Ауторско право

Симбол копирајта "©" користи се како би се указало да је неко дело заштићено ауторским правом

Ауторско право је право које уживају ствараоци (аутори) књижевних, научних и уметничких дела (ауторска дела), а које им даје искључиво право коришћења или одобравања другима коришћења свог дела, а укључује и систем заштите тих права. У објективном смислу, оно је систем правних правила и начела које регулишу права које закон даје аутору дела.

Аутору припада ауторско право на његову ауторском делу чином самог остварења дела и, за разлику од већине других облика интелектуалног власништва, не подлеже никаквом административном или регистрационом поступку. Њиме се не штити идеја него дело које је изражај идеје људског ума, без обзира на врсту или квалитет изражаја.

Ауторско право и сродна права кључни су за људско стваралаштво, јер пружају ауторима подстицај у облику признања и новчаних накнада, а с друге стране пружају им одређену сигурност да се њихова дела могу да дистрибуирају без страха од неовлашћеног копирања или пиратерије, а уколико до тога дође, осигурана им је одређена заштита ауторског права.

Ауторско право карактеристично је за европски правни круг (првенствено се развило у француском праву). У англосаксонском праву користи се појам копирајт. Темељна разлика између ауторског права и копирајта је та, што је прво базирано на идеји сопственог права аутора код којег постоји веза између аутора и његове творевине, док се копирајт ограничава стриктно на дело као такво.

Појам ауторског дела

Ауторско дело је оригинална творевина аутора, без обзира на форму у којој је изражена, као и намену, величину, садржај и начин исказивања. У ауторска дела спадају:

1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми итд.)
2. говорна дела (говори, беседе, предавања итд.)
3. драмска, кореографска и дела позоришне режије, пантомимска дела и дела која потичу из фолклора, музичка дела
4. филмска дела (кинематографија и телевизија)
5. дела ликовне уметности (скице, цртежи, слике, графике, скулптуре итд.)
6. дела архитектуре и примењене уметности и индустријског дизајна
7. географске и топографске карте, планови, скице, макете и фотографије итд.

Сродна права

Ауторском праву сродна права односе се на права и обим правне заштите уметничког изражаја, те заштите организационих, пословних и финансијских улагања у извођење, производњу, дистрибуцију и радиодифузију ауторских дела, а обухватају:

• права уметника извођача на њиховим изведбама;
• права произвођача фонограма на њиховим фонограмима;
• права филмских продуцената (произвођача видеограма) на њиховим видеограмима;
• права организација за радиодифузију на њиховим емитовањима;
• права издавача на њиховим издањима;
• права произвођача база података на њиховим базама података.

Подручје сродних права убрзано се развило у протеклих 50 година. Сродна права развила су се уз ауторско право и најчешће су везана уз омогућавање саопштавање ауторског дела јавности.

Правни извори

Као део међународног приватног права, ауторско право и сродна права, саставнице правног подручја интелектуалног власништва, имају наглашено међународноправно обележје. Међутим, као део унутрашњег права, свака држава доноси и сопствене, унутрашње прописе које уређују ово подручје.

Међународне конвенције и уговори

• Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дјела (Бернска конвенција)
• Универзална конвенција о ауторском праву према изворном тексту (Универзална конвенција-Женева)
• Универзална конвенција о ауторском праву ревидирана у Паризу (Универзална конвенција-Париз)
• Конвенција о оснивању Светске организације за интелектуално власништво (Конвенција о оснивању ВИПО)
• Међународна конвенција за заштиту уметника извођача, произвођача фонограма и организација за радиодифузију (Римска конвенција)
• Конвенција о дистрибуцији сигнала за пренос програма преко сателита (Сателитска конвенција)
• Конвенција о заштити произвођача фонограма од недозвољеног копирања њихових фонограма (Фонограмска конвенција)
• Уговор о трговинским аспектима права интелектуалне својине Светске трговинске организације (Споразум ТРИПС )
• Уговор о ауторском праву Светске организације за интелектуалну својину (ВИПО Уговор о ауторском праву)
• Уговор о извођењу и фонограмима Светске организације за интелектуалну својину (ВИПО Уговор о изведбама и фонограмима)

Директиве Европског парламента и Савета ЕУ

• Директива Савета 91/250/ЕЕЦ од 14. маја 1991. о законској заштити рачунарских програма
• Директива Савета 92/100/ЕЕЦ од 19. новембра 1992. која се односи на право изнајмљивања и право позајмљивања те на одређена права сродна ауторском праву у подручју интелектуалне својине
• Директива Савета 93/83/ЕЕЦ од 27. септембра 1993. о координацији неких правила која се односе на ауторско право и сродна права применљивих на сателитску радиодифузију и кабелску
• Директива Савета 93/98/ЕЕЦ од 29. октобра 1993. којом се хармонизује рок заштите ауторског права и неких сродних права
• Директива 96/9/ЕЦ Европског Парламента и Савета од 11. марта 1996. о законској заштити база података
• Директива 2001/29/ЕЦ Европског Парламента и Већа од 22. маја 2001. о хармонизацији одређених аспеката ауторског права и сродних права у информатичком друштву
• Директива 2001/84/ЕЦ Европског Парламента и Већа од 27. септембра 2001. о праву слеђења у корист аутора изворника уметничког дела

Ауторско дело

Ауторско дело је оригинална интелектуална творевина из књижевног, научног и уметничког подручја која има индивидуални карактер, без обзира на начин и облик изражавања, врсту, вредност или намену. Према томе, битне карактеристике, да би се неко дело сматрало ауторским, су:

• оригиналност интелектуалног (креативног) остварења, односно остварења људског духовног стваралаштва - оригиналност (изворност) у смислу ауторског права не захтева апсолутну новост, већ се тражи тзв. субјективна оригиналност (изворност), односно новост у субјективном смислу. Дело се сматра субјективно оригиналним ако аутор не опонаша друго њему познато дело
• књижевно, научно или уметничко подручје дела - наведена синтагма има у ауторском праву значајно шире значење, него што у теорији књижевности значе књижевна дела, а у историји уметности уметничка дела.

Заштиту ауторског права уживају изражаји, што подразумева видљиву форму одређене идеје која се постиже помоћу различитих средстава изражавања, као што су нпр. писана или изговорена реч, покрет тела, звук, као различити дводимензионални или тродимензионални облик.

Ауторска дела јесу нарочито:

• језична дела (писана дела, говорна дела, рачунарски програми) - нпр. романи, песме, приручници, новине;
• музичка дела, с речима или без речи;
• драмска и драмско-музичка дела;
• кореографска и пантомимска дела;
• дела ликовне уметности (с подручја сликарства, вајарства и графике), без обзира на материјал од којега су начињена, те остала дела ликовних уметности;
• дела архитектуре
• дела примењених уметности и индустријског дизајна;
• фотографска дела и дела произведена поступком сличним фотографском;
• аудиовизуелна дела (кинематографска дела и дела створена на начин сличан кинематографском стварању) - у правилу филмови;
• картографска дела;
• прикази научне или техничке природе као што су цртежи, планови, скице, табеле и др.

Преводи, прилагодбе, музичке обраде и друге прераде ауторског дела, које су оригиналне интелектуалне творевине индивидуалног карактера, заштићени су као самостална ауторска дела. Преводи службених текстова из подручја законодавства, управе и судства заштићени су осим ако су учињени ради службеног информисања јавности и као такви објављени.

Збирке самосталних ауторских дела, података или друге грађе као што су енциклопедије, зборници, антологије, електронске базе података и сл., које према избору или распореду саставних елемената чине сопствене интелектуалне творевине њихових аутора, заштићене су као такве.

Народне књижевне и уметничке творевине у изворном облику нису предметом ауторског права, али се за њихово саопштавање јавности плаћа накнада као за саопштавање јавности заштићених ауторских дела.

Пошто народне књижевне и уметничке творевине у изворном облику нису предмет ауторског права (што је посебно питање, јер дело постоји али је аутор непознат и рокови заштите су истекли) онда је наплата за њихово јавно саопштавање незаконита. У питању су дела из јавног домена и нико нема права да наплаћује њихову употребу. Сваки наплатилац коришћења таквог дела, макар то била и колективна организација, се на такав начин неосновано богати. Постоје идеје да се фолклор као такав заштити ауторским правом који би припадао народу из којег потиче али се није одмакло даље од теоријског промишљања о томе.

Носиоци ауторског права и сродних права

Носилац ауторског права је најчешће физичка особа - аутор - која је створила оригиналну интелектуалну творевину (ауторско дело), која има индивидуални карактер и која је на неки начин изражена. Аутору припада ауторско право на његовом делу чином стварања дела без испуњавања било каквих формалности, као што су регистрација или депозит дела. Носилац имовинских ауторских права може бити и правно лице.

Аутором се сматра личност чије је име, псеудоним или знак на уобичајен начин означен на примерцима дела док се не докаже супротно. Ако је више аутора учествовало у изради дела ради се о коауторском делу. Ако је тако остварено дело недељива целина, коауторима припада заједничко ауторско право на створеном делу. Ако два или више аутора саставе своја дела ради њиховог заједничког коришћења, сваки од аутора задржава ауторско право на свом ауторском делу.

Носилац других сродних права може бити свака физичка и правна особа, осим права уметника извођача које, по својој нарави, припада физичкој особи која изведе дело из књижевног или уметничког подручја или изражаје фолклора.

Садржај ауторског права

Ауторско право се састоји од:

• морална права аутора - штите личне и духовне везе аутора с његовим делом,
• имовинска права аутора - штите имовинске интересе аутора у погледу коришћења његових дела,
• друга права аутора - штите остале интересе аутора у погледу његовог дела.

Ауторско право не штити идеје, научна открића, поступке, методе рада и математичке концепте, службене текстове из подручја законодавства, управе и судства (нпр. правне прописе, управне акте, судске пресуде), као ни њихове збирке које су објављене ради службеног информисања јавности (службена гласила, дневне новости и друге вести које имају карактер обичне медијске информације.

Морална права

Морална права аутора обухватају:

• Право првог објављивања – аутор има право да одлучи када и како ће његово дело да постане приступачно јавности,
• Право на признање ауторства – аутор има право да буде признат и означен као аутор дела (право патернитета), и свака личност која јавно користи ауторско дело је дужна да на одговарајући начин назначи аутора дела (на пример на графичком издању дела, на програму концертне изведбе дела и сл.), осим ако аутор у писаном облику изјави да не жели да буде наведен.
• Право на поштовање ауторског дела и част или углед аутора – аутор има право да се успротиви сваком деформисању, сакаћењу или другој измени својег дела (право интегритета) и сваком коришћењу дела који угрожава његову част или углед (право на репутацију),
• Право покајања – аутор има право да опозове право коришћења дела и да спречи његово даље коришћење уз надокнаду штете кориснику тога права, ако би даље коришћење шкодило његовој части или угледу. Тиме се уважава чињеница да је ауторско дело одраз ауторове личности, из чега следи да се аутору даје правна могућност да на специфичан начин утиче на будуће коришћење својег већ објављеног или издатог дела. Право покајања траје за живота аутора и он га се не може одрећи.

Имовинска права

Имовинска права су искључива права аутора, јер аутор може да одобри или забрани коришћење свог дела на било који начин. Тиме се потврђује апсолутност (деловање према свима) ауторских имовинских права која нарочито обухватају право репродукције, право дистрибуције (стављања у саобраћај), право саопштавања јавности те право прераде. Она обухватају сваки облик искориштавања ауторског дела код којег долази до изражаја потреба за заштитом имовинских интереса аутора. Имовинска права аутора права манифестују се нарочито као:

• право репродукције (право умножавања) – право израде ауторског дела у једном или више примерака, у целости или у деловима, непосредно или посредно, привремено или трајно, било којим средствима и у било којем облику.
• право дистрибуције (право стављања у саобраћај) и изнајмљивање - право дистрибуције је искључиво право стављања у саобраћај изворника или примерака ауторског дела продајом или на који други начин. Изнајмљивање означава давање на коришћење изворника или примерака дела у ограниченом периоду, ради остваривања непосредне или посредне имовинске или комерцијалне користи.
• право саопштавања ауторског дела јавности обухвата:
  • право јавног извођења (нпр. извођење у живо на приредби или концерту, рецитовањем или свирањем и певањем),
  • право јавног приказивања сценских дела (нпр. сценска изведба драмског дела у позоришту),
  • право јавног преношења (нпр. када се музичко дело које се јавно изводи уживо у концертној дворани, истовремено саопштава јавности изван простора те дворане помоћу звучника или на екрану),
  • право јавног саопштавања фиксираног дела (нпр. пуштање музике с CD-а путем музичких линија и CD плејера),
  • право јавног приказивања,
  • право радиодифузијског емитовања,
  • право радиодифузијског реемитовања (случај када се дело које је примарно емитовала једна организација за радиодифузију истовремено у целости и у неизмијењеном облику реемитује путем кабловске мреже или од стране друге организације за радиодифузију),
  • право јавног саопштавања радиодифузијског емитовања (случајеви јавног саопштавања као што су они када се у угоститељском објекту јавно пушта музика с радија или телевизије без наплате улазница),
  • право стављања на располагање јавности (право саопштавања јавности путем Интернета или друге сличне глобалне дигиталне мреже).
• право прераде - искључиво је право на превођење, прилагођавање, музичку обраду или коју другу преправку ауторског дела.

Друга права

Тзв. „друга права аутора“ су права која носе обележја и имовинских и моралних права, а не могу да се сврстају ни у једну од наведених категорија. Она обухватају права на накнаду, право слеђења (право аутора на одговарајући удио од продајне цене, остварене сваком препродајом оригинала његова ликовног дела која уследи након првог отуђења дела од стране аутора) и остала друга права аутора (право приступа делу, право забране јавног излагања дела и сл).

Кршење ауторски права односно "крађа" ауторског дела или уметничког дела назива се плагијат.

Ограничења ауторског права

Објављеним ауторским делом може да се користи без ауторовог одобрења или без ауторовог одобрења и без плаћања накнаде, само у случајевима када то закон изричито допушта:

1. привремене радње репродукције ауторског дела
2. репродукција ауторског дела - физичка особа може репродуковати ауторско дело на било коју подлогу ако то чини за приватно коришћење, као и репродуковати ауторско дело у облику фотокопије и за друго сопствено коришћење, које нема директно или посредно комерцијалну сврху и није намењено или приступачно јавности. Није допуштена репродукција целе књиге осим ако су примерци те књиге распродани најмање две године, нотних записа, електроничких база података, картографских дела као ни изградња архитектонског објекта.
3. ефемерне снимке - организација за радиодифузију која има одобрење за емитовање ауторског дела може да сними то дело сопственим средствима на носач звука, слике или текста за потребе сопственог емитовања
4. јавне архиве, јавне библиотеке, образовне и научне установе, установе за предшколски одгој и социјалне (каритативне) установе, а које своје услуге не наплаћују, могу из властитог примерка репродуковати ауторско дело на било коју подлогу у највише једном примерку
5. коришћење ауторског дела у настави или научном истраживању, судским и управним одлукама, у сврху информисања јавности
6. цитати - допуштено је дословно навођење уломака ауторског дела које је на законит начин постало приступачно јавности, ради научног истраживања, наставе, критике, полемике, рецензије, осврта, у мери оправданој сврхом која се жели да се постигне и у складу с добрим обичајима, тиме да се мора назначити извор и име аутора
7. допуштено је репродуковање ауторских дела која су трајно смештена на улицама, трговима, парковима или другим местима приступачним јавности те дистрибуисање и приопштавање јавности таквих репродукција.
8. допуштена је прерада ауторског дела у пародију у мери која је потребна за њен смисао, као и карикатуру, а уз навођење дела које се прерађује и његовог аутора. Напомена: српски закон не познаје ту могућност, за разлику од хрватског или закона ЕУ.

Регистрација

Поступак регистрације

Иако је свако ауторско дело заштићено од тренутка његовог настанка и стицање ауторског права не подлеже формалним и административним поступцима, у појединим земљама, укључујући и Републику Србију, основани су посебни одсеци за депоновање ауторских права где аутори могу опционо регистровати своја ауторска дела што значи да сама регистрација није обавезна.

Како би што једноставније доказали своје стваралаштво, у оквиру националног завода Републике Србије је организован одсек за ауторска и сродна права-завод за интелектуалну својину који нам омогућава депоновање тј регистрацију. Пријаву за регистрацију може поднети носилац ауторског права. Пријава се подноси надлежном органу у писаном облику, директно или поштом. Пријава садржи захтев за уношење у евиденцију и депоновање ауторских дела, примерак ауторског дела и доказ о уплати административне таксе. Ауторска дела која се подносе за регистровање морају бити забележена у форми која омогућава непосредно препознавање јер у супротном надлежни орган обавештава аутора о неправилности и неопходности кориговања пријаве. Аутор је дужан да своје дело прикаже на истинит и веродостојан начин.

Административна такса за уношење у регистар износи пет хиљада и триста четрдесет динара док пријава пет стотина и тридесет динара. Потврда о регистрацији се издаје подносиоцу пријаве. Подаци који се налазе у евиденцији се сматрају истинитим док се супротно не докаже.

Значај регистрације

Веома је значајно да своју довитљивост, креативност, способност, оригиналност коју исказујемо у оквиру уметничког дела, без обзира на форму, заштитимо на правни начин. Људско стваралаштво је неопходно подстицати.Регистрација пружа правну сигурност носиоцима ауторског права да њихова дела неће бити предмет недозвољеног умножавања и пиратерије. За самог аутора је најважније сачувати свој идентитет који је представљен његовим делом. Аутор у случају злоупотребе свог дела своје право може остварити пред надлежним судовима и захтевати накнаду штете због повреде моралних права.

Ауторска права и интернет

Са прогресивним развојем технологије током последње две деценије, постала је евидентна потреба за регулисањем ауторских права дела која се користе путем интернета. На решавању овог проблема активно је ангажована Светска организација за интелектуалну својину WИПО која путем уговора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2011) који садрже међународноправне норме регулишу коришћење ауторских дела на интернету и другим дигиталним мрежама.

Временско ограничење ауторског права

Ауторско право траје за живота аутора и седамдесет година након његове смрти, без обзира када је ауторско дело законито објављено. Ауторско право на анонимном ауторском делу те објављено под псеудонимом траје седамдесет година од законите објаве тог дела. Престанком ауторског права, ауторско дело постаје јавно добро, те може слободно да се користи уз обавезу признања ауторства, поштовања ауторског дела те части или угледа аутора.