Пређи на садржај

BBS

С Википедије, слободне енциклопедије
Рачунар ТИМ-001 са модемом ПП-2400 M

BBS (енгл. Bulletin Board System - Oglasna tabla, уобичајен је енглески изговор Би-Би-Ес) је компјутерски систем на коме ради програм који омогућава удаљеним корисницима да се повежу и пријаве на систем коришћењем терминал програма. Првобитни BBS-ови су имали приступ само преко телефонске линије уз коришћење модема, али почетком 1990-их неки BBS-ови су имали приступ преко телнета или пакет радија.

Кад се корисници пријаве на систем, они могу да извршавају неке функције, као што су слање и пријем софтвера и података (енгл. Upload, Download - doslovno utovar i istovar, u računarstvu prenos podataka na ili sa većeg sistema, прихваћено и у српском жаргону као аплоуд и даунлоуд, скраћено UL и DL), читање вести и размењивање порука са другим корисницима. Многи BBS-ови су нудили on-line игре, у којима су корисници могли да се међусобно такмиче, а BBS-ови са више телефонских линија су нудили разговор уживо међу корисницима, такозвани "чет" (енгл. Chat - razgovor, brbljanje).

Последњих година термин BBS се понекад погрешно употребљава у значењу Интернет форума.

У доба своје највеће популарности од касних 1970-их до средине 1990-их, већина BBS-ова је била хоби СисОпа (енгл. SysOp, System Operator), са бесплатним приступом, док су неки BBS-ови својим корисницима наплаћивали приступ, или су фирме у послу користиле BBS као подршку муштеријама. На више начина BBS-ови су били претходница модерном облику Webа и других аспеката Интернета.

Рани BBS-ови су били локални феномен, јер је корисник морао да се повеже преко телефонске линије и да плати међуградски разговор ако BBS није у истом месту. Зато је већина корисника неког BBS-а била из истог места, па су се често одржавали BBS састанци, на којима би се корисници лично упознавали.

Развојем Интернета крајем 1990-их, популарност BBS-ова је нагло опала. Данас Интернет форуми заузимају исти социјални и технолошки простор који су BBS-ови имали на свом врхунцу.

Историја[уреди | уреди извор]

Акустички спрегнут модем није повезан директно на телефонску линију, већ се на њега ставља слушалица обичног телефона.

Први јавни BBS (CBBS - Computerized Bulletin Board System) је развио Ворд Кристенсен (енгл. Ward Christensen). CBBS је пуштен у рад 16. фебруара 1978. у Чикагу.

Са брзином модема од 110 и 300 бода у касним 1970-им, BBS-ови су били прилично спори, али кад се у раним 1980-им брзина поправила увођењем модема од 1200 bps (bit/s), popularnost BBS-ова је значајно порасла.

Већина информација је била представљена у текстуалном облику или АНСИ арт, мада су појавом слика у GIF формату неки имали и графику. Коришћење графике је значајно оптерећивало капацитет канала, што је водило потражњи за бржим модемима. У раним 1990-им, BBS индустрија је постала толико популарна, да су почели да се рађају компјутерски часописи посвећени BBS-овима. Пратили су иновације софтвера и хардвера, давали су листе BBS-ова и садржај њихове понуде.

Према FidoNet-овој нод-листи, BBS-ови су имали врх популарности око 1996, а то је управо време кад је Интернет почео да долази у центар пажње. После тога, популарност BBS-ова је нагло почела да опада, па су BBS-ови замењени системима који за повезивање користе Интернет.

Мреже[уреди | уреди извор]

Пре него што је комерцијални Интернет постао доступан, мреже BBS-ова су омогућавале локалну и међународну размену поште и базе порука. Неке су чак имале и излазе (енгл. Gateway) преко којих су чланови могли да шаљу и примају пошту са Интернета. Разрађене шеме су омогућавале корисницима да преузимају бинарне фајлове, претражују преко гофера и да даљински управљају неким програмом, а све то коришћењем текстуалних порука. Већина BBS-ова није била умрежена у реалном времену. За размену поште и фајлова је сваки од њих у одређеним интервалима позивао (телефонски) следећи BBS у низу, и/или регионални чвор (енгл. Hub).

Највећа светска мрежа BBS-ова је била FidoNet, која је и данас активна, мада је много мања него 1990-их. Многе друге мреже су пратиле пример FidoNet-а користећи исти стандард и исти софтвер. Биле су много мањег обима и намењене одређеном кругу корисника.

Софтвер и хардвер[уреди | уреди извор]

За разлику од модерних вебсајтова који су обично постављени на комерцијалним серверским системима, BBS рачунари (поготово они мањи) су типично били у кући власника. Зато приступ није био поуздан. Најчешће је само један кориник могао да буде пријављен на систем, а само већи BBS-ови, са више телефонских линија и са мултитаскинг софтвером или LAN-ом су могли да истовремено опслуже више корисника.

Први BBS-ови су користили прост, лично прављен софтвер, који је најчешће развијао сисоп и који је радио на раним персоналним рачунарима као што су Apple III, Atari, или TRS-80.

Неколико година касније, 1981, IBM је представио први PC-DOS (MS-DOS) персонални рачунар и, захваљујући њиховој популарности и популарности њихових клонова, MS-DOS је убрзо постао оперативни систем на коме је радила већина BBS програма. Први значајнији MS-DOS BBS програм је био Fido BBS, направио га је Том Џенингс, касније оснивач FidoNet-а. Било је неколико успешних комерцијалних BBS програма развијених за MS-DOS, као што су PCBoard BBS, RemoteAccess BBS и Wildcat! BBS. Популарни енгл. freeware - friver, besplatni програми за MS-DOS Telegard BBS и Renegade BBS су настали на коду који је процурео из изворног кода WWIV BBS-а. Било је још на десетине BBS програма у време MS-DOS ере, многи од њих су објављени под енгл. shareware - šerver, а неки од њих и под фривер лиценцом.

За сисопе који су користили Commodore 64, био је популаран комерцијални BBS програм Blue Board, представљен 1982. Као и други Commodore 64 BBS-ови, подржавао је PETSCII (Комодор колор ASCII).

ББС лого урађен у техници АСЦИИ арт

Ипак је већина BBS-ова остала базирана на тексту уместо GUI (енгл. Graphical User Interface - grafički korisnički interfejs). Telegrafix је почетком 1990-их представио BBS графику RIP (енгл. Remote Imaging Protocol - protokol za slike na daljinu), али она није широко заживела. I на рачунарима Apple Macintosh је било неколико графичких BBS програма, као што су TeleFinder и FirstClass, али они су били широко коришћени само на Mac тржишту.

Најпопуларнија on-line графика је била ANSI art, која је дозвољавала замењивање слова проширеним IBM ASCII блоковима и симболима и омогућавала је промену боја, па чак је могла да садржи и звук. Током касних 1980-их и раних 1990-их, већина BBS-ова је користила ANSI art за креирање препознатљивих уводних екрана и за креирање менија у боји и то је постала тражена опција у клијентима.

Раних 1990-их мањи број BBS-ова је радио на Commodore Amiga моделима (Amiga 500, 1200, 2000, 3000 са спољним хард диском и Amiga 4000 која је имала уграђени хард диск). Популарни BBS софтвер за Amigu обухвата ABBS, Amiexpress, Infinity и Tempest.

У касним 1990-им већина преосталих BBS-ова је увела могућност Интернет хостинга, или коришћење модерног BBS софтвера као што је Synchronet, EleBBS или Wildcat! BBS који су користили телнет протокол уместо телефона, или коришћењем наследника BBS софтвера базираног на MS-DOS, са преусмеривачем са Fossil на телнет, као што је NetFoss.

Садржај и приступ[уреди | уреди извор]

Неки BBS-ови опште намене су имали посебне нивое приступа који су давани онима који посебно плате или лично познају сисопа. BBS-ови који су наплаћивали услуге су имали да понуде нешто посебно својим корисницима, на пример велику базу корисника, Warez, порнографију или приступ Интернету.

Неки BBS-ови, такозвани "elite boards" или "Warez boards", били су искључиво коришћени за дистрибуцију илегално копираног софтвера. Обично су имали више модема и улазних линија, омогућавајући да више корисника истовремено шаљу и примају фајлове. Већина тих BBS-ова су имали неку верификацију корисника, где су корисници морали да прођу кроз фазу провере, да докажу да нису представници власти или ламери. Највећи од њих су прихватали кориснике само на позив (на препоруку).

Још један распрострањен тип BBS-ова су били BBS-ови за подршку, које су покретали произвођачи рачунара или софтвера. Ти BBS-ови су били намењени за подршку корисницима њихових производа, имали су форуме са питањима и одговорима, новости, као и download секцију. Већина њих није имала бесплатан позив. Данас су ти сервиси премештени на Веб.

Неки BBS-ови су преживели као хоби или као носталгија за BBS-временима. Већина данашњих BBS-ова је сада доступна преко телнета и обично нуде бесплатне налоге, фтп сервисе, ИРЦ ћаскање и друге протоколе који се користе на Интернету.

Неки BBS-ови су базирани на Вебу и имају Веб кориснички интерфејс, омогућавајући тако корисницима који раније нису користили BBS да га лако користе преко својих браузера. Они више носталгични за право BBS искуство могу да користе NetSerial (Windows) или DOSBox (Windows/*nix) да преусмере DOS COM port софтвер на телнет и на тај начин да се повежу на телнет BBS-ове, коришћењем програма из модемске ере, као што су TElix, Terminate, Qmodem и Procomm Plus. Модерни 32-битни терминал емулатори као што су mTelnet и SyncTerm укључују природну телнет подршку.

Схареwаре (шервер)[уреди | уреди извор]

Шервер покрет је почео управо дистрибуцијом софтвера преко BBS-ова. I други концепти дистрибуције софтвера, као што су freeware, postcardware и donationware, су се такође први пут појавили на BBS-овима. Интернет је у великој мери убио концепт шервера - већина корисника сад скида софтвер директно са Веб сајта произвођача, уместо са неког BBS-а који "дели" софтвер. Данас шервер најчешће подразумева електронску дистрибуцију софтвера малих произвођача.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Класични BBS је имао:

  • рачунар
  • један или више модема
  • једну или више телефонских линија
  • BBS софтвер
  • сисопа
  • Већина модерних BBS-ова имају телнет приступ преко Интернета коришћењем телнет сервера и виртуелног Fossil драјвера.

BBS софтвер обично обезбеђује:

  • систем менија
  • једну или више база порука
  • део са фајловима
  • место за гласање
  • статистику активности (највише порука, највише DL/UL)
  • on-line игре (обично један играч, или један активан играч на вези)
  • излаз (енгл. BBS door, doorway) према играма другог произвођача
  • надгледање коришћења
  • разговор више корисника (за BBS-ове са више линија)
  • Интернет e-mail (касније, кад су BBS-ови били повезани на Интернет)
  • позив сисопу (енгл. page) - могућност да рачунар емитује звучно упозорење кад корисник на вези то затражи, па сисоп, ако је поред рачунара, може да ступи у разговор са корисником (текстуално)

Југославија[уреди | уреди извор]

У Југославији су први експериментални BBS-ови почели да се појављују средином 1980-их. Један од њих је био YUMBO - Југословенски Mailbox. Покренула га је редакција "Света компјутера" за контакт са својим читаоцима. Био је смештен у просторијама "Компјутер сервиса" у Земуну, јер редакција није имала слободну телефонску линију. Користио је акустички спрегнут модем[1] на 300 бпс. Почео је са радом 1986, али се кратко одржао. У међувремену су се на тржишту појавили бољи модеми, па је YUMBO поново покренут 1988. Иако је наишао на бољи пријем, опет се није одржао, првенствено због недостатка посебне телефонске линије. [2] Његов наследник, BBS Politika је почео са радом тек 1990, овог пута из редакције "Света компјутера".

Сезам је један од пионирских BBS-ова у Србији. Почео је са радом 1989. године. Основала га је редакција часописа "Рачунари". [3] Имао је модем са, за то време, невероватном брзином од 2400 бпс, а радио је на домаћем софтверу. Убрзо је постао највећи BBS на овим просторима, имао је активне чланове из целе Југославије. Уз неопходне трансформације, одржао се и до данас - иако му је сада првенствена делатност Интернет, још увек се може (телнетом) приступити његовим конференцијама.

Око 1990. године у Југославији, уз боље модеме, масовно су почели да се продају PC рачунари и то је водило наглом развоју BBS-ова. У време највеће популарности, средином 1990-их, у СРЈ је било око 80 BBS-ова. Већина њих је била повезана у мреже, а свакако најпопуларнија мрежа је била SETNet.

Листа BBS-ова на територији СРЈ (компајлирана за период 1989-1999):

BBS Мреже Телефон Радно време Модем
Ace of Spades SET/INT 011-726-092 22-06 14400 V42B
Alamandar INT 011-133-610 23-05 14400 V42B
Alef, YUCCA INT 011-626-623 22-10 14400 V42B
AntiBrain 0251-782-776 22-06 14400 V42B
Atlantida BC/INT 011-587-559 нон-стоп 14400 V42B
Atlantis SET/INT, UNI, C2C, FRD, BC 011-3225-548 22-07:30 14400 V42B
Astra BC/INT 011-140-783 23-07 28800
AV Manta SET/INT, FN, BC 011-160-015 22-07 14400 V42B
Balkan VN,BC/INT 021-20-717 21-07 2400 V22B
Bioforge SET/INT 019-421-538 21-07 1400 V42B
Birostroj SET/INT, RA, UNI 011-609-945 нон-стоп 14400 V42B
Business line 011-789-041 нон-стоп 2400 V22B
Cemetery Gates 011-141-752 нон-стоп 14400 V42B
Cirrus BC/INT 011-462-175 22-07 14400 V42B
Club 038-44-643 22-08 2400 V22B
Corona FreNet 026-229-800 ноћу 14400 V42B
ComTech SET/INT 011-474-373 23-07 14400 V42B
Durlan UNI,INT,F 018-713-836 нон-стоп 19200 V32/HST
Dragon 011-176-1465 15-08 2400 V22B
Ecstasy (2н) SET/INT,RA,UNI 022-53-884 нон-стоп 14400 V42B
Energy 011-176-0039 нон-стоп 14400 V42B
Epitaph BC/INT 022-425-879 23-07 14400 V42B
ETF Beograd INT, JUP 011-324-8066 нон-стоп 14400 V42B
Exodus SET/INT 011-137-477 22-09 2400 V42B
Fenix (2н) SET/INT, ADR, F 011-414-312 нон-стоп 19200 V42B
FONNet/FFS INT, JUP 011-237-2393 нон-стоп 14400 V42
Force Aracis SET/INT,PRO 011-593-135 22-06 9600 V42B
Ganymed (4н) ADR, F 011-444-0123 нон-стоп 14400 V42
Goliat BC/INT 011-613-840 21-07 14400 V42
GTL SET/INT 024-53-746 14-08 14400 V42B
Hellas SET/INT 011-283-1387 22-09 14400 V42
HellRaiser 011-330-855 22-06 14400 V42B
Herkules BC/INT 011-195-957 23-07 14400
Huter SET/INT,UNI 011-788-189 22-07 14400 V42B
ICM Digital SET/INT, PRO, UNI 024-51-212 нон-стоп 14400 V42B
Imtel INT 011-141-992 нон-стоп 28800 V42B
InfoBerza 021-715-913 нон-стоп 14400 V42B
iNFOx 025-28-228 нон-стоп 14400 V42B
Kirby 023-40-312 22-07 14400 V42B
Крагујевац ББС 034-557-529 23-06 14400 V42B
Kruger's Wife SET/INT 024-37-065 нон-стоп 14400 V42B
Kosava (2н) 011-620-433 нон-стоп 14400 V42B
Market-011 011-763-370 22-16 14400 V42B
Mill 011-476-332 23-08 2400 V22B
MR Systems (4н) INT, JUP 011-328-2760 нон-стоп 14400 V42B
Mystery SET/INT,UNI 021-715-913 нон-стоп 14000 V42B
Narodna Biblioteka Srbije 011-458-846 нон-стоп 2400 MNP5
New Age SET/INT,RA 011-404-654 23-06 2400 MNP
Nucleus (2н) 081-41-288 нон-стоп 14400 V42
Oreska SET/INT,RA,UNI 031-28-276 23-14/W23-08 14400 V42B
Panon BBS (2н) INT,UNI 021-52-759 нон-стоп 14400 V42B
PCPlus 011-340-227 18-06 14400 V42B
Politika SET/INT, PRO, UNI 011-322-9148 нон-стоп 14400 V42B
Prometheus (2н) SET/INT 024-51-792 нон-стоп 14400 V42B
Pyrotechnica 011-456-390 22-07 14400 V42B
Radio Pingvin (2н) SET/INT 011-606-928 нон-стоп 14400 V42B
Raf 011-724-073 22-06 14400 V42B
Rolling Stones F, INT, ADR, UNI 018-325-314 23-07 14400 V42B
Sanitarium BC/INT 011-190-437 23-07 14400 V42B
Scorpion SET/INT, PWR 011-699-784 22-07 14400 V42B
Sensible SET/INT, PRO, RA, FN 011-453-643 23-08 14400 V42B
SezamNet (15н) INT 011-648-422 нон-стоп 14400 V42B
SezamPro (8н) INT 011-3222-592 нон-стоп 14400 V42B
Shadow BC/INT 011-424-360 22-08/W21-08 14400 V42B
Sirius SET/INT,UNI 018-711-667 22-08 2400 V42B
SK-Mega (3н) SET/INT,UNI 011-424-887 нон-стоп 14400 V42B
Skywalker BBS SET/INT 011-493-507 23-08 14400 V42B
Sledge HAMMER! SET/INT,FN, UNI 011-163-452 22-07 14400 V42B
SNik SET/INT 018-355-820 22-07 14400 V42B
Soft Programming BBS 011-775-611 18-08 2400 V22B
StyX BC/INT 011-444-9522 22-06 2400 V22B
Takeda Inc. SET/INT,RA 023-64-572 22-06 2400 V42B
Таурунум СЕТ/ИНТ 011-235-4253 22-08 14400 V42B
ТеxасББС СЕТ 013-2624-197 22-06 14400 В42Б
Texas Flood 011-675-471 23-05 14400 V32bis/HST
Tritan SET/ADR/FID/INT/BC 011-581-376 23-07 14400 V42B
TIGAR Pirot 010-37-277 нон-стоп 14400 V42B
TV Novosti BBS SET/INT 011-341-525 20-07 14400 V42B
United 011-177-7636 23-06 14400 V42B
USIS BBS 011-658-563 нон-стоп 2400 V22B
Viper BC/INT 011-657-917 23-07 14400 V42B
Wizard SET/INT, PRO 011-488-1467 22-06 2400 MNP5
X_Life BC/INT 011-554-023 23-07 14400 V42B
Yapsi (2н) 011-726-080 00-05 2400 V22B
ZaMir-BG Z, INT 011-632-566 нон-стоп 14400 V42B
Мреже
SET SETNet
ADR Adria
UNI U'NI-net
JUP JUPAK X.25
INT (YU)Internet
RA RANet
FID FidoNet
PRO PRONet
FRD FredNet
C2C Coast2Coast
Z Z-NET
FN FineNet
PWR PowerNet
BC Busy Connection

Већина BBS-ова у Србији је престала са радом почетком рата 1999. године, али главни разлог њиховог одумирања, као и у свету, био је нагли развој Интернета.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Акустички спрегнут (енгл. acoustic coupled) модем је модем који није повезан директно на телефонску линију, већ се на њега у одговарајуће лежиште ставља слушалица обичног телефона.
  2. ^ „Историја "BBS Politika"”. Архивирано из оригинала 21. 03. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2008. 
  3. ^ Историја "Сезама"

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

BBS на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BBS&oldid=26729450”