Дизартрија
| Дизартрија | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неурологија, Неуропсихологија, логопедија |
| МКБ-10 | Р47.1 |
| МКБ-9-CM | 784.5 |
| ДисеасесДБ | 4015 |
| МеСХ | Д004401 |
Дизартрија је неуромоторни поремећај говора неурогене или развојне етиологије
Стечена дизартрија[уреди | уреди извор]
Стечена дизартрија представља неуромоторни поремећај говора, изазван оштећењем структура централног и/или периферног моторног неурона различите етиологије (васкуларна оштећења или обољења мозга, неуротраума, неоплазме, инфективна обољења мозга, неуродегенеративни процеси...).
Овај тип поремећаја испољава се код одраслих, као и код деце која су усвојила базичну супрасегментну структуру матерњег језика и успоставила контролу над сопственим говорним механизмом/ системом. Сметње у неуромишићној контроли испољавају се кроз слабост и недовољну координацију покрета говорне мускулатуре, тако да, зависно од степена тежине и локализације мождане лезије, могу бити погођени сви или поједини субсистеми неопходни за интактну продукцију говора: респирација, фонација, резонанција, артикулација и/или прозодија.
Диференцијално-дијагностички, неопходно је истаћи разлику између апраксије говора и дизартрије. За разлику од апраксије говора, код дизартрије су грешке конзистентне и предвидљиве. Апраксија говора се такође разликује од дизартрије по одсуству мишићне слабости говорне мускулатуре, и присуству тешкоћа програмирања говорних гласова. Према томе, може се закључити да је апраксија говора поремећај транслације, односно секвенционирања говорних гласова, а дизартрија - поремећај планирања продукције говорних гласова због оштећења неуромишићног преноса импулса.
Класификација стечених дизартрија у односу на манифестације говорне патологије:
- спастична дизартрија
- флацидна дизартрија
- хиперкинетичка дизартрија
- хипокинетичка дизартрија
- атаксична дизартрија
- мешовита дизатрија.
Развојна дизартрија[уреди | уреди извор]
Развојна дизартрија је моторни поремећај говора који настаје у раном детињству, као последица развојне незрелости мозга (одступања у развоју функционалног интегритета ЦНС-а која воде порекло из пренаталног, перинаталног или раног постнаталног периода). Често моторни развој детета касни, што се одражава и на координацију и интеграцију покрета говорних органа. Интеграција процеса између нервних и мишићних структура, неопходних за процес говорне продукције, је компромитована. Иако постоје различите врсте развојне дизартрије (слична класификација као и код стечених дизартрија), заједничке одлике представљају тешкоће у говорној артикулацији, продукцији речи и израза (интеграцији покрета говорних органа; ритам и темпо говора), квалитету гласа (висина, јачина, трајање, боја...), отежано гутање и жвакање, неиздиференцирани обрасци интонације.
Развојна дизартрија најчешће је присутна у склопу синдрома церебралне парализе, али честа је и код деце са кашњењем у моторном и говорно-језичком развоју изазваном другим узроцима.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Хаинес, Дуане (2004). Неуроанатомy: ан атлас оф струцтурес, сецтионс, анд сyстемс. Хагерстоwн, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-4677-9.
- Дуффy, Јосепх Р. (2005). Мотор Спеецх Дисордерс: Субстратес, Дифферентиал Диагносис, Анд Манагемент. 2нд едитион. Саинт Лоуис: C.V. Мосбy. ИСБН 978-0-323-02452-5.
- Дуцрос А, Дениер C, Јоутел А, Цециллон M, Лесцоат C, Вахеди К, Дарцел Ф, Вицаут Е, Боуссер МГ, Тоурниер-Лассерве Е (2001). „Тхе цлиницал спецтрум оф фамилиал хемиплегиц миграине ассоциатед wитх мутатионс ин а неуронал цалциум цханнел”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 345 (1): 17—24. ПМИД 11439943. дои:10.1056/НЕЈМ200107053450103.
- Хустад, Катхерине C. Цхангес ин Спеецх Продуцтион Ассоциатед Wитх Алпхабет Супплементатион.
- Хустад, Катхерине C. Естиматинг тхе Интеллигибилитy оф Спеакерс wитх Дyсартхриа.
- Хустад, Катхерине C. А Цлосер Лоок ат Трансцриптион Интеллигибилитy фор Спеакерс Wитх Дyсартхриа: Евалуатион оф Сцоринг Парадигмс анд Лингуистиц Еррорс Маде бy Листенерс.
