Црква Светог Димитрија (Солун)

Црква Светог Димитрија у Солуну је најважнија и највећа црква у Солуну.^[1] Свети Димитрије је заштитник града Солуна. Црква датира из времена Византијског царства када је Солун био други по величини град у Византији одмах после Константинопоља (Цариграда). Црква се налази на светској културној баштини од изузетног значаја од 1989. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва црква саграђена је око четвртог века, на месту римског купатила. Неколико пута је разарана од пожара, а на крају је црква саграђена као петобродна базилика (629—634), ово је облик цркве који се задржао до данас. Мозаици који се данас налазе у цркви представљају ретке примере уметности преживеле из доба Иконоборства. Након освајања Солуна од стране Турака 1430. године, црква је претворена у џамију. Након ослобађања Солуна у балканским ратовима Црква Светог Димитрија је освештана и поново јој је враћено звоно.

Црква је нажалост разорена 1917 у Великом солунском пожару, али је рестаурирана између 1926. и 1948. године. Приликом функционисања цркве као џамије и великог оштећења у пожару из 1917, највећи део мозаика из византијског периода је изгубљен. Каснија ископавања су открила делове римског купатила, који се и данас могу видети унутар цркве, где су Римљани држали Светог Димитрија и погубили га. Унутар цркве налази се саркофаг са моштима Светог Димитрија. Црква данас представља један од најлепших примера палеохришћанских и византијских споменика културе у Солуну. Црква се налази у Истоименој улици.