^ а б (језик: енглески) Street Fighter II - The World Warrior, the Video Game by Capcom Co., Ltd. Japan, Arcade history : video games, pinballs, slot machines

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]