Бизмут-209

С Википедије, слободне енциклопедије

Бизмут-209, 209Би
Опште
Симбол209Би
Имебизмут-209, Би-209
Број протона83
Број неутрона126
Подаци о нуклидима
Распрострањеност у природи100%
Полураспад2,01×1019 година[1]
Родитељски изотопи209Пб (β)
209По (β+)
213Ат (&alfa;)
Продукти распада205Тл
Маса изотопа208,9803986 u
Спин9/2−
Вишак енергије−18258,461±2,4 keV
Енергија везања7847,987±1,7 keV
Мод распада
Мод распадаЕнергија распада (MeV)
Алпха емиссион3,1373
Изотопи бизмут
Потпуна таблеа нуклида

Бизмут-209 (209Би) је изотоп бизмута са најдужим познатим полуживотом од свих радиоизотопа који подлежу α-распаду (алфа распад). Он има 83 протона и магични број[2] од 126 неутрона,[2] и атомску масу од 208,9803987 аму (јединице атомске масе). Примордијални бизмут се у потпуности састоји од овог изотопа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ауди, Г.; Кондев, Ф. Г.; Wанг, M.; Хуанг, W. Ј.; Наими, С. (2017). „Тхе НУБАСЕ2016 евалуатион оф нуцлеар пропертиес” (ПДФ). Цхинесе Пхyсицс C. 41 (3): 030001. Бибцоде:2017ЦхПхЦ..41ц0001А. дои:10.1088/1674-1137/41/3/030001. 
  2. ^ а б Бланк, Б.; Реган, П.Х. (2000). „Магиц анд доублy-магиц нуцлеи”. Нуцлеар Пхyсицс Неwс. 10 (4): 20—27. С2ЦИД 121966707. дои:10.1080/10506890109411553.