Пређи на садржај

Армијски мрав

С Википедије, слободне енциклопедије
Армијски мрави

Назив армијски мрав (или легионарски мрав или марабунта[1]) примењује с на око 200 различитих врста мрава. Армијски мрави не граде гнезда за разлику од других мрава, већ имају номадски начин живота у групама од неколико милиона јединки.[2]

У лову неке врсте формирају колоне дуге до чак 100 метара убијајући и одмах растављајући сваког инсекта или малог кичмењака ког нађу. Највеће групе могу да убију и до 500 000 животиња дневно.

Лов[уреди | уреди извор]

Мост армијских мрава

Неотропски армијски мрави се специјализују у ловљењу и конзумирању других друштвених инсеката као што су термити, стршљенови и други мрави. Иако су стршљенови жестоки и изгледају неповредиво, када рој дође до њихових колонија немају никакве шансе. Већи и јачи стршљенови могу да убију неколико мрава, али су убрзо преплављени. Чак и ако њихова краљица пређиви напад, мрави ће украсти ларве колоније и брзо је прождрати. Од тога нема опоравка.

Када армијски мрави открију другу колонију мрава одмах нападају. Зато што се армијски мрави понашају као социјална група, посебно су опасни и ефективни.

Већина армијских мрава није врло импресивна засебно, али могу да преплаве своје жртве својом бројношћу пре него што колонија постави ефективну одбрану тако да инвазије теже да се заврше победом нападача и плен је значајно оштећен или истребљен.

Интересантно је да армијски мрави не нападају друге колоније армијских мрава. Када се два роја сретну у дивљини, они прођу један кроз другог игнорисајући други рој или се обе колоније одмакну, што има смисла са становништа еволуције. Армијски мрави који су се међусобно борили су вероватно искоренили једни друге пре неколико милиона година, док су они који нису у томе учествовали преживели. Толико су смртоносни да су друге врсте мрава (нпр. Пхеидоле десорторум) морале да се прилагоде да би преживеле у њиховом присуству.

Многе врсте упадну у панику и евакуишу своја гнезда када примете армијске мраве и њихове извиђаче, носећи што више ларве са собом како би се вратили и обновили станиште након напада. Друге врсте (нпр. Пхеидоле обстусоспиноса) су измислиле живе бункере. Имају раднике са великим коцкастим главама и када се армијски мрави појаве, они искористе своје главе да блокирају улазе у своја гнезда тако да напдачи одустану након неког времена.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Аттацк Оф Легионарy Антс (алсо Кноwн Ас Армy Антс Ор Марабунта) То А Wасп Хонеyцомб”. Дисцлосе.тв (на језику: енглески). 2018-08-04. Приступљено 2019-04-04. [мртва веза]
  2. ^ Сцхнеирла, Тхеодоре Цхристиан (1971). Топофф, Хоwард Р., ур. Армy Антс: А Студy ин Социал Организатион. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман анд Цомпанy. ИСБН 978-0-7167-0933-6. ОЦЛЦ 210501. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]