Пређи на садржај

Доласетрон

С Википедије, слободне енциклопедије
Доласетрон
IUPAC име
(3Р)-10-оxо-8-азатрицyцло[5.3.1.03,8]ундец-5-yл 1Х-индоле-3-царбоxyлате
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • Б (УС)
Начин применеИнтравенозно, орално
Правни статус
Правни статус
  • Рx само
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина69 то 77%
Полувреме елиминације8.1 сати
Идентификатори
CAS број115956-12-2 ДаY
ATC кодA04AA04 (WHO)
PubChemCID 60654
DrugBankAPRD00518
ChemSpider16736416
Хемијски подаци
ФормулаC19H20N2O3
Моларна маса324.374 г/мол
  • O=C5CN4[C@@H]1C[C@H]5C[C@H]4C[C@H](C1)OC(=O)c3cnc2ccccc23

Доласетрон (трговачко име Анземет) је серотонин 5-ХТ3 рецептор антагонист[1] коришћен у третману мучнине и повраћања након хемотерапије. Његов главни ефекат је смањење активности Вагус нерва, који је нерв што активира центар за повраћање у медулла облонгата. Он нема приметан антиеметички ефект кад су симптоми узроковани морском болешћу. Овај лек нема ефекта на допамин рецепторе, нит на мускаринске рецепторе.

Доласетрон се споро разлаже, и задржава се у телу дого времена. Једна доза обично траје 4 до 9 сати. Он се нормално администрира једном или два пута дневно. Овај лек се одстрањује ис тела путем јетре и бубрега.

Клиничка употреба[уреди | уреди извор]

  • Хемотерапијом проузрокована мучнина и повраћање
  • Постоперативна и пострадијациона мучнина и повраћање[3][4]
  • Он је могућа терапија за мучнину и повраћање проузроковану акутним или хроничним гастроентеритисом
  • За разлику од многих других 5ХТ3 антагониста, подаци нису доступни за употребу доласетрона са апрепитантом у хемотерапијом изазваној мучнини и повраћању (ЦИНВ).

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Доласетрон је добро подношен лек са мало нуспојава. Главобоља, вртоглавица, и констипација су најчешће помињане нуспојаве његове употребе. Нису познате значајне интеракције лекове са анземетом. Он се разлаже у јетри путем цитохром П450 система[5], и он има мало ефекта на метаболизам других лекова разлаганих овим системом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Катзунг БГ, Мастерс С, Тревор А (2009). Басиц анд Цлиницал Пхармацологy (11 изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-160405-5. 
  2. ^ Фаусер АА, Дорнофф W, Бриесе V, Кнутзен Б, Херзог Г, Сцхултзе W, Ноwицки Ј (1999). [цонтент.каргер.цом/ПродуктеДБ/продукте.асп?Дои=26933 „Тхе Анти-Еметиц Еффициацy оф Интравеноус Доласетрон Месилате плус Деxаметхасоне версус Интравеноус Доласетрон Месилате Алоне ин Патиентс Рецеивинг Фрацтионатед Цхемотхерапy”] Проверите вредност параметра |урл= (помоћ). Онкологие. 22 (2): 140—144. дои:10.1159/000026933. 
  3. ^ Јаницки ПК, Сцхулер ХГ, Јарзембоwски ТМ, Росси M (2006). [www.анестхесиа-аналгесиа.орг/цонтент/102/4/1127.фулл „Превентион оф Постоперативе Наусеа анд Вомитинг wитх Гранисетрон анд Доласетрон ин Релатион то ЦYП2Д6 Генотyпе”] Проверите вредност параметра |урл= (помоћ). Анастхесиа & Аналгесиа. 102 (4): 1127—1133. дои:10.1213/01.ане.0000200364.5579. 
  4. ^ Wалкер Б (2001). „Еффицацy оф сингле-досе интравеноус доласетрон версус ондансетрон ин тхе превентион оф постоперативе наусеа анд вомитинг”. Цлиницал Тхерапеутицс. 23 (6): 932—938. дои:10.1016/С0149-2918(01)80080-1. 
  5. ^ Санwалд П, Давид M, Доw Ј (1996). „Цхарацтеризатион оф тхе цyтоцхроме П450 ензyмес инволвед ин тхе ин витро метаболисм оф доласетрон. Цомпарисон wитх отхер индоле-цонтаининг 5-ХТ3 антагонистс”. Друг метаболисм анд диспоситион. 24 (5): 602—609. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).