Дивојачки вашар се одржавао на тргу између фрањевачког самостана и градске куће (на слици)
Дивојачки вашар један је облик народног окупљања и традиционални обичај сомборских буњевачких Хрвата, чија је сврха била да се сомборци свих народности окупе, упознају будућег брачног друга, друже и провеселе.
Како се Дивојачки вашар одржавао у доба благдана или око благдана Светог Фрање, сомборски Хрвати овај дан зову и „Дивојачки вашар” јер тога дана момци бирају цуре за своје животне супутнице, а свекрве будуће снахе.
Хрвати на подручју Војводине представљају хетерогену мањинску заједницу која због сплета различитих друштвено-историјских околности простор настањује у више миграцијских таласа, најчешће
под субетничким именима (које условно и ретроспективно називамо хрватскима), с релативно дистинктивним дијалектолошким особенсотима. Најпознатији су, а свакако и најистраженији, подунавски Буњевци и Шокци. Они су у Војводини у склопу ширих миграција из хрватскога матичног простора који поред Хрватске обухвата и диелове Босне и Херцеговине, донели многе обичаје и верску традицију.[1][2]
Појава Дивојачког вашара у Сомбору везује се за средишњу сомборску жупну цркву посвећену Пресветом Тројству, у којој су Сомборци своје „мало проштење” на светога Фрању увек свечаније славили.[3] Тако је временом мало проштење, које још и данас као традиција живи у Сомбору, у недељу после благдана светога Фрање (4. новембра) слави још од турских времена назива и Дивојачки вашар, на коме заједно учествују буњевачки Хрвати и Срби.[4][5]
Те недеље су се окупиле девојке и младићи на тргу у Сомбору, између фрањевачког самостана и градске куће, у коло, док су свирале гајде и тамбурица. Око момака и девоЈака се се окупљали и њихови родитељи. Нису у колу били само младићи и девојке, јер су им се придруживали и њихови рођаци. Ни варошка господа није могла одолети да не учествује на вашару.
У колу је био цели град, јер су неожењеним момцима родитељи бирали девојку. Изабраница би на вашару добила јабуку и лицедарско срце.
На почетку 20. века овај лепи народни обичај преселио се са трга Сомбора пред градском кућом у дворишта приградских крчми, да би временом обичај потпуно замро.
Обичај Дивојачки вашар обнављан је у неколико наврата, али би и брзо замирао. Након вишегодишње паузе Дивојачки први обновљени вашар је одржан 1988. године, па узастопно 1993. и 1994. и 1997. године. Након дуже паузе када је основан Клуб љубитеља биљака „За срећу већу” вашаре је узастопо одржан 2001. и 2012. године, и од тада се одржава сваке године.
Буњевачка свечана ношња која се некад носила за Дивојачки вашар, а данас се приказује на ревијама у склопу ове манифестације
Вашар некад
Дивојачки вашар је некада био одраз тадашњег начина живота, у коме није било савремених средстава комуникације. Током недеље ишло се на пијацу, недељом на мису, а после шетње корзом кући. Оно што је могло зближити младе биле су игранке, и зато су се око Светог Фрање приређивали Дивојачки вашари на којима се знало да ће се девојке најлепше обући, и то обично у ново „руво”, а то су радили и момци.[6]
За тај дан девојке су одевене у нове хаљине а момци у нова одела, прво одлазили на Свету мису која се служила у цркви Пресветог Тројства, а потом на игранку или Дивојачки вашар, на коме су се окупљале све генерације из једне куће. Током вашарске церемоније владала је следећа организација:
„мајке и маме” су седеле са стране,
млади момци и девојке су плесали,
деца су имитирала старије девојке и момке па су и они на оваквим игранкама учили своје прве плесне кораке.[7]
Вашар је највероватније поред верске традиције, настао и као обичај везан за прве љубави, јер је добар део момака и девојака прву љубав зачео управо на оваквим окупљањима, јер се током вашара „мелдовало", бирало, гледало, ступало у прве контакте.
„
Те љубави су понекад знале направити и велике проблеме свим укућанима (тобоже без знања родитеља), јер су цуре знале „ускакати“, односно одлазити код момака пре удадбе, јер нису могле дочекати њихово време.[8]
”
Временом вашар је изгубио првобитни значај јер су прошла времена када су се старији у породици слушали и поштовали, и бирали им будуће супруге, а средтсва савремене комуникације и нови облици понашања заменили старовремеске обичаје.[9]
Вашар данас
Данас је Дивојачки вашар претворен у класичну игранку, јер оно што се некада између девојака и момака догађало само у јесен, сада се догађа током целе године, тако да је последњих година ова манифестација морала бити допуњена новим садржајима, попут ревије буњевачких и шокачких ношњи и избора најлепших ношњи.
Први обновљени Дивојачки вашар у 21. веку, одржан је у Хрватском дому у Сомбору. На вашару уз завршну игранку и музицирање тамбураша, приказана је ревија фризура, џеги и марама. На ревији су приказане очуване старе ношње из Вајске, Плавне, Сонте, Моноштораа, Берега, Сомбора, Лемеша, салаша из околине Сомбора. На врају манифестације учесницима се додељује награде за најлепшу буњевачку ношњу и за најлепшу шокачку ношњу, о чему одлучује публика.[8]
^Бачић, Славен (ур.). Лексикон подунавских Хрвата-Буњеваца и Шокаца
Бу–4. Суботица.
^Бушић, Крешимир. 2005. Буњевци, Повијест. До досељења у Подунавље, у: Бачић, Славен (ур.). Лексикон подунавских Хрвата-Буњеваца и Шокаца Бу–4.
Суботица, 48–53.
^Секулић, Анте (1991) Бачки Хрвати : народни живот и обичаји. Загреб: ЈАЗУ.
^[1][мртва веза]Дивојачки вашар Суботичка Даница (нова), Једини католицки лист (мјесечник) на хрватском Језику у СР Југославији, Суботица, 1998. стр.222-223.
