Бактерицид
Бактерицид или бактериоцид је супстанца која убија бактерије. Бактерициди су дизинфектанти, антисептици, или антибиотици.[1]
Бактерицидни дизинфектанти[уреди | уреди извор]
Највише кориштени дизинфектанти садрже
- активни хлор (и.е., хипохлорити, хлороамини, дихлороизоцијанурат и трихлороизоцијанурат, хлор диоксид, етц.),
- активни кисеоник (пероксиди, као што је персирћетна киселина, калијум персулфат, натријум перборат, натријум перкарбонат, и уреја перхидрат),
- јод (јодповидон (повидон-јод, Бетадин), Луголов раствор, јод тинктура, јодирани нејониски сурфактанти),
- концентроване алкохоле (углавном етанол, 1-пропанол (н-пропанол) и 2-пропанол (изопропанол) и њихове смеше; затим 2-феноксиетанол и 1- и 2-феноксипропаноли),
- фенолна једињења (као што је фенол (карболинска киселина), крезоли, халогенисани (хлоринисани, броминисани) феноли, као што су хексахлорофен, триклосан, трихлорофенол, трибромофенол, пентахлорофенол, дибромол и њихове соли),
- катјонски сурфактант, као што су кватернарни амонијум катјони (нпр. бензалконијум хлорид, цетил триметиламонијум бромид или хлорид, дидецилдиметиламонијум хлорид, цетилпиридинијум хлорид, бензетонијум хлорид) и други, некватернарна једињеја, као што су хлорхексидин, глукопротамин, октенидин дихидрохлорид етц.),
- јак оксидациони агенс, као што су раствори озона и перманганата;
- тешке метале и њихове соли, као што су колоидне соли сребра, сребро нитрата, жива хлорида, фенилживине соли, бакар сулфат, бакар оксид-хлорид етц. Тешки метали и њихове соли су бактерициди који су најтоксичнији и најштетнији за животну средину и стога се њихова упореба не препорућује или је забрањена
- концентроване јаке киселине (фосфорна, азотна, сумпорна, амидосумпорна, толуенсумпорне киселине)
- алкалије (натријум, калијум, калцијум хидроксиди), они поготовао на повишеној температури (изнад 60 °C) убијају бактерије.
Бактерицидни антисептици[уреди | уреди извор]
Неки од горе навединих дезинфектаната се могу користити као антисептици (и.е., гермицидни агенси који се могу применити на људском или животињском телу, кожи, ранама), под одговарајућим условима (концентрација, pH, температура и токсичност). Важнији антисептици су:
- разблажени хлорни препарати (0,5% раствор натријим или калијум хипохлорита са pH вредношћу подешеном на 7 – 8, или 0,5 – 1% раствор натријум бензенсулфохлорамида (хлороамин Б))
- јодни препарати, као што је јодоповидон у разним формулацијама (масти, раствори, фластери за ране)
- пероксиди као што су уреја перхидратни раствори, и 0,1 – 0,25% раствори парацетинске киселине
- алкохоли са или без антисептичких адитива, који се углавном користе као кожни антисептици,
- слабе органске киселине као што су сорбинска киселина, бензојева киселина, млечна киселина и салицилна киселина
- поједина фенолна једињења, нпр. хексахлорофен, триклосан и дибромол,
- катјонски активна једињења, као што је 0,05 – 0,5% бензалконијум, 0,5 – 4% хлорхексидин, 0,1 – 2% октенидински раствори.
Други дезинфектанти генерално нису применљиви као безбедни антисептици.
Бактерицидни антибиотици[уреди | уреди извор]
Бактерицидни антибиотици убијају бацтерије, док бактериостатички антибиотици успоравању њихов раст или репродукцију.
Антибиотици који инхибирају синтезу ћелијског зида: бета-лактамски антибиотици (пеницилински деривати (пенами), цефалоспорини (цефеми), монобактами, и карбапенеми) и ванкомицин.
Бактерициди су и даптомицин, флуорохинолони, метронидазол, нитрофурантоин, котримоксазол, телитромицин.
Сматра да аминогликозиднби антибиотици имају бактерицидни карактер, мада они могу да буду бактериостатички за поједине организме.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Klaus Grünewald: Theorie der medizinischen Fußbehandlung 1: Ein Fachbuch für Podologie. 3. Auflage. Verlag Neuer Merkur GmbH, 2006, ISBN 978-3-929360-60-8, S. 232 (Digitalitat)