Пређи на садржај

Дамани

С Википедије, слободне енциклопедије

Дамани
Временски распон: Еоцен—садашњост 55.8–0 Ма
Даман камењар (Procavia capensis)
Еронго, Намибија
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Надред: Афротхериа
Кладус: Паенунгулатоморпха
Велики Ред: Паенунгулата
Ред: Хyрацоидеа
Хуxлеy, 1869
Породице

Дамани или пећинари (Hyracoidea) су мали ред плаценталних сисара,[1][2] који данас настањује Африку и југозападну Азију. Изгледом подсећају на мање глодаре или зечеве, а настањују различита станишта.[3] Обично су дугачке између 30 анд 70 цм (12 анд 28 ин) дужине и теже између 2 и 5 кг (4 и 11 лб). Ред је током еволуције био много већег биодиверзитета него у савремено доба, са ареалом који је на северу достизао Шпанију, Француску (род Плиохyраx) и вероватно Кину (род Постсцхизотхериум).

Дамани имају животни век од 9 до 14 година. Препознато је пет постојећих врста: планински дамани (Процавиа цапенсис) и жуто-пегави камени дамани (Хетерохyраx бруцеи), који обе живе на изданцима стеновитог терена, укључујући литице у Етиопији[4] и изолованим гранитним пределима зване копије у јужној Африци;[5] западни шумски дамани (Дендрохyраx дорсалис), јужни дамани (D. арбореус) и источни шумски дамани (D. валидус).[6] Њихова распрострањеност је ограничена на Африку, осим П. цапенсис, који се такође налази на Блиском истоку.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Дамани задржавају или су поново развили бројне карактеристике примитивних сисара; специфично, имају слабо развијену унутрашњу регулацију температуре,[7] за шта компензују терморегулацијом понашања, као што је збијање у групе и уживање на сунцу.

За разлику од већине других животиња које брсту и пасу, они не користе секутиће на предњој страни вилице за одсецање лишћа и траве; него користе моларне зубе са стране вилице. Два горња секутића су велика и налик на кљове и непрестано расту током живота, слично као код глодара. Четири доња секутића су дубоко ужлебљени „чешљасти зуби”. Између секутића и образних зуба јавља се дијастема. Зубна формула за дамане је 1.0.4.32.0.4.3.

Дамани показује своје карактеристично понашање при жвакању, грцајућем понашању, и по кљовама секутића.

Иако нису преживари, дамани имају сложене желуце са више комора који омогућавају симбиотичким бактеријама да разграђују чврсте биљне материјале, али њихова укупна способност варења влакана је нижа од способности копитара.[8] Њихови мандибуларни покрети су слични преживању,[9] мада дамани физички нису способни за регургитацију[10][11] као код копитара и неких макропода. Овакво понашање се помиње у одломку у Библији који описује дамане како „жваћу преживак“.[12] Ово понашање жвакања може бити облик агонистичког понашања када се животиња осећа угрожено.[13]

Дамани не гради јазбине, као већина глодара и сисара сличних глодарима, већ током свог живота радије тражи склониште у постојећим рупама велике разноликости по величини и конфигурацији.[14]

Дамани насељавају стеновити терен широм подсахарске Африке и Блиског истока. Њихова стопала имају гумасте јастучиће са бројним знојним жлездама, које могу помоћи животињи да задржи стисак када се брзо креће уз стрме, камените површине. Дамани имају патуљасте прсте са ноктима налик на копита; четири прста су на свакој предњој нози и три на свакој задњој нози.[15] Такође имају ефикасне бубреге који задржавају воду како би боље преживели у сушним срединама.

Женке дамана рађају до четири младунаца након периода трудноће од 7-8 месеци, у зависности од врсте. Младунци се одбијају у доби од 1-5 месеци, а полну зрелост достижу са 16-17 месеци.

Дамани живе у малим породичним групама, са једним мужјаком који агресивно брани територију од ривала. Тамо где је животног простора у изобиљу, мужјак може имати приступ до више група женки, од којих свака има свој распон. Преостали мужјаци живе усамљено, често на периферији подручја које контролишу већи мужјаци, и паре се само са млађим женкама.[16]

Дамани имају високо наелектрисан миоглобин, за који се претпоставља да одражава њихово водено порекло.[17]

Сличности са Пробосцидеа и Сирениа[уреди | уреди извор]

Дамани деле неколико необичних карактеристика са сисарским редовима Пробосцидеа (слонови и њихови изумрли сродници) и Сирениа (ламантине и дугонзи), што је довело до тога да су сви стављени у таксон Паенунгулата. Мужјаци хиракса немају скротум и њихови тестиси остају увучени у трбушну дупљу поред бубрега,[18][19] као и код слонова, морских крава и дугонга.[20] Женке дамана имају пар дојки у близини пазуха (аксиле), као и четири дојке у препонама (ингвинално подручје); слонови имају пар дојки у близини пазуха, а дугонг и морске краве имају пар дојки, по једну близу сваког од предњих пераја.[21][22] Кљове дамана се развијају из секутића као и кљове слонова; већина кљова сисара се развија из очњака. Дамани, попут слонова, имају спљоштене нокте на врховима прстију, а не закривљене, издужене канџе које се обично виђају код сисара.

Еволуција[уреди | уреди извор]

Пацхyхyраx цхампиони, велики фосилни даман из миоцена Русинга, Кенија (збирка Природњачког музеја).

Сви савремени дамани су чланови породице Процавиидае (једина жива породица у оквиру Хyрацоидеа) и налазе се само у Африци и на Блиском истоку. У прошлости су, међутим, дамани били разноврснији и распрострањенији. Ред се први пут појављује у фосилном запису на локалитету на Блиском истоку у облику Димаитхериум, пре 37 милиона година.[23] Током милиона година, дамани, пробосциди и други афротеријски сисари били су примарни копнени биљоједи у Африци, баш као што су копитари били у Северној Америци.

Од средњег до касног еоцена постојале су многе различите врсте.[24] Најмањи од њих били су величине миша, али су други били много већи од било ког постојећег рођака. Титанохyраx је могао да достигне 600 кг (1.300 лб) или чак преко 1.300 кг (2.900 лб).[25] Мегалохyраx из горњег еоцена-доњег олигоцена био је огроман као тапир.[26][27] Током миоцена, међутим, конкуренција новоразвијених бовида, који су били веома ефикасни у погледу испаше и брстења, изместила је домане у маргиналне нише. Ипак, ред је остао широко распрострањен и разнолик све до краја плиоцена (пре око два милиона година) са представницима широм Африке, Европе и Азије.

Потомци џиновских „хyрацоидс“ (заједничких предака дамана, слонова и сирена) еволуирали су на различите начине. Неки су постали мањи и еволуирали да постану модерна породица дамана. Сматра се да су други отишли у воду (можда попут модерне капибаре), што је на крају довело до сирена. ДНК докази подржавају ову хипотезу, а мали модерни дамани деле бројне карактеристике са слоновима, као што су нокти на ногама, одличан слух, осетљиви јастучићи на ногама, мале кљове, добро памћење, боље функције мозга у поређењу са другим сличним сисарима и облик неких њихових костију.[28]

Дамани се понекад описују као најближи живи сродници слона,[29] иако је спорно да ли је то тако. Недавне морфолошке и молекуларне класификације откривају да су сирени најближи живи рођаци слонова. Док су дамани блиско повезани, они чине таксономску спољашњу групу слонова, сирена и изумрлих редова Ембритхопода и Десмостyлиа.[30]

Изумрла породица меридиунгулата Арцхаеохyрацидае, која се састоји од седам родова Нотоунгулата сисара који су познати од палеоцена до олигоцена Јужне Америке,[31] је група која није повезана са правим даманима.

Списак родова[уреди | уреди извор]

Филогенија раних дамана
Еутхериа
Афротхериа
Хyрацоидеа
 

Сеггеуриус

 
 
 

Мицрохyраx

 
 
Сагхатхериинае [А]
 

Бунохyраx

 
 
 

Пацхyхyраx

 
 
 

Тхyрохyраx

 
 
 
 
 

Селенохyраx

 
 

Сагхатхериум

 
 
 
 

Титанохyраx

 
 

Антилохyраx

 
 
 
 

Мегалохyраx

 
 
 
 
 
Гениохyиинае

Гениохyус

 
 
 
 
 

Пробосцидеа (слонови)

 
 
 

Периссодацтyла [Б]

 
 

Пхенацодонтидае

 
 
А пхyлогенy оф хyрацоидс кноwн фром тхе еарлy Еоцене тхроугх тхе миддле Олигоцене епоцх.[32]
  1. ^ Савремене врсте дамана (Процавиидае) су можда еволуирале од мањих припадника једне од Сагхатхериинае.
  2. ^ Однос хyрацоидс и периссодацтyлс је контроверзан и није подржан молекуларним подацима.

Филогенија[уреди | уреди извор]

Дамани су се издвојили као група пре више од 50 милиона година (током раног Еоцена), и током дугог временског периода су били најбројнији сисари хербивори у Африци. Највеће врсте су биле величине коња, а најмање величине миша. Током Миоцена дешава се радијација шупљорогих говеда (Bovidae) и дамани компетитивно бивају искључени, отерани у претходно маргиналне еколошке нише. I поред тога, ред остаје богат врстама и широко распрострањен у Африци, Азији и Европи све до краја Плиоцена.

Анализе филогенетског сродства дамана са осталим родовима сисара дају двојаке резултате. Према једном еволуционом сценарију, дамани су најсроднији сурлашима (мамутима и слоновима), са којима деле поједине карактеристике: постојање ноктију, добро развијено чуло слуха, као и мале кљове. Према другом сценарију, дамани су сестринска група клади која обухвата редове сурлаша, сирена и изумрлих Embrithopoda и Desmostylia.[30] Целокупна ова група названа је Subungulata.

Класификација[уреди | уреди извор]

Ред дамана обухвата пет фамилија[33], са око 30 родова.

ред Hyracoidea[34][35]
фамилија Geniohyidae
род † Brachyhyrax
род † Bunohyrax
род † Dimaitherium
род † Geniohyus
род † Namahyrax
род † Pachyhyrax
род † Seggeurius
фамилија Pliohyracidae
род † Hengduanshanhyrax
род † Kvabebihyrax
род † Meroëhyrax
род † Parapliohyrax
род † Pliohyrax
род † Postschizotherium
род † Prohyrax
род † Sogdohyrax
фамилија Procaviidae
род Dendrohyrax
род † Gigantohyrax
род Heterohyrax
род Procavia
фамилија Saghatheriidae
род † Megalohyrax
род † Microhyrax
род † Regubahyrax
род † Rukwalohyrax
род † Saghatherium
род † Selenohyrax
род † Thyrohyrax
фамилија Titanohyracidae
род † Afrohyrax
род † Rupestrohyrax
род † Titanohyrax

Postojeće vrste[уреди | уреди извор]

Tokom 2000-ih, taksonomisti su smanjili broj priznatih vrsta damana. Godine 1995, oni su prepoznavali 11 ili više vrsta, ali od 2013. godine priznate su samo četiri, dok su sve ostale smatrane podvrstama jedne od četiri priznate vrste. Opisano je preko 50 podvrsta i vrsta, od kojih se mnoge smatraju visoko ugroženim.[36] Najskorije identifikovana vrsta je Dendrohyrax interfluvialis, koja je stablo damana koji živi između reka Volta i Niger, ali ispušta jedinstveni lajajući zov koji se razlikuje od vrištećih vokalizacija damana koji naseljavaju druge regione afričke šumske zone.[37]

Sledeći kladogram pokazuje odnos između postojećih rodova:[38]

Hyracoidea
Procaviidae
  Dendrohyrax  
 
 

Southern tree hyrax, D. arboreus arboreus

 
 

Eastern tree hyrax, D. arboreus validus[6]

 
 
 


Western tree hyrax, D. dorsalis
 

 
 

Benin tree hyrax, D. interfluvialis[39]

 
(rod)
 
Heterohyrax

Yellow-spotted rock hyrax, H. brucei

 

(rod)

 
Procavia

Rock hyrax, P. capensis

(rod)
 
(familija)
(red)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Hyracoidea" in Grzimek's Animal Life Encyclopedia, Vol. 15: Mammals. Gale Publishing. Online version accessed April 2014.
  2. ^ "Dassie, n." Dictionary of South African English. Dictionary Unit for South African English, 2018. Web. 25 February 2019.
  3. ^ Wilson, Don E.; Mittermeier, Russell A. (ур.). Handbook of the Mammals of the World, volume 2. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 29. ISBN 978-84-96553-77-4. 
  4. ^ Aerts, Raf (2019). Forest and woodland vegetation in the highlands of Dogu'a Tembien. In: Nyssen J., Jacob, M., Frankl, A. (Eds.). Geo-trekking in Ethiopia's Tropical Mountains - The Dogu'a Tembien District. SpringerNature. ISBN 978-3-030-04954-6. Приступљено 18. 6. 2019. 
  5. ^ Michael A. Mares (2017). Encyclopedia of Deserts. University of Oklahoma Press. стр. 288. ISBN 978-0-8061-7229-3. 
  6. ^ а б „Eastern Tree Hyrax”. IUCN red list. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. 3. 2. 2014. Приступљено 17. 12. 2018. 
  7. ^ Brown, Kelly Joanne (2003). „Seasonal Variation in the Thermal Biology of the Rock Hyrax (Proca Via Capensis)” (PDF). ukzn.ac.za. School of Botany and Zoology, University of KwaZulu-Natal. 
  8. ^ von Engelhardt, W; Wolter, S; Lawrenz, H; Hemsley, J.A. (1978). „Production of methane in two non-ruminant herbivores”. Comparative Biochemistry and Physiology A. 60 (3): 309—11. doi:10.1016/0300-9629(78)90254-2. 
  9. ^ Hendrichs, Hubert (1966). „Vergleichende Untersuchung des Wiederkauverhaltens” [Comparative investigation of cud retainers]. Biologisches Zentralblatt (dissertation) (на језику: немачки). 84 (6): 671—751. OCLC 251821046. „All artiodactyl families and about 80% of the spp. were investigated. Chewing regurgitated fodder is an idle pastime, as well as an instinct associated with appetite. Characteristic movements were analyzed for undisturbed samples of animals maintained on preserves. Group-specific differences are reported in form, rhythm, frequency, and side of chewing motion. The ungulate type is characterized as a specialization. The operation is described for the first time for the order Hyracoidea. On the basis of 12 spp. of the marsupial subfamily Macropodinae rumination is inferred for the whole category. Advantages of the process are debated” 
  10. ^ Björnhag, G.; Becker, G.; Buchholz, C.; W. von Engelhardt, W. (1994). „The gastrointestinal tract of the rock hyrax (Procavia habessinica). 1. Morphology and motility patterns of the tract”. Comparative Biochemistry and Physiology A. 109 (3): 649—53. PMID 8529006. doi:10.1016/0300-9629(94)90205-4. 
  11. ^ Sale, J. B. (1966). „Daily food consumption and mode of ingestion in the Hyrax”. Journal of the East African Natural History Society. XXV (3): 219. 
  12. ^ „Leviticus 11:5”. Bible Gateway. Zondervan. Приступљено 2016-04-08. 
  13. ^ Slifkin, Natan (2004-03-11). „Chapter Six – Shafan the Hyrax” (PDF). The Camel, the Hare, and the Hyrax. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2012. 
  14. ^ Sale, J. B. (јануар 1970). „Unusual External Adaptations in the Rock Hyrax”. Zoologica Africana. 5 (1): 101—113. ISSN 0044-5096. doi:10.1080/00445096.1970.11447384 Слободан приступ. 
  15. ^ „Hyrax”. awf.org. African Wildlife Foundation. 
  16. ^ Hoeck, Hendrik (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр. 462–65. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  17. ^ „One Protein Shows Elephants and Moles Had Aquatic Ancestors”. nationalgeographic.com. 13. 6. 2013. Архивирано из оригинала 17. 6. 2013. г. 
  18. ^ Carnaby, Trevor (1. 1. 2008). Beat About the Bush: Mammals. Jacana Media. стр. 293. ISBN 978-1-77009-240-2. 
  19. ^ Sisson, Septimus (1914). The anatomy of the domestic animals. W.B. Saunders Company. стр. 577. 
  20. ^ Mammal Anatomy: An Illustrated Guide. Marshall Cavendish. 1. 9. 2010. стр. 63. ISBN 978-0-7614-7882-9. 
  21. ^ „Dugong”. gbrmpa.gov.au. Great Barrier Reef Marine Park Authority. 
  22. ^ Schrichte, David (7. 6. 2023). „Reproduction”. SavetheManatee.org. 
  23. ^ Eugenie Barrow; Erik R. Seiffert; Elwyn L. Simons (2010). „A primitive hyracoid (Mammalia, Paenungulata) from the early Priabonian (Late Eocene) of Egypt”. Journal of Systematic Palaeontology. 8 (2): 213—244. Bibcode:2010JSPal...8..213B. S2CID 84398730. doi:10.1080/14772010903450407. 
  24. ^ Prothero, Donald R. (2006). After the Dinosaurs: The Age of Mammals. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 132. ISBN 978-0-253-34733-6. 
  25. ^ Rodolphe Tabuce (2016). „A mandible of the hyracoid mammal Titanohyrax andrewsi in the collections of the Muséum National d'Histoire Naturelle, Paris (France) with a reassessment of the species”. Palaeovertebrata. 40 (1): e4. doi:10.18563/pv.40.1.e4. 
  26. ^ Donald R. Prothero; Robert M. Schoch (1989). The Evolution of Perissodactyls. Oxford University Press. стр. 65. ISBN 978-0-19-506039-3. Приступљено 20. 9. 2022. 
  27. ^ Kenneth D. Rose (26. 9. 2006). The Beginning of the Age of Mammals. Johns Hopkins University Press. стр. 260. ISBN 978-0-8018-8472-6. Приступљено 20. 9. 2022. 
  28. ^ „Hyrax: The Little Brother of the Elephant”. Wildlife on One. BBC TV. 
  29. ^ „Hirax song is a menu for mating”. The Economist. 15. 1. 2009. Приступљено 15. 1. 2009. 
  30. ^ а б Asher, R.J.; Novacek, M.J.; Geisher, J.H. (2003). „Relationships of endemic African mammals and their fossil relatives based on morphological and molecular evidence”. Journal of Mammalian Evolution. 10: 131—194. S2CID 39296485. doi:10.1023/A:1025504124129. 
  31. ^ McKenna, Malcolm C., and Bell, Susan K. 1997. Classification of Mammals Above the Species Level. Columbia University Press, New York, 631 pp. ISBN 0-231-11013-8
  32. ^ Гхеербрант, Е.; Донминг, D.; Тассy, П. (2005). „Паенунгулата (Сирениа, Пробосцидеа, Хyрацоидеа, анд Релативес)”. Ур.: Росе, Кеннетх D.; Арцхибалд, Ј. Давид. Тхе Рисе оф Плацентал Маммалс: Оригинс анд релатионсхипс оф тхе мајор еxтант цладес. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 84—105. ИСБН 978-0-8018-8022-3. 
  33. ^ Расмуссен D.Т., Гутиéррез M. 2010. Хyрацоидеа. — Wерделин L., Сандерс W.Ј. (едс). Ценозоиц маммалс оф Африца. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. П. 123–145.
  34. ^ Табуце, Р.; Сеифферт, Е. Р.; Гхеербрант, Е.; Аллоинг-Сéгуиер, L.; вон Коенигсwалд, W. (2017). „Тоотх Енамел Мицроструцтуре оф Ливинг анд Еxтинцт Хyрацоидс Ревеалс Униqуе Енамел Тyпес Амонг Маммалс”. Јоурнал оф Маммалиан Еволутион. 24 (1): 91—110. С2ЦИД 36591482. дои:10.1007/с10914-015-9317-6. 
  35. ^ Пицкфорд, M.; Сенут, Б. (2018). „Афрохyраx намибенсис (Хyрацоидеа, Маммалиа) фром тхе Еарлy Миоцене оф Елисабетхфелд анд Фискус, Сперргебиет, Намибиа” (ПДФ). Цоммуницатионс оф тхе Геологицал Сурвеy оф Намибиа. 18: 93—112. 
  36. ^ Схосхани, Ј. (2005). Wилсон, D.Е.; Реедер, D.M., ур. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 87—89. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494. 
  37. ^ „Баркс ин тхе нигхт леад то тхе дисцоверy оф неw специес”. 
  38. ^ Пицкфорд, M. (децембар 2005). „Фоссил хyраxес (Хyрацоидеа: Маммалиа) фром тхе Лате Миоцене анд Плио-Плеистоцене оф Африца, анд тхе пхyлогенy оф тхе Процавиидае”. Палаеонтологица Африцана. 41: 141—161. Приступљено 14. 10. 2023. 
  39. ^ Оатес, Јохн Ф.; Wоодман, Неал; Гауберт, Пхилиппе; Саргис, Ериц Ј.; Wиафе, Едwард D.; Лецомпте, Емилие; Доwсетт-Лемаире, Франçоисе; Доwсетт, Роберт Ј.; Гонеделé Би, Серy; Икемех, Рацхел А.; Дјагоун, Цхаби А. M. С.; Томсетт, Лоуисе; Беардер, Симон К. (2022). „А неw специес оф трее хyраx (Процавиидае: Дендрохyраx) фром Wест Африца анд тхе сигнифицанце оф тхе Нигер–Волта интерфлувиум ин маммалиан биогеограпхy”. Зоологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 194 (2): 527—552. дои:10.1093/зоолиннеан/злаб029 Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дамани на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Damani&oldid=27535181”