Бизмут-209
| Опште | |
|---|---|
| Симбол | 209Би |
| Име | бизмут-209, Би-209 |
| Број протона | 83 |
| Број неутрона | 126 |
| Подаци о нуклидима | |
| Распрострањеност у природи | 100% |
| Полураспад | 2,01×1019 година[1] |
| Родитељски изотопи | 209Пб (β−) 209По (β+) 213Ат (&alfa;) |
| Продукти распада | 205Тл |
| Маса изотопа | 208,9803986 u |
| Спин | 9/2− |
| Вишак енергије | −18258,461±2,4 keV |
| Енергија везања | 7847,987±1,7 keV |
| Мод распада | |
| Мод распада | Енергија распада (MeV) |
| Алпха емиссион | 3,1373 |
| Изотопи бизмут Потпуна таблеа нуклида | |
Бизмут-209 (209Би) је изотоп бизмута са најдужим познатим полуживотом од свих радиоизотопа који подлежу α-распаду (алфа распад). Он има 83 протона и магични број[2] од 126 неутрона,[2] и атомску масу од 208,9803987 аму (јединице атомске масе). Примордијални бизмут се у потпуности састоји од овог изотопа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ауди, Г.; Кондев, Ф. Г.; Wанг, M.; Хуанг, W. Ј.; Наими, С. (2017). „Тхе НУБАСЕ2016 евалуатион оф нуцлеар пропертиес” (ПДФ). Цхинесе Пхyсицс C. 41 (3): 030001. Бибцоде:2017ЦхПхЦ..41ц0001А. дои:10.1088/1674-1137/41/3/030001.
- ^ а б Бланк, Б.; Реган, П.Х. (2000). „Магиц анд доублy-магиц нуцлеи”. Нуцлеар Пхyсицс Неwс. 10 (4): 20—27. С2ЦИД 121966707. дои:10.1080/10506890109411553.
 | Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
