Бизмут-209
Опште | |
---|---|
Симбол | 209Би |
Име | бизмут-209, Би-209 |
Број протона | 83 |
Број неутрона | 126 |
Подаци о нуклидима | |
Распрострањеност у природи | 100% |
Полураспад | ×1019 година 2,01[1] |
Родитељски изотопи | 209Пб (β−) 209По (β+) 213Ат (&alfa;) |
Продукти распада | 205Тл |
Маса изотопа | 208,9803986 u |
Спин | 9/2− |
Вишак енергије | 258,461±2,4 −18keV |
Енергија везања | 847,987±1,7 keV 7 |
Мод распада | |
Мод распада | Енергија распада (MeV) |
Алпха емиссион | 3,1373 |
Изотопи бизмут Потпуна таблеа нуклида |
Бизмут-209 (209Би) је изотоп бизмута са најдужим познатим полуживотом од свих радиоизотопа који подлежу α-распаду (алфа распад). Он има 83 протона и магични број[2] од 126 неутрона,[2] и атомску масу од 208,9803987 аму (јединице атомске масе). Примордијални бизмут се у потпуности састоји од овог изотопа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ауди, Г.; Кондев, Ф. Г.; Wанг, M.; Хуанг, W. Ј.; Наими, С. (2017). „Тхе НУБАСЕ2016 евалуатион оф нуцлеар пропертиес” (ПДФ). Цхинесе Пхyсицс C. 41 (3): 030001. Бибцоде:2017ЦхПхЦ..41ц0001А. дои:10.1088/1674-1137/41/3/030001.
- ^ а б Бланк, Б.; Реган, П.Х. (2000). „Магиц анд доублy-магиц нуцлеи”. Нуцлеар Пхyсицс Неwс. 10 (4): 20—27. С2ЦИД 121966707. дои:10.1080/10506890109411553.
Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |