Демеклоциклин
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(2Е,4С,4аС,5аС,6С,12аС)-2-[амино(хyдроxy)метхyлидене]-7-цхлоро-4-(диметхyламино)-6,10,11,12а-тетрахyдроxy-1,2,3,4,4а,5,5а,6,12,12а-децахyдротетрацене-1,3,12-трионе | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 60–80% |
| Везивање протеина | 41–50% |
| Метаболизам | Хепатички |
| Полувреме елиминације | 10–17 часа |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 127-33-3  64-73-3 (HCl) |
| ATC код | D06AA01 (WHO) J01AA01 |
| PubChem | CID 5311063 |
| DrugBank | APRD00272 |
| ChemSpider | 10482117 |
| UNII | 5R5W9ICI6O |
| KEGG | D03680 |
| ChEMBL | CHEMBL1591 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C21H21ClN2O8 |
| Моларна маса | 464.853 g/mol |
| |
| |
Демеклоциклин (Декломицин, Деклостатин и Ледермицин) је тетрациклински антибиотик. Он је изолован из актинобактеријске врсте Streptomyces aureofaciens.[1]
Употреба[уреди | уреди извор]
Инфекције[уреди | уреди извор]
Демеклоциклин је одобрен за лечење разних типова бактеријских инфекција.[2]
Он се користи у лечењу Лајмске болести[3], акни и бронхитиса.[4] Отпорнот на овај антибиотик постепено постаје све заступљенија.
Синдром неодговарајућег излучивања антидиуретског хормона[уреди | уреди извор]
Он је у употреби (мада није одобрен за ту намену у многим земљама) у лечењу хипонатремије (ниске концентрације крвног натријума) узроковане синдромом неодговарајућег излучивања антидиуретског хормона (SIADH) кад сама рестрикција флуида није ефективна.[5]
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Попут других тетрациклинских антибиотика демеклоциклин делује путем везивања за 30S- и 50S-РНК, чиме се омета синтеза протеина бактерија. Он је бактериостатик (он омета бактеријски раст, али директно не убија бактерије).
Није потпуно разјашњено зашто демеклоциклин омета дејство антидиуретског хормона. Сматра се да блокира везивање хормона за његов рецептор.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ „ДаилyМед: Абоут ДаилyМед”. Приступљено 20. 12. 2008.
- ^ Брyан Роснер, Јулие Бyерс анд Мицхаел Хуцклеберрy (2007). Тхе Топ 10 Лyме Дисеасе Треатментс: Дефеат Лyме Дисеасе wитх тхе Бест оф Цонвентионал анд Алтернативе Медицине (1ст изд.). БиоМед Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-9763797-1-3.
- ^ „Антибиотицс версус плацебо анд версус отхер треатментс”.[мртва веза]
- ^ Гох КП (2004). „Манагемент оф хyпонатремиа”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 69 (10): 2387—94. ПМИД 15168958. Архивирано из оригинала 16. 10. 2008. г. Приступљено 14. 06. 2011.
- ^ Де Троyер А, Деманет ЈЦ (1975). „Цоррецтион оф антидиуресис бy демецлоцyцлине”. Н Енгл Ј Мед. 293 (18): 915—8. ПМИД 170519. дои:10.1056/НЕЈМ197510302931809.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
