Цапцом

С Википедије, слободне енциклопедије
Цапцом
Издавач видео игара
ДелатностВидео игре
Основано30.05.1979. год.
СедиштеЧуо-ку, Осака, Јапан
Руководиоци
Кензи Цуџмото (Директрор предузећа и извршни директор) Харухиро Цуџмото (Председник и Оперативни директор)
ПроизводиЛиста видео игара
Приход¥94,5 милијарде (2019)
Профит¥18.1 Милијарде (2019)
Број запослених
2,832 (2019)
Веб-сајтwww.capcom.com/,%20www.capcom.co.jp/,%20capcom-germany.de/

Цапцом Цо., Лтд. (На јапанском: 株式会社カプコン) је Јапански произвођач и издавач видео игара. Направио је велики број наслова који су имали продају на милионе, од којих су најуспешнији Ресидент Евил, Монстер Хунтер, Мега Ман, Девил Маy Црy и Деад Рисинг. Основан 1979. године[1], постао је интернационално предузеће са подружницама у Азији, Европи и Северној Америци[2].

Историја[уреди | уреди извор]

Претходник Цапцом-а, I.Р.M. корпорација, коју је основано Кензо Цуџимото 30. маја 1979. године. Цуџимото је и даље био председник Ирем корпорације када је основао I.Р.M. Цуџимото је истовремено радио у обе компаније док није напустио претходну 1983. године.[3]

Оригиналне компаније које су прошириле Цапцом јесу I.Р.M. као и њена подружница Јапан Капсул Компјутерс од којих су обе биле посвећене креирању и дистрибуцији машина видео игара. Обе компаније су промениле своје име у Санби Цо., септембра 1981. године док је Кензо Цуџимото 11. јуна 1983. године, први пут основао Цапцом Цо., Лтд. зарад преузимања унутрашњих продајних одељења.

Јануара 1989. године су се ујединиле старе компаније Цапцом Цо. и Санби Цо., резултујући данашњу компанију. Име Цапцом је скраћеница од „Цапсуле Цомпутерс”, име које је компанија преузела како би нагласила своје аркадне машине које је правила ранијих година, како би себе одвојила од персоналних рачунара који су били популарнији све више и више. Реч „цапсуле”, алудира на то како је Цапцом волео да њен софтвер игара буде „Капсула спакована до самог врха забавом у играма”, и жељу компаније да заштити своју интелектуалну својину чврстом шкољком, како би спречила илегалне копије и слабије имитације.

Први производ компаније је био машина на новчиће звана Литл Лиг јула 1983. године, а њихова прва видео игра, аркада под називом Вулгус, која објављена маја 1984. године. Почетак са Нинтендо портом је објављен децембра 1985. године, компанија је почела да ради на играма за домаће конзоле, које су постале њен главни бизнис неколико година касније. Њен амерички део Цапцом УСА је наишао на благ застој као издавач видео игара 1980. године, за Комодор 64 и ИБМ ПЦ ДОС рачунаре иако је развој ових аркадних портова био под руководством других компанија. Компанија је креирала 15 наслова који су имали продаје на милионе од којих је најпопуларнија Ресидент Евил.

Цапцом је забележен као последњи утицајни издавач 2Д видео игара, иако то није у потпуности била намера. Решеност компаније да остане са Супер Нинтендом као својом платформом је проузроковало да компанија заостане за другим издавачима који су креирали 3Д способне аркадне платформе. Уз све то, 2Д анимација у стилу графике цртаћа која је видјена у играма попут Дарксталкерс: Тхе Нигхт Wарриорс, и X-Мен: Цхилдер оф Атом које су се показале веома популарним, проузроковале су то да их Цапцом усвоји као свој посебан стил и искористи га у више својих игара.

1994. године Цапцом одобрава свој Стреет Фигхтер серијал борбених игара у филм истог назива. Иако је комерцијално био успешан, филм је био јако критикован. Адаптација Ресидент Евил-а 2002. године је исто тако имала своје критике, али је била успешна у биоскопима. Компанија гледа на филм као начин да оствари већу продају својих игара.

Цапцом је потписао у партнерство са Нyу Медиа[4] 2011. године како би објављивала и достављала своје јапански независне игре које је Нyу[4] преводио на енглески језик. Компанија сарађује са Пољском локализацијском компанијом QЛоц како би портовала своје игре на друге платформе, најбољи пример су ДмЦ: Девил маy Црy ПЦ верзија и њене ПС4 и Xбоx Оне ремастеред верзије.

27. августа 2014. године, Цапцом је написао тужбу за крађу патента против Коеи Тецмо Гамес у износу од 980 милиона јена[5]. Цапцом је тврдио да је КоеИ Тецмо Гамес нарушио право на патент који је Цапцом остварио 2002. године[5].

Новембра 2002. године, компанија је изјавила да су њени сервери били инфицирани рансомwаре-ом, Рагнар Лоцкер хакерске групе, који је помешао све податке, и украо 1ТБ осетљивих компанијских података[6]. Хакерска група је новчано уцењивала Цапцом како би уклонили рансомwаре. Средином новембра, исте године, група је објавила контакт информције 350.000 запослених радника и компанијских партнера као планове за предстојеће игре, указујући на то да Цапцом није желео да плати уцену. Цапцом је потврдио да група није дошла до података о кредитним картицама и сличним финансијским информацијама.[6]

Структура корпорације[уреди | уреди извор]

Студио за развој[уреди | уреди извор]

Првих неколико година након свог основања, компанија је имала три групе за развијање под називом „Собе за планирање”, које су водили Токуро Фуџивара, Такаши Нишијама и Yошики Окамото. Касније су се игре развијале у многобројним „Студијима за продукцију”, од којих је сваки био задужен за различиту игру. Почев од 2002. године процес развијања је био реформиран како би боље делио технологију и стручна мишљења, тако да се сваки студио, засебно, постепено реконструисао у већа одељења задужена за различите послове. Док и даље постоје самостална одељења за креирање аркада, паћинко, паћизло, онлајн и мобилних игара, играчки потрошач Р и D управа, је заправо извршила спајање пододељка главних за различито развијање видео игара[7].

Цапцом им 3 унутрашње управе за развој игара. То су управа играчки потрошач за развој 1 под вођством Џун Такеучија[8] са играма Ресидент Евил[9], Мега Ман, Девил маy Црy, Деад Рисинг и осталим великим насловима (углавном усмерен ка светском тржишту), управа играчки потрошач за развој 2 под вођством Рјозо Цуџимотоа (који је такође био на челу управе за развој мобилних игара) са играма Монстер Хунтер, Онимусха, Аце Атторнеy, Сенгоку Басара и други наслови са више традиционалним ИП-јем (улгавном усмерен ка публици из Азије) и играчки потрошач за развој 3 са играма Стреет Фигхтер, Марвел вс. Цапцом, Лост Планет, Драгонс Догма и други, онлајн фокусирани, наслови (игре које су углавном биле усмерене ка онлајн мултиплејеру, и/или турнирима)[10].

Поред ових унутрашњих тимова, Цапцом је такође имао спољашње провизије ван студија за развој како би осигурали стабилан излаз наслова. Међутим, пратећи лошу продаваност Дарк Воид[11] и Биониц Цоммандо[12], менаџмент компаније је одлучио да ограничи спољним сарадницима наставке и новије верзије инсталација већ постојећих наслова, оставивши развој својих оригиналних наслова унутар компанијских тимова. Продукција игара, буџета и платформа је одређена од стране састанка за дозволу развоја, на којима су присуствовали компанијски менаџмент и маркетинг, продаја и квалитет, одељења.

Гране и подружнице[уреди | уреди извор]

Поред главног положаја канцеларије и зграде Р и D Цапцом-а од којих су обе лоциране у Чуо-ку у Осаци, Јапанска главна компанија такође има своју филијалу у Шинџуку Мицуи згради у Ниши-Шинџоку у Шинџоку, Токијо. Такође поседује Уено објекат, филијалу у Иги, префектури Мије.

Пример Аркадних игара

Интернационална Цапцом група обухвата 15 подружница у Јапану, Северној Америци, Европи, Источној Азији[2]. Придружене компанију укључују Коко Цапцом Цо., Лтд. у Јужној Кореји, Стреет Фигхтер филм[13], ЛЛЦ у Сједињеним државама и Деллгамадас Цо., Лтд[14].

Медији повезани са видео играма[уреди | уреди извор]

Као додатак развоју и објављивању домаћих, онлајн, мобилних, аркадних, паћинко и паћизло игара,[7] компанија објављује стратешка упутства, одржава своје аркадне центре у Јапану познате као Плаза Цапцом и издаје лиценцу наслова и особине својих карактера за употребу са повезаним производима, филмова, ТВ серија и сценских наступа.

Сулепутер, организација унутар компаније која се бави маркетингом и музичким ознакама, успоставља сарадњу са Сони Мусик Ентертаинмент Интермедијом 1998. године, објављује разне CD, ДВД, и остале медије базиране на Цапцом видео играма. Годишњи приватни медиа врх под називом Цаптивате, претходно названа Гејмерс Деј 2008. године[15][16][17], је традиционално коришћена као најава нових игара и најаву бизниса[18].

Видео игре[уреди | уреди извор]

Цапцом је започео свој Стреет Фигхтер серијал 1987. године. Серија борилачких игара која је међу најпопуларнијим играма истог жанра. Серија је продала 46 милиона копија, и служи као водећи наслов Цапцом компаније. Исте године, компанија представља Мега Ман серијал који се продао у 36 милиона копија.

Ресидент евил 2 лого игре

Компанија је објавила свој први део Ресидент Евил серијала хорор преживљавања 1996. године. Серијал је доживео финансијски успех, продавши 107 милиона копија. Пратећи рад на другом делу Ресидент Евил серијала, компанија је почела да ради на Ресидент Евил серијалу за Плаyстатион 2 платформу. Радикално другачији од својих постојећих серијала, Цапцом је одлучио да направи спин офф своје игре у сопствени серијал, Девил маy Црy. Док су прва три дела објављивана ексклузивно за плаyстатион 2, компанија је донела даље наслове конзолама које нису плаyстатион 2. Серијал као целина се продао у 23 милиона копија. Цапцом је започео свој Монстер Хунтер серијал 2004. године. Серијал се продао у 66 милиона примерака на различитим конзолама. Након ремакеРесидент Евил 2 и 3 игара, Цапцом сада прави ремаке Ресидент Евил 4 игре[19]. Ресидент Евил 4 има већи тим за развијање у односу на претходна два ремаке-а, укљућујући подршку компанијиних унутрашњих Ресидент Евил 2 и Девил маy Црy 5 тимова. Многи оригинални програмери Ресидент Евил 4 игре остају унутар ових тимова укључујући Хиројуки Кобајашу.[20] Ремаке је осмишљен од стране новајлије у M-Тwо студију.

Стреет Фигхтер Видео игра

Иако се компанија ослања на већ постојеће наслове, она је такође направила многе наслове за Xбоx 360[21], Wии и Плаyстатион 3 конзоле, базираним на оригиналним идејама. Неке од њих су: Лост Планет: Еxтреме Цондитион, Деад Рисинг, Драгон'с Догма, Асура'с Wратх и Зацк анд Wики. За време овог периода, Цапцом је такође помогао у објављивању многих оригиналних наслова западних програмера за које други издавачи нису хтели да пруже шансу. Неки од наслова су: Ремембер ме[22], Дарк Воид, Спyборгс, Оками, Окамиден и Гхост Трицк: Пхантом Детецтиве. Тренутно Цапцом ради својој последњој идеји, Дееп Доwн, за плаyстатион 4 и плаyстатион 5 конзоле[23].

Платинум титуле[уреди | уреди извор]

Цапцом има своју листу, која се мења на тромесечном нивоу, својих игара које су прешле преко милион проданих копија и имају назив „Платинум титуле”[24]. Листа се састоји од преко 100 видео игара. Следећа листа садржи 10 најпродаванијих наслова од 31.12.2020. године[25].

Платинум титуле
Наслов игре Година објаве Платформе Продаја (у милионима
Монстер Хунтер Wорлд Јануар 2018. ПлаyСтатион 4, Xбоx Оне, ПЦ 16.8
Ресидент Евил 7: Биохазард Јануар 2017. ПлаyСтатион 4, Xбоx Оне, ПЦ 8.5
Ресидент Евил 2 Ремаке Јануар 2019. ПлаyСтатион 4, Xбоx Оне, ПЦ 7.8
Ресидент Евил 5 Март 2009. ПлаyСтатион 3, Xбоx 360 7.8
Ресидент Евил 6 Октобар 2012. ПлаyСтатион 3, Xбоx 360 7.7
Монстер Хунтер Wорлд: Ицеборне Септембар 2019. ПлаyСтатион 3, Xбоx 360, ПЦ 7.2
Стреет Фигхтер II Јун 1992. Супер Нинтендо Ентертаинмент Сyстем 6.3
Стреет Фигхтер V Фебруар 2016. ПлаyСтатион 4, ПЦ 5.2
Ресидент Евил 2 Јануар 1998. ПлаyСтатион 4.96
Монстер Хунтер Фреедом 3 Децембар 2010. ПлаyСтатион Портабле [26] 4.9
Компанијини најпродаванији наслови (преко 10 милиона копија)
Наслов Продаја (у милионима)
Ресидент Евил 107.0
Монстер Хунтер 66.0
Стреет Фигхтер 46.0
Мега Ман 36.0
Девил Маy Црy 23.0
Деад Рисинг 14.0
Марвел вс. Цапцом 9.8
Онимусха 8.4
Аце Атторнеy 8.0
Лост Планет 6.3

Критике и полемика[уреди | уреди извор]

У 2012. Цапцом је наишао на доста критика и полемика због контроверзних тактика продаје, као што су импементација закључаног садржаја на дисковима, која су захтевала додатну доплату како би се откључали иако је садржај већ доступан у фајловима видео игре, најзабележенији у Стреет Фигхтер x Теккен видео игри. Компанија је успешно одбранила праксу закључаног садржаја[27]. Такође је била критикована за осталне бизнис одлуке на пример, неке необјављене видео игре изван Јапана (од којих јенајзабележенији Сенгоку Басара серијал)[28], нагло престајући са радом на ишчекиваним пројектима (најзабележенији Мега Ман Легендс 3)[29], и гашење Цловер студија.

2015. плаyстатион 4 верзија Ултра Стреет Фигхтер 4 је повучен из Цапцом професионалног турнира због бројних техничких проблема и багова[30]. 2016. Цапцом објављује Стреет Фигхтер 5 видео игру, са јако ограниченим садржајем за једног играча[31]. По изласку постојале су разне грешке стабилности са мрежом игре које су избацивале играче усред игре када играчи нису играли у онлајн моду. Стреет Фигхтер 5 није успео да достигне свој циљ продаје од 2 милиона копјиа у марту 2016. године[32].

Види још[уреди | уреди извор]

Компаније које су основане од бивших запослених Цапцом компаније[уреди | уреди извор]

Назив Фондација Припадност
Црафтс & Меистер 1. јун 2004. године Основана од стране Норитаке Фунамизу и Кацухиро Суде
Гаме Републиц 1. јул 2003. године Основана од стране Јошики Окамота
Инти Цреатес 8. мај 1996. године Основана од стране Такуја Аизе
Левел-5 Цомцепт 1. децембар 2010. године Основана од стране Кеиџи Инафуне[33] као концепт
ПлатинумГамес 1. октобар 2007. године Основана од стране Шинџи Микамија, Ацуши Инабе, Хидеки Камије, и Тацује Минамија
Танго Гамеwоркс 1. март 2010.године Основана од стране Шинџи Микамија
УТВ Игнитион Гамес 26. септембар 2001.године Саваки Такејасу се придружио Игнитион Токyо, подружница УТВ Игнитион Гамес-а

Литература[уреди | уреди извор]

https://www.capcom.co.jp/ir/english/data/pdf/2007annual/Annual2007e.pdf

https://www.capcom.co.jp/ir/english/data/pdf/Annual1998.pdf

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Capcom”. www.capcom.com. Приступљено 2021-05-10. 
  2. ^ а б „CAPCOM | Lokacije”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  3. ^ „CAPCOM | Istorija”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  4. ^ а б „Nyu Media, Capcom objavljuje PC igre ovog meseca”. Indie Games Plus (на језику: енглески). 2011-12-13. Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-10. 
  5. ^ а б Matulef, Jeffrey (2014-08-27). „Capcom potpisuje tužbu protiv Koei Tecmo zvog krađe patenta”. Eurogamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  6. ^ а б „Capcom pod napadom hakerske grupe: do 350.000 ukradenih kontakta”. BBC News (на језику: енглески). 2020-11-16. Приступљено 2021-05-10. 
  7. ^ а б „CAPCOM | Biznis segmenti”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  8. ^ „CAPCOM | Intervju sa Džunom Takeučijom 2010. godine.”. www.capcom.co.jp. Приступљено 2021-05-10. 
  9. ^ „Capcom Resident Evil sekcija se fokusira na virtuelnu realnost.”. GamesIndustry.biz (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  10. ^ „CAPCOM | Korporacijske vođe”. CAPCOM IR (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  11. ^ „Kako su Airtight Games stvorili kompaniju video igara za konzole sa samo $24,000”. VentureBeat (на језику: енглески). 2009-08-21. Приступљено 2021-05-10. 
  12. ^ Orsini, Lauren (17 maj 2010). "Bionic Commando, Dark Void poslednje nade po kompaniju". Kotaku. Arhivirano od originala 20. juna 2010. preuzeto 6. novembra, 2010.
  13. ^ Gaudiosi, Džon. "Capcom traži više vremena za igru u Hollywood-u." Hollywood Reporter 397 (2006): 4,4,29. ProQuest Research Library. 30. maj 2012.
  14. ^ „CAPCOM | Capcom Grupa”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  15. ^ „“Gamers Day” je mrtav, živeo CAPTIVATE08 Me”. Capcom-Unity (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  16. ^ „CAPCOM | Intervju programera 2008. godine.”. web.archive.org. 2010-10-04. Архивирано из оригинала 04. 10. 2010. г. Приступљено 2021-05-10. 
  17. ^ „Capcom | Intervju programera 2015. godine.”. 
  18. ^ Ocampo, Jason (11. jun 2008). "Capcom slavi 25 godina". IGN. IGN Entertainment, Inc.Arhivirano iz originala 4. oktobra 2009. Preuzeto 21. jula 2010.
  19. ^ „Capcom radi na Resident Evil 4 remake-u”. VGC (на језику: енглески). 2020-04-12. Приступљено 2021-05-10. 
  20. ^ „Više Resident Evil 4 remake detalja na videlo: Veći tim od trojke.”. VGC (на језику: енглески). 2020-04-13. Приступљено 2021-05-10. 
  21. ^ Baron, Courtney. „ProQuest Research Library Lost Planet i Dead Rising. Capcom dovodi novu krv xbox-u 360.”. CC Advisor. Приступљено 2021-05-10. 
  22. ^ „Remember Me programeri diskutuju prijateljsku polovinu sa Sonijem, Capcom entusiasta”. VG247 (на језику: енглески). 2012-11-27. Приступљено 2021-05-10. 
  23. ^ „CAPCOM | Finansijko stanje (Japan GAAP)”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  24. ^ „CAPCOM | Platinum titule”. www.capcom.co.jp (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  25. ^ „CAPCOM | Ukupna prodaja artikala”. web.archive.org. 2014-03-27. Архивирано из оригинала 27. 03. 2014. г. Приступљено 2021-05-10. 
  26. ^ The Future of PSP -- Capcom - IGN (на језику: енглески), Приступљено 2021-05-10 
  27. ^ „Capcom se brani od zaključavanja materijala na diskovima GameSpot.com”. web.archive.org. 2012-04-04. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 2021-05-10. 
  28. ^ „Mišljenja zašto verovatno nećemo dobiti 4. izdanje Sengoku Basara na Engleskom jeziku” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  29. ^ „Mega Man Legends fanovi objavljuju dokumentarni video kako bi odali počast otkazivanju igre.”. Destructoid (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  30. ^ Yin-Poole, Wesley (2015-06-01). „Capcom povlači Ultimate Street Fighter IV sa sopstvenog turnira.”. Eurogamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  31. ^ „Capcom se odaziva na temu manja sadržaja u Street Fighter V.”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  32. ^ „Street Fighter 5 nije dostigao željeni cilj u prodaji kopija.”. Game Rant (на језику: енглески). 2016-05-09. Приступљено 2021-05-10. 
  33. ^ „CAPCOM | Intervju sa Keidžijem Inafune”. web.archive.org. 2010-04-07. Архивирано из оригинала 07. 04. 2010. г. Приступљено 2021-05-10. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]