Дигитални идентификатор објекта
Дигитални идентификатор објекта (енгл. Digital Object Identifier, DOI) је име које се користи за јединствену идентификацију електронских докумената и других ентитета. DOI је стабилнији метод означавања докумената него URL. У DOI систему, име документа је непроменљиво у току животног века документа, за разлику од URL адресе која је подложна променама, као што је промена организације датотека на веб серверу. DOI систем се може користити за лоцирање валидне УРЛ адресе документа.[тражи се извор]
DOI систем је остварен кроз сарадњу DOI агенција за регистровање, координирану кроз Интернационалну DOI задужбину,[1] која је развила и надгледа систем. Од 2000. године, DOI систем је развијен и уграђен у више издавачких програма. До краја 2009. године овај систем је у употреби у неких 4000 организација, које су издале око 43 милиона DOI имена.[2]
DOI имена[уреди | уреди извор]
DOI име се формира од низа симбола који су подељени у два дела: префикс и суфикс. Префикс означава регистранта, а суфикс означава специфични објекат. Већина валидних UNICODE карактера су дозвољени. Не прави се разлика између великих и малих слова. На пример, у DOI имену 10.1000/182, префиx је 10.1000, а суфикс је 182.
Види још[уреди | уреди извор]
- Хандле систем
- Дигитални идентитет
- Идентификатор објекта
- Универзални јединствени идентификатор (УУИД)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Home Page” [Главна страна] (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 3. 2023. г.
- ^ „Key Facts on Digital Object Identifier System” [Кључни подаци о систему дигиталних идентификатора објеката] (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г.
