Базилика у Зеници
Базилика на Билимишћу је ранохришћанска базилика из римског доба у насељу Билимишће, Зеница.
Откривена је 1892. године на подручју Зенице, археолошким ископавањима која је предводио Ћиро Трухелка. Ова грађевина је направљена као двојна базилика (лат. basilica gemina), што је ријеткост међу досад познатим хришћанским црквама. Ријеткост ове грађевине потврђује и чињеница да су до данас познате само још двије такве цркве, она Св. Улрика и Афре у Аугзбургу и Црква Св. Стошије у Задру. Открићем ове базилике расвијетљене су многе нејасноће, као што је она о лоцирању римског муниципијума Бистуа Нова. Археолошка истраживања открила су двојне базилике, односно идентичне цркве које стоје једна уз другу. Према досадашњим налазима познато је да је једна служила као жупна, а друга као столна црква. У цркви су нађена и два епиграфска натписа од којих је један значајан за расвјетљавање локалитета Бистуе. Натпис ДЕЦ. МУН. БИС. говори у прилог претпоставци да се на подручју данашњег града Зенице може лоцирати средиште римског муниципијума и ранохришћанске бискупије. Насупрот Билимишћа, на лијевој страни ријеке Босне, на зеничком насељу Одмут пронађени су трагови старе римске калдрме односно вио мунита.[1][2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Един Велетова: Касноантичке базилике у Босни и Херцеговини. Радови Филозофског факултета у Сарајеву, Књига XVII/3, Хисторија, Хисторија умјетности, Археологија.
- ^ Салмедин Месиховић, Илирике: Деситијати, 2007, ISBN 978-9958-0311-0-6
- ^ „Исмет Салчиновић – градоначелник Зенице (1941. – 1945.)”, zenica24sata.com, 5. 10. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Иво Бојановски: БОСНА I ХЕРЦЕГОВИНА У АНТИЧКО ДОБА. Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, 1988.
- Алојз Бенац, Ђуро Баслер, Боривој Ћовић, Есад Пашалић, Нада Милетић, Павао Анђелић: КУЛТУРНА ИСТОРИЈА БОСНЕ I ХЕРЦЕГОВИНЕ. Сарајево: Веселин Маслеша, 1966.
- Енвер Имамовић: Ранохришћанске базилике у Босни и Херцеговини