Докторска дисертација

С Википедије, слободне енциклопедије
Докторска церемонија у Лајденском универзитету (7. јул 1721).

Теза или дисертација[1] је документ поднесен као подршка кандидатури за степен академске дипломе или професионалну квалификацију са представљањем ауторовог истраживања и налаза.[2] У неким се контекстима реч „теза” или когнат се користи за део додипломског или магистарског курса, док се „дисертација“ обично примењује на докторат. У другим контекстима може да важи и обрнуто.[3] Израз дипломски рад се понекад користи како би се означили магистарски радови и докторске дисертације.[4]

Захтевана сложеност или квалитет истраживања тезе или дисертације може се разликовати зависно од државе, универзитета или програма, и захтевани минимални период студија може значајно варирати у трајању. Реч „дисертација” понекад се може користити за описивање трактата невезаног са стицањем академске дипломе. Израз „теза” се такође користи за означавање опште тврдње есеја или сличног дела.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Израз „теза” потиче од грчког θέσις, што значи „нешто изнето”, и односи се на интелектуални предлог. „Дисертација” долази од латинског dissertātiō, што значи „дискусија”. Аристотел је био први филозоф који је дефинисао термин теза.

„Теза је претпоставка неког еминентног филозофа која се сукобљава са општим мишљењем ... јер би обраћање пажње кад било која обична особа изрази ставове супротне уобичајеним мишљењима људи било глупо”.[5]

За Аристотела би теза била стога претпоставка која је изнета у супротности са општим мишљењем или изражава неслагање са другим филозофима. Претпоставка је изјава или мишљење које може или не мора бити истинито у зависности од евиденције и/или доказа који се нуде. Сврха дисертације је на тај начин да се изнесу докази зашто се аутор не слаже са другим филозофима или са општим мишљењем.

Структура и стил презентације[уреди | уреди извор]

Насловна страна Серен Киркегорове универзитетске дисертације (1841).

Структура[уреди | уреди извор]

Теза (или дисертација) може се уредити као теза објављивањем или монографија, са или без приложених радова, респективно, мада многи дипломски програми омогућавају кандидатима да предају прилагођену збирку објављених радова. Обична монографија има насловну страницу, апстракт, преглед садржаја, обухвата различита поглавља попут увода, прегледа литературе, методологије, резултата, дискусије и библиографије или чешће секцију са референцама. Оне се разликују по својој структури у складу са много различитих области студија (уметности, хуманистичке науке, друштвене науке, технологија, природне науке, итд) и разлика међу њима. У тези по публикацији, поглавља представљају уводни и свеобухватни преглед приложених објављених и необјављених докумената.

Дисертације обично извештавају о истраживачком пројекту или студији, или проширеној анализу теме. Структура тезе или дисертације објашњава сврху, претходну истраживачку литературу која зависи од теме студије, коришћене методе и налазе пројекта. Већина светских универзитета користи формат са више поглавља:

а) увод: који уводи тему истраживања, методологију, као и њен обим и значај
б) преглед литературе: преглед релевантне литературе и показивање како је ово информисало о истраживачком питању
ц) поглавље о методологији, које објашњава како је истраживање дизајнирано и зашто су изабране истраживачке методе/популација/прикупљање и анализа података
д) поглавље о налазима: које излаже налазе самог истраживања
е) поглавље о анализи и расправа: анализа налаза и расправа о њима у контексту прегледа литературе (ово поглавље се често дели на два - анализа и дискусија)
ф) закључак: који показује закључак или одлуку достигнуту тезом[6][7]

Стил[уреди | уреди извор]

Институције које додељују дипломе често одређују свој стил који кандидати морају да поштују приликом припреме документа тезе. Поред различитих стилова, специфичних за институцију, постоје бројни национални и међународни стандарди и препоруке за представљање теза у датом пољу, на пример ISO 7144.[2] Остали важећи међународни стандарди укључују ISO 2145 о бројевима секција, ISO 690 о библиографским референцама и ISO 31 о количинама или јединицама.

Неки старији стилови установа одређују да насловна материја (насловна страница, апстракт, садржај, итд) мора да користи засебан низ бројева страница од главног текста, користећи римске бројеве. Меродавни међународни стандард[2] и многи новији водичи за стил препознају да ова пракса дизајнирања књига може изазвати збрку када читаоци електронског документа континуирано нумеришу све странице документа од прве странице, независно од било којег штампаног броја страница. Они, према томе, избегавају традиционални одвојени низ бројева за предњу материју и захтевају један ред арапских бројева који почињу са 1 за прву штампану страницу (ректо насловне странице).

Презентациони захтеви, укључујући пагинацију, распоред, тип и боју папира, употребу бескиселинског папира (где ће копија дисертације постати стални део библиотечке колекције), величине папира, редоследа компоненти и стила цитирања, службеник који врши прихват проверава страницу по страницу пре него што теза буде прихваћена и изда се потврда.

Међутим, нису увек потребни строги стандарди. На пример, већина италијанских универзитета има само опште захтеве за величину слова и формат странице, и остављају много слободе за стварне типографске детаље.[8]

Комисија за тезу[уреди | уреди извор]

Комисија за тезу или дисертацију је комисија која надзире студентску дисертацију. У САД-у се те комисије обично састоје од примарног надзорника или саветника, и два или више чланова одбора који надгледају напредак дисертације, а могу такође да делују као испитни одбор или жири при усменом испитивању тезе.

На већини универзитета, одбор бира студент у сарадњи са својим примарним саветником, обично по завршетку свеобухватних прегледа или састанка с проспектом, и може се састојати од чланова комисије. Чланови комисије су доктори из своје области (било да је то ПхД или неко друго именовање) и имају задатак да прочитају дисертацију, дају предлоге за измене и побољшања, и присуствују одбрани. Понекад барем један члан комисије мора бити професор на одељењу које се разликује од оног на коме је студент.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оригиналлy, тхе цонцептс "диссертатион" анд "тхесис" (плурал, "тхесес") wере нот интерцхангеабле. Wхен, ат анциент университиес, тхе лецтор хад цомплетед хис лецтуре, тхере wоулд традитионаллy фоллоw а диспутатион, дуринг wхицх студентс цоулд таке уп цертаин поинтс анд аргуе тхем. Тхе поситион тхат оне тоок дуринг а диспутатион wас тхе тхесис, wхиле тхе диссертатион wас тхе лине оф реасонинг wитх wхицх оне буттрессед ит. Олга Wеијерс: Тхе медиевал диспутатио. Ин: Хора ест! (Он диссертатионс), п.23-27. Леиден Университy Либрарy, 2005
  2. ^ а б в Интернатионал Стандард ИСО 7144: Доцументатион—Пресентатион оф тхесес анд симилар доцументс, Интернатионал Организатион фор Стандардизатион, Генева, 1986.
  3. ^ Доуwе Бреимер, Јос Дамен ет ал.: Хора ест! (Он диссертатионс). Леиден Университy Либрарy, 2005
  4. ^ „Тхе Градуате Тхесис”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2021. г. Приступљено 06. 01. 2020. 
  5. ^ Аристотле (1928). „Топица”. Ур.: Росс, W.D. Тхе Wоркс оф Аристотле. 1. Превод: Пицкард-Цамбридге, W.А. Оxфорд: Цларендон Пресс. стр. Бк. I.11 104б19—23. 
  6. ^ Тхомас, Гарy (2009) Yоур Ресеарцх Пројецт. Тхоусанд Оакс: Саге.
  7. ^ Рудестам & Неwтон (2007) Сурвивинг yоур диссертатион. Тхоусанд Оакс: Саге.
  8. ^ „Италиан Студиес МА Тхесис Wорк План”. 

Референце[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Doktorska disertacija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Doktorska_disertacija&oldid=27676340”