Бистуенска бискупија

Бистуенска бискупија (лат. Bestoensis ecclesia) ранохришћанска је бискупија на подручју некадашње римске Далмације, на територији данашње средње Босне и Херцеговине. Истраживања су показала да се на подручју некадашње римске Далмације до одржавања Салонитанског метрополитанског синода 530. године налазило девет ранохришћанских дијецеза: Салонитанска, Јадертинска, Арбенска, Епитаурска, Скардонитанска, Наронитанска, Бистуенска, Катаританска те Сенијенска. Током одржавања синода 533. године утемељене су још три: Сарсентерска, Мукуританска и Лудроенска. Све су биле подређене јурисдикцији салонитанског надбискупа. Током тежих црквених сукоба у њих су се укључивали и поједини далматински бискупи (салонитански, арбенски), због чега се дијелило и њихово свештенство, односно цијепале њихове дијецезе.

Документа Салонитанских метрополитанских синода је сапотписао и бистуенски бискуп Андрија (Андреас), који је упознао Синод са великом оскудицом његове дијецезе, која се није могла бринути о сиромасима нити саму себе уздржавати. Андрија је 533. године тражио да се његова дијецеза раздијели те да се постави још један бискуп за она подручја до којих сам није могао допријети како би пасторизација и скрб о свештенству и пуку који му је повјерен били учинковитији. Иако је имао разумијевања за његово тражење, салонитански надбискуп Хонорије II (528—547), није му удовољио одгодивши раздиобу за друго вријеме. Из приједлога бискупа Андрије да му се раздијели дијецеза произилази да се она простирала на великим просторима, односно да је у њеном саставу био највећи дио унутрашњости некадашње римске Далмације.

Римски муниципијум у којем се налазила и истоимена бискупија истраживали су многобројни научници. До данас нема јединственог става о величини муниципијума, његовим границама и убикацији једног или два средишта.

Извори

• Радослав Додиг — Анте Шкегро, Акти црквених синода одржаних 530. и 533. у Салони, Повијесни прилози, 35 (2008) 18
• Анте Шкегро, Бестоенска бискупија у свјетлу досадашњих истраживања, Зборник о Павлу Анђелићу, Сарајево 2008, 111-141
• Анте Шкегро, НОВЕ СПОЗНАЈЕ О НЕКИМ РАНОКРШЋАНСКИМ ДИЈЕЦЕЗАМА НА ИСТОЧНОЈАДРАНСКИМ ПРОСТОРИМА
• Иван Кујунџић, О положају римскога муниципија Бистуе нова у Босни, Врхбосна: свећенићка ревија XLVII, Сарајево, октобар—новембар 1933, 253—261
• Вељко Пашквалин, Појава кршћанства у средњој Босни и његова хијерархија у свјетлу новијих археолошких ископавања