Бетина фон Арним

С Википедије, слободне енциклопедије
Бетина фон Арним
Бетина фон Арним
Датум рођења(1785-04-04)4. април 1785.
Место рођењаФранкфурт на Мајни
Датум смрти20. јануар 1859.(1859-01-20) (73 год.)
Место смртиБерлин

Бетина фон Арним (нем. Bettina von Arnim; Франкфурт на Мајни, 4. април 1785Берлин, 20. јануар 1859), рођена као Елизабет Катарина Лудовика Магдалена Бретано је била немачка књижевница и списатељица.[1][2] Бавила се и компоновањем, издаваштвом и друштвеним активизмом.

Као супруга I. А. Арнима и сестра Клемента Брентана, долазила је у додир с најистакнутијим именима немачке романтике, а посебно су значајне њене везе с кругом око Гетеа, Бетовена и Шлајермахера.[3] Била је поборница покрета за еманципацију жена. Роман у облику писма или књиге успомена, у којем долази до изражаја њена страсна и маштовита нарав, као и додир са истакнутим савременицима, најбољи је део њеног рада.

Многи водећи композитори тог времена, укључујући Феликса и Фани Менделсон, Роберта и Клару Шуман, Франца Листа, Брамса, дивили су се њеном духу и таленту. Њен стил је био неконвенционалан и стапао је омиљене народне мелодије и историјске теме са иновативним хармонијама и импровизацијама које су постале синоним за музику тог доба.

Породица и живот[уреди | уреди извор]

Елизабет Бретано је рођена у Франкфурту на Мајни 4. априла 1785. године у великој породици Брентано италијанског трговца. Њен брат Клеменс Брентано је био познати лирски песник, а бака Софиа је била романописац.

Након школовања у школи у склопу самостана у Фрицлару од 1794. до 1797. године, Бетина је неко време живела са својом баком у Офенбаху на Мајни, а од 1803. до 1806. са својим шураком Фридрихом фон Савињијем, поyнатим правником, у Марбургу.

1807. године у Вајмару Бетина је упознала Гетеа, 1810. године је боравила у Бечу, у дому свог полубрата Франца Брентана и његове жене Антоније и преко њих упознала и Бетовена.

У периоду од 1806. до 1808. године Бетина је помогла у прикупљању народних песама за заједничку збирку њеног брата Клеменса и њеног будућег мужа Ахима.[4] Та збирка је касније постала камен темељац романтичног музичког и поетског стила, а песме су касније употребили брони композитори за своја дела.

1809. године је била на студијама гласа, композиције и клавира у Минхену код Себастијана Бопа, да би касније објавила и своју прву песму.

1811. године Бетина се удала за Ахима фор Арнима, познатог романтичног песника и члана угледне породице Арним. Пар се прво настанио у замку Виперсдорф, а након тога у Берлину. Током 20 година брака имали су седморо деце, а Ахим је преминуо 1831. године. Иако су кућне и брачне обавезе умањиле њену продуктивност трудила се да пише песме и у том периоду, а неке од њих су касније и објављене. Након смрти мужа наставила је у већој мери своју посвећеност креативној заједници и друштвеном активизму. Објавила је и збирку песама као јавну подршку пруском музичком директору Гаспару Спонтинију.

Наставила је да пише и објављује све до 20. јануара 1859. године када је преминула у свом дому у Берлину у 73. години живота, а сахрањена је у порти цркве у Випердорфу.

Њена књижевна заоставштина се налази у збиркама више музеја, а њен лик се налазио од 1991. до 2001. на новчаници од 5 немачких марака.

Дела[уреди | уреди извор]

  • „Гетеово дописивање с једним дјететом“
  • „Ова књига је краљева“
  • „Прољетни вијенац Клемента Брентана“

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Беттина вон Арним | Герман wритер | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-28. 
  2. ^ „Бритисх Либрарy”. www.бл.ук. Архивирано из оригинала 30. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-30. 
  3. ^ „Беттина вон Арним - Антиqуариат ИНЛИБРИС Гилхофер Нфг.” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-30. 
  4. ^ „Немачки романтизам”.