Далај Лама
Далај Лама је изворно титула поглавара жуте секте Гелуг, тибетанског будизма. На монголском језику „далај“ значи „океан“, а „лама“ (тиб. bla ma) је исто што и на санскриту гуру.[1]
Титулу је 1578. монголски владар Алтан-кан доделио Сонаму Гјатсоу, поглавару манастира Дрепунг, најистакнутијему лами у то време. Будући да се Сонам Гјатсо рачунао као трећа инкарнација те линије наслеђивања, постхумно је титула додељена и његовим претходницима. Тибетански будисти верују да је далај лама једна од небројених инкарнација (отеловљења) бодисатве милосрђа Авалокитешваре (тиб. Chenrezig [spyan ras gzigs]). Далај Лама се сматра врховним поглаваром тибетанског будизма, а следбеници сва четири правца сматрају га највишим ламом у свој тибетанској традицији. Као титула, далај лама се пише малим словом, а као замена за лично име — великим словом, Далај Лама. Врло често испред његове титуле стоји и ХХ (His Holiness, тј. његова светост). Тибетанци Далај Ламу називају Gyalwa Rinpoche, што значи „цењени победник“ или Yishun Norbu, што значи „драгуљ који испуњава жеље“.
Избор наследника[уреди | уреди извор]
Након смрти једног далај ламе, високи свештеници крећу у потрагу за дететом које ће прогласити идућом инкарнацијом линије далај лама, а откривају га по томе што дете „препознаје“ предмете који су припадали умрлом далај лами. Дете, за које нађу да је новоотеловљени далај лама, одводе у Ласу, где га до одраслог доба поучавају остале високе ламе. Потрага за новим далај ламом обично траје неколико година.
Историја[уреди | уреди извор]
Избор новог далај ламе је готово увек био праћен политичким унутархијерархијским и изванхијерархијским манипулацијама. У борбама за власт у врху тибетанске будистичке хијерархије било је убијено пет далај лама од стране будистичких дворјана. Од 17. века до 1959. године, Далај Лама је био поглавар Тибетанске владе и управљао је земљом из главног граде Ласе. У делом самосталној држави, а делом у аутономној покрајини у саставу Кине, далај ламе су до 1959. делимично имале и народну власт. 14. далај лама Тензин Гјатсо је те године, након тибетанске побуне и кинеске војне интервенције, отишао у избеглиштво у Индију и од тада је добио нешто моћи да влада у изгнанству. Он сада тражи већу аутономију Тибета.
Списак Далај Лама[уреди | уреди извор]
Било је укупно 14 далај лама:
- Гендун Друп (1391—1474)
- Гендун Гјатсо (1475—1541)
- Сонам Гјатсо (1543—1588)
- Јонтен Гјатсо (1589—1616)
- Лобсанг Гјатсо (1617—1682)
- Цангјанг Гјатсо (1683—1706)
- Келцанг Гјатсо (1708—1757)
- Јампхел Гјатсо (1758—1804)
- Лунгток Гјатсо (1806—1815)
- Цултрим Гјатсо (1816—1837)
- Кендруп Гјатсо (1838—1856)
- Тринли Гјатсо (1857—1875)
- Тубтен Гјатсо (1876—1933)
- Тензин Гјатсо (1935—данас, од 1959. године је у егзилу)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Далаи Лама”. Леxицо. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021.(језик: енглески)