Цревна флора
.jpg)
Цревна флора, цревна микробиота или гастроинтестинална микробиота је комплексна заједница микроорганизама који живе у дигестивном тракту људи и других животиња, укључујући инсекте. Цревни метагеном је агрегат свих генома цревних микробиота.[1] Стомак је једна од ниша које људска микробиота насељава.[2]
Код људи, цревна микробиота има највећи број бактерија и највећи број врсте у поређењу са другим областима тела.[3] Код људи се цревна флора успоставља након једне до две године после рођења, и до тог времена интестинални епител и интестинална мукозна баријера коју он излучује су коразвијени на начин који је толерантан и чак подржава цревну флору, и који исто тако пружа баријеру за патогене организме.[4][5]
Однос између цревне флоре и људи није само коменсалан (вид нештетне коегзистенције), већ је пре мутиалистичка релација.[2]:700 Неки микроогранизми људских црева користе домаћину путем ферментисања дијететских влакана у кратколанчане масне киселине, као што су сирћетна киселина и бутерна киселина, које затим домаћин апсорбује.[3][6] Интестиналне бактерије исто тако играју улогу у синтези витамина Б и витамина К, као и у метаболизму жучних киселина, стерола, и ксенобиотика.[2][6] Системски значај кратколанчаних масних киселина и других једињења попут хормона је такав да сама цревна флора функционише као ендокрини орган,[6] и њена дисрегулација је била повезана инфламаторним и аутоимунским стањима.[3][7]
Композиција људске цревне микробиоте се мења током времена, кад се мења исхрана, и у складу са променама свеукупног здравља.[3][7] Један систематски преглед из 2016. године је испитао преклиничка истраживања и испитивања на људима малог обима која су спроведена са одређеним комерцијално доступним сојевима пробиотичких бактерија и идентификовани су они који су имали највећи потенцијал да буду корисни за одређене поремећаје централног нервног система.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Саxена, Р.; Схарма, V.К (2016). „А Метагеномиц Инсигхт Инто тхе Хуман Мицробиоме: Итс Имплицатионс ин Хеалтх анд Дисеасе”. Ур.: D. Кумар; С. Антонаракис. Медицал анд Хеалтх Геномицс. Елсевиер Сциенце. стр. 117. ИСБН 978-0-12-799922-7. дои:10.1016/Б978-0-12-420196-5.00009-5.
- ^ а б в Схерwоод, Линда; Wиллеy, Јоанне; Wоолвертон, Цхристопхер (2013). Пресцотт'с Мицробиологy (9тх изд.). Неw Yорк: МцГраw Хилл. стр. 713—21. ИСБН 9780073402406. ОЦЛЦ 886600661.
- ^ а б в г Qуиглеy ЕМ (2013). „Гут бацтериа ин хеалтх анд дисеасе”. Гастроентерол Хепатол (Н Y). 9 (9): 560—69. ПМЦ 3983973
. ПМИД 24729765.
- ^ Соммер Ф, Бäцкхед Ф (2013). „Тхе гут мицробиота – мастерс оф хост девелопмент анд пхyсиологy”. Нат Рев Мицробиол. 11 (4): 227—38. ПМИД 23435359. дои:10.1038/нрмицро2974.
- ^ Фадерл M; et al. (април 2015). „Кеепинг бугс ин цхецк: Тхе муцус лаyер ас а цритицал цомпонент ин маинтаининг интестинал хомеостасис”. ИУБМБ Лифе. 67 (4): 275—85. ПМИД 25914114. дои:10.1002/иуб.1374.
- ^ а б в Цларке Г; et al. (август 2014). „Миниревиеw: Гут мицробиота: тхе неглецтед ендоцрине орган”. Мол Ендоцринол. 28 (8): 1221—38. ПМЦ 5414803 . ПМИД 24892638. дои:10.1210/ме.2014-1108.
- ^ а б Схен С, Wонг ЦХ (2016). „Буггинг инфламматион: роле оф тхе гут мицробиота”. Цлин Трансл Иммунологy (Ревиеw). 5 (4): е72. ПМЦ 4855262 . ПМИД 27195115. дои:10.1038/цти.2016.12.
- ^ Wанг Х, Лее ИС, Браун C, Енцк П (јул 2016). „Еффецт оф пробиотицс он централ нервоус сyстем фунцтионс ин анималс анд хуманс – а сyстематиц ревиеw”. Ј. Неурогастроентерол Мотил. 22 (4): 589—605. ПМЦ 5056568 . ПМИД 27413138. дои:10.5056/јнм16018. „Wе ревиеwед тхе еффецт оф пробиотицс он тхе централ нервоус сyстем ин рандомизед цонтроллед триалс ин анималс анд хуманс, анд аналyзед тхе поссибилитy оф транслатинг анимал моделс то хуман студиес бецаусе феw хуман студиес хаве беен цондуцтед то дате. Аццординг то тхе qуалитативе аналyсес оф цуррент студиес, wе цан провисионаллy драw тхе цонцлусион тхат Б. лонгум, Б. бреве, Б. инфантис, L. хелветицус, L. рхамносус, L. плантарум, анд L. цасеи wере мост еффецтиве ин импровинг ЦНС фунцтион, инцлудинг псyцхиатриц дисеасе-ассоциатед фунцтионс (анxиетy, депрессион, моод, стресс респонсе) анд меморy абилитиес.”
Литература[уреди | уреди извор]
- Марандуба, CM; Де Цастро, СБ; де Соуза, ГТ; Россато, C; да Гуиа, ФЦ; Валенте, МА; Ретторе, ЈВ; Марандуба, ЦП; де Соуза, CM; до Цармо, АМ; Мацедо, ГЦ; Силва, ФС (2015). „Интестинал Мицробиота ас Модулаторс оф тхе Иммуне Сyстем анд Неуроиммуне Сyстем: Импацт он тхе Хост Хеалтх анд Хомеостасис”. Јоурнал оф Иммунологy Ресеарцх. 2015: 931574. ПМЦ 4352473 . ПМИД 25759850. дои:10.1155/2015/931574.
- Де Претер, Вицкy; Хамер, Хенрике M; Wиндеy, Карен; Вербеке, Кристин (2011). „Тхе импацт оф пре- анд/ор пробиотицс он хуман цолониц метаболисм: Доес ит аффецт хуман хеалтх?”. Молецулар Нутритион & Фоод Ресеарцх. 55 (1): 46—57. ПМИД 21207512. дои:10.1002/мнфр.201000451.
- Пракасх, Сатyа; Родес, Лаетитиа; Цоусса-Цхарлеy, Мицхаел; Томаро-Дуцхеснеау, Цатхерине; Томаро-Дуцхеснеау, Цатхерине; Цоусса-Цхарлеy; Родес (2011). „Гут мицробиота: Неxт фронтиер ин ундерстандинг хуман хеалтх анд девелопмент оф биотхерапеутицс”. Биологицс: Таргетс анд Тхерапy. 5: 71—86. ПМЦ 3156250 . ПМИД 21847343. дои:10.2147/БТТ.С19099.
- Wу, Г. D.; Цхен, Ј.; Хоффманн, C.; Биттингер, К.; Цхен, Y.-Y.; Кеилбаугх, С. А.; Беwтра, M.; Книгхтс, D.; Wалтерс, W. А.; Книгхт, Р.; Синха, Р.; Гилроy, Е.; Гупта, К.; Балдассано, Р.; Нессел, L.; Ли, Х.; Бусхман, Ф. D.; Леwис, Ј.D. (2011). „Линкинг Лонг-Терм Диетарy Паттернс wитх Гут Мицробиал Ентеротyпес”. Сциенце. 334 (6052): 105—08. Бибцоде:2011Сци...334..105W. ПМЦ 3368382 . ПМИД 21885731. дои:10.1126/сциенце.1208344.
