Пређи на садржај

Ароматичност метала

С Википедије, слободне енциклопедије

Метална ароматичност је проширење концепта ароматичности, широко заступљеног код угљоводоника, на метале. Први експериментални докази о постојању ароматичности у металима су нађени у алуминијумским кластерним једињењима типа MAl4-, где M означава литијум, натријум или бакар.[1] Ти ањони се могу формирати у гасовитом хелијумском гасу путем ласерског испаравања алуминијум / литијум карбонатног композита или бакарне или натријум / алуминијумске легуре, одвојени масеном спектрометријом и анализирани путем фотоелектронске спектроскопије. Евиденција за ароматичност у тим једињењима је базирана на неколико поставки. Рачунарска хемија показује да се ови алуминијумски клустери састоје од тетрануклеарне Al42- равни и контрајона на врху квадратне пирамиде. —{Ал}-42- јединица је перфектно планарна и задржава се у присуству контрајона, па чак и два контрајона у неутралном једињењу M2Al4. Прорачуни показују да је његова ХОМО двоструко окупирани делокализовани пи систем, те стога подлеже Хикеловом правилу. Експерименталне фотоелектронске вредности су у сагласности са прорачунима за неопходну енергију за уклањање прва четири валентна електрона.

D-орбитална ароматичност је присутна у тринуклеарним волфрамским W3О9- и молибденским Mo3O9- металним кластерима формираним путем ласерског испаравања чистих метала у присуству кисеоника у хелијумској струји.[2] У тим клустерима су три метална центра премоштена кисеоником и сваки метал има два терминална атома кисеоника. Први сигнал у фотоелектронском спектру одговара уклањању валентног електрона са најнижом енергијом у ањону, до неутралног M3О9 једињења. Та енергија је упоредива са енергијом волфрам триоксида и молибден триоксида. Фотоелектрични сигнал је исто тако широк, што указује на велику разлику у конформацијама ањона и неутралног молекула. Резултати рачунарске хемије указују да су M3O9- ањони и M3O92- диањони идеални хексагони са идентичним дужинама веза између метала.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ли, Xи; Кузнетсов, Алексеy Е.; Зханг, Хаи-Фенг; Болдyрев, Алеxандер I.; Wанг, Лаи-Схенг (2001). „Обсерватион оф Алл-Метал Ароматиц Молецулес”. Сциенце. 291 (5505): 859—861. Бибцоде:2001Сци...291..859Л. ПМИД 11157162. дои:10.1126/сциенце.291.5505.859. 
  2. ^ Хуанг, X.; Зхаи, Х. Ј.; Киран, Б.; Wанг, L. С. (2005). „Обсерватион оф д-орбитал ароматицитy”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 44 (44): 7251—7254. ПМИД 16229039. дои:10.1002/ание.200502678.