Џамшеџи Тата

С Википедије, слободне енциклопедије
Џамшеџи Тата
Друга именаЈамсетји Тата
Датум рођења3 март 1839(1839-03-03)
Место рођењаНавсари
 Британска Индија
(сад у Гуџарату, Индија)
Датум смрти19. мај 1904.(1904-05-19) (65 год.)
Место смртиБад Наухајм, Велико војводство Хесен
 Немачко царство
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
УниверзитетЕлфинстон колеџ
ЗанимањеОснивач Тата групе
Оснивач Тата челика
Нето вредност£4 милиона (1900)
СупружникХирабај Дабу
Деца4

Џамшеџи Нусерванџи Тата (3. март 1839 – 19. мај 1904) био је индијски пионирски индустријалац, који је основао Тата групу, индијску највећу конгломератну компанију.[1] Он је основао је оно што ће касније постати Тата Група компанија. Тата се сматра легендарним „оцем индијске индустрије”.[2] Он је био толико утицајан у свету индустрије да је Џавахарлал Нехру називао Тату једночланом планском комисијом.[3]

„Кад морате преводите у акцији, у идејама - демонстрате лидерство које се не уклапа у саму мисаону климу - то је права храброст, физичка или ментална или духовна, назовите је оном што вам се допада, и то је врста храбрости и визије коју је показао Џамшеџи Тата. С правом требамо да одајемо почаст његовом лику и да га памтимо као једног од великих оснивача модерне Индије.” —Џавахарлал Нехру.[4]

Тата, који је у свом раном животу био трговац, наставио је да мења пословни свет Индије кроз своје бројне подухвате у индустрији памука и сировог гвожђа, и познат је као један од најзначајнијих градитеља модерне индијске економије. Међу његовим бројним достигнућима, Тата је запажен по компанији Тата жељезаре и челичане у Џамшедпуру.[3] Поред Тата жељезаре и челичане, он је наставио да успоставља предузећа у многим другим областима која су била основа модерног индијског пословања.[5][6][7]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Џамшеџи Тата је рођен од оца Нусерванџи и мајке Џиванбај Тата 3. марта 1839. године у Навсарију, граду на југу Гујарата. Џамшеџи Тата и његова породица били су део мањинске групе Зороастринаца, или Парсија, који су у Индију дошли бежећи од прогона Зороастринаца у Ирану.[8] Он је рођен у угледној, али сиромашној породици свештеника. Његов отац, Нусерванџи, био је први бизнисмен у породици зороастринских свештеника. Он је прекинуо традицију и постао први члан породице који је започео бизнис. Он је основао извозну трговинску фирму у Мумбају. За разлику од других Зороастринаца, Џамшеџи Тата је имао формално западњачко образовање, јер су његови родитељи од његових малих ногу видели да је надарен способношћу за менталну аритметику. Међутим, да би имао модерније образовање, касније је послат у Бомбај.[8]

Џамшеџи Тата се придружио оцу у Мумбаију са 14 година и уписао се на Елфинстон колеџ завршивши образовање као 'зелени учењак' (што је еквивалентно дипломираном студенту). Он је био ожењен са Хирабај Дабу,[9] још док је био студент.[10]

Након што је дипломирао на Елфинстон колеџу у Бомбају 1858. године, придружио се извозној компанији свог оца и углавном је помогао да се оснују њени снажни огранци у Јапану, Кини, Европи и Сједињеним Државама.[11] То је било турбулентно време за започињање посла с обзиром да је британску владу управо потиснула Индијска побуна 1857. године. Тата је редовно путовао у Кину како би се образовао о трговинском бизнису опијумом, који је у то време бујао унутар мале колоније Парсија и био је строго затворен за странце. Џамшеџин отац је желео да буде део овог посла, па је послао Џамшеџи Тату у Кину како би научио о пословању у тамошњем окружењу и детаљима трговине опијумом. Међутим, када је Тата путовао по Кини, почео је да увиђа да трговина памучном производима цвета и да постоји могућност да се оствари велики профит.[8] То је утицало на његову пословну каријеру, јер је највише инвестирао у предионице памука током свог живота.

Трговина опијумом је углавном била ограничена. Тата је вршио многа путовања у иностранство, углавном у Енглеску, Америку, Европу, Кину и Јапан како би основао филијале за посао свог оца.

Пословање[уреди | уреди извор]

Статуа Џ. Н. Тата (горе) на Индијском институту за науку, у Бангалору са минијатурним моделом факултета у руци.

Тата је радио у очевој компанији до своје 29. године. Он је основао трговачку компанију 1868. са капиталом од ₹21.000 (што је по курсу из 2015. године вредно 52 милиона долара). Он је купио је пропалу уљару у Чинчпоклију 1869. године и претворио је у постројење за прераду памука, који је преименовао у Александра Мил. Он је продао је то постројење две године касније уз профит. Касније, 1874. године, Џамшеџи Тата је покренуо компанију за предење, ткање и производњу у Централној Индији у Нагпуру, јер му се чинило да је то погодно место за оснивање свог другог пословног подухвата. Због ове неконвенционалне локације, људи из Бомбаја су презирали Тату што није предузео разуман потез тако би покренуо посао с памуком у Бомбају, познатом као „памучни полис” Индије. Они нису разумели зашто је отишао у неразвијени град Нагпур да започне нови посао.[3]

Међутим, Татин избор Нагпура довео је до његовог успеха. За разлику од Бомбаја, земљиште у Нагпуру је било јефтино и било је лако доступно за ресурсе.[3] Пољопривредних производа је било у изобиљу, дистрибуција је била лака, а јефтина земља је касније довела до спајања железница у Нагпуру, што је додатно развило град. Убрзо након тога, 1877. године, Тата је основао нову фабрику памука, „Емпрес Мил“ када је краљица Викторија проглашена за царицу Индије 1. јануара 1877. године.

Он је имао четири циља у животу: оснивање компаније за гвожђе и челик, институције за учење светске класе, јединственог хотела и хидроелектране. Само је хотел постао стварност током његовог живота, са инаугурацијом хотела Таџ Махал на обали Колабе у Мумбају 3. децембра 1903.[12] по цени од ₹11 милиона (по курсу из 2015. вредних ₹11 милијарди). У то време, то је био једини хотел у Индији који је имао струју.

Године 1885, Тата је покренуо другу компанију у Пондичерију са искључивом сврхом да дистрибуира индијски текстил у оближње француске колоније и да не мора да плаћа дажбине; међутим, ово није успело због недовољне потражње за тканинама. То је довело до тога да је купио Дарамси Милс у Курли у Бомбају и касније га препродао да купи Адванс Милс у Ахмедабаду. Тата га је назвао Адванс Милс, јер је у то време био једно од најсавременијих постројења. Поред своје технологије, компанија је оставила велики утицај на град Ахмедабад, јер се Тата потрудио да интегрише фабрику у град како би обезбедио економски раст њиховој заједници. Кроз ове бројне доприносе, Тата је унапредио индустрију текстила и памука у Индији. Џамшеџи Тата је и у каснијим фазама живота наставио да буде важна личност у индустријском свету. Касније је Тата постао снажан присталица свадешизма.[3]

Свадеши покрет је започео тек 1905. године; међутим, Тата је заступао те исте принципе све време док је био жив. Свадеши је био политички покрет у Британској Индији који је подстицао производњу домаће робе и бојкот увозне робе. Потпуно импресиониран његовим принципима, Тата је своју нову фабрику памука изграђену у Бомбају назвао „Свадеши млин“. Првобитна идеја за ово постројење била је производња финије тканине, попут оне која долази из Манчестера. Манчестер је био познат по производњи мекше тканине, а груби материјали произведени у Индији више нису били преферирани у јавности.[8]

Тата је желео да производи тканине квалитета упоредивог са манчестерским тканинама у покушају да смањи количину увоза из иностранства. Он је имао визију да Индија буде примарни произвођач свих врста тканина и да на крају постане извозник.[8] Он је желео да Индија буде једини произвођач финих тканина по којима су били познати примитивни индијски ткалци. Тата је почео да експериментише са различитим начинима да побољша култивацију памука који се узгаја у различитим деловима Индије. Он је веровао да ће усвајање методе узгоја коју су користили египатски рајоти, који су били познати по свом меком памуку, омогућити индустрији памука у Индији да постигне ове циљеве. Тата је први увео прстенасто вретено у своје фабрике, које је убрзо заменило дроздове који су некада користили за производњу.[8]

Рад његових наследника довео је до остварења три преостале идеје:

  • Тата челик (раније ТИСЦО – Тата Ирон анд Стеел Цомпанy Лимитед) је прва азијска и највећа компанија челика у Индији. Она је постала пета по величини челичана на свету након што ју је купила Корус Група која производи 28 милиона тона челика годишње.[13]
  • Индијски институт науке, Бенгалуру, еминентна индијска институција за истраживање и образовање у науци и инжењерству.
  • Тата хидроелектана, преименована у Тата Поwер Цомпанy Лимитед, тренутно највећа приватна електроенергетска компанија Индије са инсталираним производним капацитетом од преко 8000 МW.

Филантропија[уреди | уреди извор]

Џамшеџи је великодушно донирао углавном за образовање и здравство.[14] Фондација ЕделГиве и Хјурун истраживање Индиа су га прогласили највећим филантропом прошлог века..[15] Он је био на врху листе најбољих светских филантропа 20. века са процењеном донацијом од 102 милијарде долара прилагођено инфлацији.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тата Централ Арцхивес”. www.татацентраларцхивес.цом. Приступљено 12. 5. 2021. 
  2. ^ „wебиндиа123-Индиан персоналитиес-Индустриалистс-Јамсхедји Тата”. wебиндиа123.цом. 
  3. ^ а б в г д Н, Бењамин (2004). „Јамсетји Нуссерwањи Тата: А Центенарy Трибуне”. Ецономиц анд Политицал Wееклy. 39 (35): 3873—3875. ЈСТОР 4415463. 
  4. ^ „Тхе qуотабле Јамсетји Тата виа @татацомпаниес”. тата.цом. 14. 8. 2013. Архивирано из оригинала 14. 8. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „Хурун Репорт – Инфо – 2021 ЕделГиве Хурун Пхилантхропистс оф тхе Центурy”. www.хурун.нет. Приступљено 1. 7. 2021. 
  6. ^ Wадхwа, Пунеет (23. 6. 2021). „Јамсетји Тата топс глобал лист оф топ 10 пхилантхропистс фром ласт 100 yрс”. Бусинесс Стандард Индиа. Приступљено 1. 7. 2021. 
  7. ^ Цхакрабортy, Цхирањиви. „Нот тхе Гатес, Јамсетји Тата ис пхилантхропист оф тхе центурy wитх $102 бн ин донатионс”. Тхе Ецономиц Тимес. Приступљено 1. 7. 2021. 
  8. ^ а б в г д ђ Wацха, Динсха Едуљи (ц. 1915). Тхе Лифе анд Лифе Wорк оф Ј.Н. Тата. [публисхер нот идентифиед]. ОЦЛЦ 1000351065. 
  9. ^ „Фамилy Трее оф тхе Татас”. Приступљено 28. 10. 2016. 
  10. ^ „Биограпхy он ТИФР wебсите”. Приступљено 9. 9. 2006. 
  11. ^ Грас, Н. С. Б. (1949). „А Греат Индиан Индустриалист: Јамсетји Нуссерwањи Тата, 1839-1904”. Буллетин оф тхе Бусинесс Хисторицал Социетy. 23 (3): 149—151. ИССН 1065-9048. ЈСТОР 3111182. дои:10.2307/3111182. 
  12. ^ „Тај Хотелс wебсите”. 
  13. ^ „Тата Стеел wебсите”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2005. г. Приступљено 9. 9. 2006. 
  14. ^ Wадхwа, Пунеет (23. 6. 2021). „Јамсетји Тата топс глобал лист оф топ 10 пхилантхропистс фром ласт 100 yрс”. Бусинесс Стандард Индиа. 
  15. ^ „Јамсетји Тата Намед Греатест Пхилантхропе оф Ласт Центурy”. 
  16. ^ „Тата Гроуп'с Јамсетји Тата топс wорлд'с топ пхилантхропист ин 100 yеарс, Азим Премји ранкс 12 ин топ 50”. 25. 6. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џамшеџи Тата на Викимедијиној остави.
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак о Јамсетји Тата.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džamšedži_Tata&oldid=27676848”