Будизам чисте земље

Бодисатва Кшитигарба и његова чиста земља, Сајгон, Вијетнам.

Будизам чисте земље или ђингту (традиционални кинески: 淨土宗, Јìнгтǔзōнг; јапански: 浄土仏教, Јōдо буккyō; корејски: 정토종, јеонгтојонг; вијетнамски: 浄土宗, Тịнх Ђộ Тôнг), позната и под називом амидизам, је огранак махајана будизма који се тренутно сматра једном од најпопуларнијих будистичких традиција источне Азије. Под тим изразом се подразумева и сотериологија Чисте земље унутар махајана будизма, као и посебне секте Чисте земље које су се развиле у Јапану.

Обреди и концепти Чисте земље се могу пронаћи у основама космологије махајана будизма и чине важан део будистичких традиција у Кини, Јапану, Кореји, Тајвану, Вијетнаму и Тибету. Кинеске чан и тиантаи школе, као и јапанске Шингон и Тендаи секте, садржавају снажне компоненте Чисте земље везане у својим обредима и веровањима.

Чиста земља је постала независна школа, што се најбоље може видети код јапанских школа Јōдо Схū и Јōдо Схинсхū. У Јапану постоји неколико независних школа Чисте земље, али су оне ограничене искључиво на ту земљу.

Веровања и праксе

Школа чисте земље се темељи на концепту Чисте земље и надовезује на небеског Амитабха Буду.

Према школи чисте земље, особе које поседују веру у и певају име Амитабхе Буде у овом живолу ће се као напредни бодисатве препородити у чистој земљи (названој чистом зато што у њој нема ништа од прљавштине непрекидног препорађања, самсаре).

Зазивање Буде (ниан фо) једна је од најчешћих пракси кинеског будизма. „Нан-мо А-ми-туо фо“ („Слава Амита Буди!“) - је вероватно најчешће коришћена фраза у кинеском будизму. Заснива се на сутрама у којима је изложена легенда о Дармакара бодисатви, сада Амита Буди, који се заветовао да ће када постане Буда владати Чистом земљом, светом изван самсаре; људи се у том свету могу родити једноставно призивањем његовог имена. Напредовање ка нирвани ће одатле бити лако и сигурно. Пошто се зазивање Буде може практиковати у свакодневном животу, будизам чисте земље је исто толико популаран међу обичним људима колико и међу монасима.

Литература

• Еител, Ернст Ј. Ханд-Боок оф Цхинесе Буддхисм, беинг а Санскрит-Цхинесе Дицтионарy wитх Воцабулариес оф Буддхист Термс ин Пали, Сингхалесе, Сиамесе, Бурмесе, Тибетан, Монголиан анд Јапанесе (Сецонд Едитион). Неw Делхи, Мадрас: Асиан Едуцатионал Сервицес. 1992.
• Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6..

Види још

• Кинески будизам

Спољашње везе

• Интернатионал Ассоциатион оф Схин Буддхист Студиес wебсите
• Јōдо Схū Буддхисм оффициал wебсите
• Јōдо Схинсхū Оффициал Сите