Цефтриаксон

Цефтриаксон
IUPAC име
	(6R,7R)-7[(2Z)-2-(2-amino-1,3-tiazol-4-il)->2-(metoksiimino)acetil]amino3[(2-metil-5,6-diokso-1,2,5,6-tetrahidro-1,2,4-triazin-3-il)tio]metil8-оксо-5-тиа-1-азабицикло[4.2.0]окт-2-ен-2-карбоксилна киселина
Клинички подаци
Продајно име	Rocephin, Arixon, Elcefrin(LGls)
Drugs.com	Монографија
Категорија трудноће	АУ: Б1 ; УС: Б (Без ризика у испитивањима на животињама) ; ;
Начин примене	Интравенозно, интрамускуларно
Правни статус
Правни статус	АУ: С4 (Пресцриптион онлy) ;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	н/а
Метаболизам	незнатан
Полувреме елиминације	5,8–8,7 сати
Излучивање	33–67% ренално, 35–45% билијарно
Идентификатори
CAS број	73384-59-5 []
ATC код	J01DD04 (WHO)
PubChem	CID 5479530
DrugBank	DB01212
ChemSpider	4586394
UNII	75J73V1629
KEGG	D07659
ChEBI	CHEBI:29007
ChEMBL	CHEMBL161
Хемијски подаци
Формула	C18H18N8O7S3
Моларна маса	554,58 г/мол
	SMILES O=C2N1/C(=C(\CS[C@@H]1[C@@H]2NC(=O)C(=N\OC)/c3nc(sc3)N)CS\C4=N\C(=O)C(=O)NN4C)C(=O)O; ;
	InChI InChI=1S/C18H18N8O7S3/c1-25-18(22-12(28)13(29)23-25)36-4-6-3-34-15-9(14(30)26(15)10(6)16(31)32)21-11(27)8(24-33-2)7-5-35-17(19)20-7/h5,9,15H,3-4H2,1-2H3,(H2,19,20)(H,21,27)(H,23,29)(H,31,32)/b24-8-/t9-,15-/m1/s1 ; Key:VAAUVRVFOQPIGI-SPQHTLEESA-N ;

Цефтриаксон (ИНН) припрада трећој генерацији цефалоспоринских антибиотика. Попот других лекова ове класе, он ома широк спектар дејства против Грам-позитивних и Грам-негативних бактерија. У већини случаја, он се сматра еквивалентом цефотаксима у погледу безбедности и ефикасности. Цефтриаксон натријум је у продаји под именима Лонгацепх, Азаран, Лендацин.

Клиничка употреба[уреди | уреди извор]

Цефтриаксони се често користе (у комбинацији са макролидним и/или аминогликозидним антибиотицима) за лечење благе до умерене пренумоније. Он је такође преферентни третман за бактеријски менингитис. У педијатрији, он се често користи за третман грознице код одојчади 4 до 8 недеља старе ради спречавања сепсе. Он се такође користи за лечење Лајмске болести, тифоидне грознице, и гонореје.^[1]

Фармакокинетика[уреди | уреди извор]

Цефтриаксон се делом уклања путем бубрега а делимично преко жучи. Управо ова његова потоња одлика је искоришћена у лечењу упала жучних путева. На овај начин цефтриаксон доспева у црева и ремети њихову микробиоту, те је примећена повезаност употребе овог лека и повећане учесталости бактеријемија проузрокованих ванкомицин-отпорним ентерококама (ВРЕ).