Астатан
| |||
| |||
| Идентификација | |||
|---|---|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| Гмелин Референца | 532398 | ||
| |||
| Својства | |||
| AtH | |||
| Моларна маса | 211,01 g·mol−1 | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
Бизмутин Цезијум хидрид | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Астатан (водоник астатид,астатоводоник) је хемијско једињење са формулом HAt. Оно се састоји од атома астата ковалентнол везаног за атом водоника.[3]
Ово хемијско једињење манифестује особине које су сличне осталим водоник халидима. Астатан је заправо најјача киселина међу њима. Међутим, то је од мале користи, јер се он лако разлаже у елементарни водоник и астат.[4] Осим тога полу-живот разних изотопа астата је кратак. Електронегативности астата и водоника су сличне, те се At+ јон може формирати.[5] Дисоцијација може лако да произведе негативно наелектрисани водоник. Астатан је подложан следећој реакцији:
- 2 HAt → H+ + At− + H− + At+ → H2 + At2
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ PubChem, "astatane - Compound Summary", accessed July 3, 2009.
- ^ Fairbrother, Peter, "Re: Is hydroastitic acid possible?" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2011), accessed July 3, 2009.
- ^ Advances in Inorganic Chemistry, Volume 6 by Emeleus, p.219, Academic Press, 1964. ISBN 9780120236060
