Црвена вина Балкана
.jpg)
Црвена вина Балкана су сорте вина произведана у виноградарским регионима Балканског полуострва која се „одликују сличним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај регион”.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Иако постоје трагови да је грожђе било познато народима који су насељавали просторе данашњег Балканског полуострва још у неолиту, фосилни налази из тог периода на локалитету Винча, у близини Београда, највероватније представљају дивље грожђе које је највероватније коришћено само у исхрани. I мада научна истраживања нису са сигурношћу потврдила да се у амфорама које су пронађене у Винчи чувало вино или пиће налик данашњем пиву које се правило од ферментисане пшенице. Како се култура неолита развијала са истока односно из турске висоравни Анатолије преко Балкана ка централној Европи, сасвим је могуће да су и неолитски народи нпр. Винче имали прилику да пробају вино које је стизало са трговачким караванима са истока.[3]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Прописи у свету све више регулишу класификацију, па и продају вина према регионима света. У Европској унији се класифицираја вина најчешће обавља по регионима (напр. Бордеауx, Риоја), док ван-Европска вина имају класификацију по сортама грожђа (напр. Пинот Ноир, Мерлот). Како су у 21. веку неки вински региони добили велику популарност у свету то је довело до повећавања њихове популарности и тржишног признавања.
Сама категоризација винских региона врши се на основу општих карактеристика климе тог подручја у току вегетације. Највећи део врхунских вина светске производње припадају Медитеранском (напр., Тусцанy), приморском (напр. Бордеуx) или континенталном (напр., Цоумбиа Долина) климатском региону који се налазе између 30. и 50. паралеле на северној и јужној хемисфери (Србија заузима положај између 41° источне 46° северне географске ширине)
- Терроир региона
Терроир региона је интерактивни екосистем одређеног локалитета који укључује климатске промене, тип земљишта, биљке и утицај човека, има кључну улогу у квалитету грожђа и вина.[4][5] Тако да упоређивањем виноградарских региона света може се успоставити веза између терроир-а и квалитета вина. Зрење грожђа зависи од температуре ваздуха и присутне влаге земљишта Када је температура ваздуха +27 °C започињу физиолошки процеси у виновој лози и грожђе зри. Једна од карактеристика која доводи до разлике између климатских винских региона је дужина времена потребна да се дође до ове оптималне температуре у току зрења. Осим температуре, друга карактеристика је количина падавина и потреба за додатним наводњавањем. Остали климатски фактори који утичу на зрење грожђа, као што су: ветар, атмосферски притисак и дневне варијације температуре, које се разликују по климатским регионима.[6]
Значај[уреди | уреди извор]
Значај црних вина Балканског виноградарског и винског региона сагледава се са више аспеката — али је заснован пре свега на фенолном саставу вина са познатим географским пореклом, и односу концентрације фенолних компонената присутних у овим винима који увећавају њихов антиоксидативни и антимикробни капацитет у односу на вина других региона и тиме их чине конкурентним на светском тржишту.
Категорије црвених вина Балкана[уреди | уреди извор]
Ова вина, се данас означавају као: стоно вино и вино са географским пореклом
Стоно вино[уреди | уреди извор]
Стоно вино јесте вино без географског порекла произведено од грожђа једне или више дозвољених сорти винове лозе врсте Витис винифера L, односно сорти добијених укрштањем сорти врсте Витис винифера L. и других врста из рода Витис, које испуњава прописан квалитет и начин производње за ову категорију вина, у складу са законом и другим посебним прописима балканских земаља.
Вино са географским пореклом[уреди | уреди извор]
Вино са географским пореклом се према квалитету, начину производње и врсти виноградарског подручја разврстава на:
Регионално вино[уреди | уреди извор]
Регионално вино произведено је од грожђа једне или више препоручених сорти винове лозе врсте Витис винифера L, односно сорти добијених укрштањем сорти врсте Витис винифера L. и других врста из рода Витис, пореклом најмање 85% из истог виноградарског региона, при чему се производња и прерада грожђа и производња вина обавља у оквиру датог виноградарског региона, у складу са прописаним дозвољеним приносом грожђа, квалитетом и начином производње вина за ову категорију, у складу са овим законом и другим посебним прописима.
Квалитетно вино са географским пореклом[уреди | уреди извор]
Квалитетно вино са географским пореклом разврстава се на: квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом.
- Квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом
Ово вино произведено је од грожђа једне или више препоручених сорти винове лозе врсте Витис винифера L. са израженим карактеристикама за сорту или сорте, пореклом из истог виноградарског рејона, при чему се производња и прерада грожђа и производња вина обавља у оквиру датог виноградарског рејона, у складу са прописаним дозвољеним приносом грожђа, квалитетом и начином производње вина за ову категорију, у складу са овим законом и другим посебним прописима.
- Врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом
Ово вино произведено је од грожђа једне или више препоручених сорти винове лозе врсте Витис винифера L. са нарочито израженим карактеристикама за сорту или сорте, пореклом из истог виноградарског рејона, при чему се производња и прерада грожђа и производња вина обавља у оквиру датог виноградарског рејона, у складу са прописаним дозвољеним приносом грожђа, квалитетом и начином производње вина за ову категорију, у складу са овим законом и другим посебним прописима.
Простор Балканског полуострва под виновом лозом[уреди | уреди извор]
Према званичним статистичким податцима:
- Србија са укупном површином 56.434 ха под виновом лозом у 2011 години је произвела 1.353.632 хЛ вина;
- Северна Македонија са укупном површином од 21.000 ха у 2009 години је произвела око 900.000 хЛ;
- Хрватска која има 58.000 ха винограда има производњу вина од 1.270 000 хЛ;
- Бугарска са 265.000 ха под виноградима у 2009 години произвела је 2.000.000 хЛ
- Босна и Херцеговина у 2010 години је имала производњу од 134.130 хЛ вина.
- Црна Гора
- Албанија
- Грчка
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Вино.рс, Редакција. „Најбоље оцењено вино Балкана! - вино.рс”. www.вино.рс (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Закон о вину Службени гласник РС, 41/2009 и 93/2012
- ^ „БИWЦ представља најбоља вина Балкана”. www.виноифино.рс (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Делоире А., Лопеy Ф, Царбоннеау А. (2002). Репонсес де ла вигне ет терроир: Елементс поур уне метход д’етуде. Ле прогресс Агрицоле ет Витицултуре, 119/4, 78-86.
- ^ Јонес Г. (2006). Цлимате цханге анд wине: обсерватионс, импацтс анд футуре имплицатионс. Wине Индустрy Јоурнал, 21, 21-26.
- ^ Јацксон D.I., Ломбард П.Б. (1993). Енвиронментал анд манагемент працтицес аффецтинг грапе цомпоситион анд wине qуалитy: а ревиеw. Америцан Јоурнал оф Енологy анд Витицултуре, 44, 409-430.