Пређи на садржај

Доминантност леве руке и здравље

С Википедије, слободне енциклопедије
Доминантност руке је склоност неке особе да чешће употребљава једну руку

Доминантност леве руке је склоност неке особе да за извођење већине активности употребљава чешће леву руку него десну. Доминантност једне руке сматра се најочигледнијим примером церебралне латерализације, која је искључиво и једино карактеристична за човека.[1] Леворукост је један од најчешћих облика доминантности једне руке.

I поред многобројних експерименаталних истраживања, међу истраживачима и даље није постигнута сагласност о томе ко се може сматрати леворуком особом, који је проценат леворуких особа у општој популацији и која је етиологија здравствене доминантности леворукости. Леворуке особе, према подацима из литературе, чине 6-14% светске популације.[2][3][4]

Функционални однос доминантне и недоминантне руке[уреди | уреди извор]

Девојчица са доминантном левом руком

Доминантна латерализованост означава појаву водећег уда или водећег чула при вршењу сложених психомоторних активности. Доминантна латерализованост се најчешће јавља као дешњачка. При обављању активности једна рука води бимануелну активност, а друга је прати. Таква рука је са знатно бољом издиференцираношћу могућности за извођење психомоторне активности, док јој она друга јој помаже придржавањем. Процес сазревања доминације удова у манипулативном пољу се завршава негде између шесте и осме године живота.[5][6]

Доминантном руком се сматра она која се чешће користи, која је бржа и прецизнија при обављању мануелних задатака. За оптималну функцију руке у активностима дневног живота неопходан је очуван обим покрета у свим зглобовима руку, контрактилне способности мишића, издржљивост, као и функције хватања. Карактеристике стиска шаке се релативно могу предвидети јер су у директној вези са морфолошком структуром, утренираношћу, кондицијом, здравственим и физиолошким стањем у време њеног тестирања.[7] За разлику од снаге стиска шаке издржљивост је способност која се не може предвидети на основу антропометријских мерења.

Иако постоји скоро неприметна разлика у морфолошким карактеристикама између доминантне и недоминантне руке, истраживања показују супериорност у испољавању максималне силе у корист доминантне руке.[8][9]

Доминантност леве руке као здравствени ризик[уреди | уреди извор]

Леворукост као фактор ризика код различитих развојних и здравствених поремећаја, повређивања и скраћења дужине живота изучавана је у бројним научним студијама. Најубедливији научни докази су повезаност доминантне леворукости са деформитетима кичменог стуба код деце у пубертету и са повређивањем у општој популацији.

Међутим, постоји и контроверзност међу резултатима досадашњих истраживања, код којих се повезује леворукост са говорнојезичким, имунолошким и психијатријским поремећајима и сексуалним понашањем. Ово би се могло објаснити неусаглашеношћу истраживача да ли је писање левом руком довољан критеријум за доминантну леворукост или је неопходно испитивање и других параметара за процену латерализованости.

Хипотезе о утицају леворукости на здравље[уреди | уреди извор]

У научној литератури доминантност једне руке доводи се у везу с развојним поремећајима, као што су аутизам, дислексија и муцање, разни здравствени поремећаји којима се може објаснити хипотетички скраћен животни век особа са доминацијом једне руке (нпр. код леворуких људи).[10][11]

Међутим, супротстављена истраживања негирају ове тврдње и сматрају да се доминантност једне руке, као нпр. леворукост, не може увек сматрати патолошким показатељем, и да она није повезана са здравственим проблемима и несрећним случајевима,[12] односно скраћеним животним веком таквих особа.[13]

Могући етиолошки фактори који могу бити од утицаја на здравље доминантно леворуких особа[уреди | уреди извор]

Као могући етиолошки фактори који могу бити од утицаја на развој одређених поремећаја и понашање код доминантно леворуких особа у литератури се наводе: сексуално понашање, трауматизам, деформитети кичменог стуба, говорнојезички, имунолошки, неуропсихијатријски и други здравствени поремећаји.

Говорнојезички поремећаји[уреди | уреди извор]

Као доминантна хемисфера мозга сматра се она која је првенствено одговорна за обраду језика. У 95% дешњака она је на левој страни, а 2% на десној. У 3% случајева језички центар је подељен у две хемисфере.

Као доминантна хемисфера мозга сматра се она која је првенствено одговорна за обраду језика. У 95% дешњака она је на левој страни, а у 2% на десној. У 3%, случајева језички центар је подељен у две хемисфере. Код већина леворуких језички центар је лево, односно у 70% случајева контролише говор, у 15%, случајева контрола говора дистрибуирана је у обе хемисфере, а у 15% десна хемисфера контролише говор. Дакле, постоји нека корелација између доминантности хемисфере и оне стране мозга која контролише јаку руку. Међутим, језички центар се налази у већине леворуких на левој страни, која је одговоран за слабу десну руку. Стога, не постоји јасна законитост при обједињавању самовоље и латералности.[14]

Лева хемисфера мозга је, према томе, најчешће доминантна за вербалне функције – говор и језик. У њој се налазе центри за разумевање говора и вербално изражавање; њено оштећење доводи до сметњи у читању, писању и рачунању (усменог). Оштећења леве хемисфере мозга доводе и до слабљења вербалног памћења (нпр. памћења прича или бројева) и потешкоћа у оријентацији десно – лево. Она је такође задужена за аналитичко мишљење и формирање појмова или концептуализацију. Она обрађује податке на начин да ради секвенцијалну обраду података, односно временску анализу информација и повезивање узрока и последица. Истраживања спроведена код болесника са оштећењем леве хемисфере показују да такви болесници имају потешкоће у вербалној комуникацији (проблеми с рецептивним и експресивним говором, дефицити вербалног памћења).[15]

У говорнојезичке поремећаје за које се сматра да су повезани са леворукошћу истраживана је дислексија – неспособност читања услед поремећаја схватања онога што је прочитано.[16]

  • У својим истраживањима Гешвинд (Гесцхwинд) и Беан (Бехан), која су два пута понављали на различитим популацијама, они су добили врло сличне резултате, у којима је једанаест пута више особа са дислексијом међу леворукима, него међу деснорукима.[17] Такође се наводи да међу леворуким особама има девет пута више оних са проблемима у учењу него међу деснорукима.
  • Бидерман (Биедерман) и сарадници у својим истраживањима нису утврдили ову повезаност.[18]
  • Најновија изтраживања показују да је дислексија по својој суштини поремећај унутар говорног система, или посебне супкомпоненте овога система – фонолошког процесуирања.
  • Салвесен (Салвесен) и Маринац Дабић (Маринац Дабиц)[19] доводе у везу леворукост код новорођене деце са учесталим ултразвучним прегледима мајке током трудноће. Ове прегледе они доводе и у везу и појавом дислексије.
  • Када је у питању муцање, Гешвинд и Галабурда (Галабурда) су утврдили да је оно пет пута чешће код доминантно леворуких,[16] мада у својим истраживањима Салиховић и Синановић[20]нису потврдили ову повезаност. Постоје и спорна мишљења о развоју муцања и дислексије код леворуких особа, посебно она са превежбавањем и премештањем активности на десну руку.[21] Мада је код већег броја леворуких особа мождана доминација претрпела такве промене у смислу преузимања доминантне улоге над супротним регијама, они немају никаквих потешкоћа у говору, читању и писању.[17]

Развој савремених дијагностичких поступака, посебно функционалне магнетне резонанције, омогућио је боља сазнања о неуробиолошким знацима дислексије, посебно код оштећења два задња мождана система леве хемисфере (паријетотемпоралног и окципитотемпоралног) са компензаторним ангажовањем предњих можданих система.[22]

Имунолошки поремећаји[уреди | уреди извор]

Бројна истраживања доводе у везу леворукост и различите врсте имунолошких поремећаја. Етиологија повезаности доминантне леворукости највише је приказивана Гешвинд– Галабурдинговим моделом.[23] У овом моделу описани су ефекти хемијских промена у интраутерином развоју, по којима је леворукост чешћа код особа мушког пола, као и да су говорни поремећаји и тешкоће при читању и разумевању текста чешћи код мушкараца, јер су имунолошки поремећаји и друге болести чешћие код леворуких особа.

Ови резултати су у складу са хипотезом да фактори који утичу на латерализацију такође утичу и на развој имунолошког система, што у каснијем развоју може да доведе до повећане учесталости имунолошких поремећаја код леворуких људи.

Ево још неких открића која повезују леворукост са имунолошким поремећајина:

  • Међу леворуким особама има више астматичара и особа атопијске конституције.[16] На ово указује Кромидас (Кроммyдас), који је са сарадницима утврдио да се бронхијална астма чешће јавља код леворуке деце.[24]
  • Особе које пате од алергија у већем проценту су доминантно леворуке, према тврдњама С.Корена.[10]
  • Виише леворуких особа је међу онима који пате од уртикарије и екцема, према истраживањима Смита (Смитх).[25]
  • Утврђена је и корелација између леворукости и аутоимуних обољења, као што су Кронова болест, Хашимотов тиреоидитис и улцерозни колитис, али не и са системским еритематоидним лупусом.[26][27][28]
  • Леворукост је, према неким запажањима, чешћа код деце код које се у раном детињству чешће јављају алергије.[29][30]

Међутим, Зац (Сатз) и Зопер (Сопер),[31] као и Де латолас (Деллатолас) и други,[32] оповргавају повезаност леворукости и имунолошке болести. Мек Манус (МцМанус) и Висоцки (Wyсоцки) су указали на то да леворукост није повезана с алергијама, али је број оболелих од артритиса код њих највиша.[33]

Сексуално понашање[уреди | уреди извор]

  • Како је хомосексуализам значајно више повезан са ризиком од ХИВ инфекције и обољевања од сиде, једно од истраживања говори о томе да су леворуке особе подложније ХИВ инфекцији, као и да имају мање могућности да се ова инфекција даље развије.[34]
  • С.Корен је међу првима довео у везу леворукост и хомосексуализам,[35] а Готестам (Готестам) и сарадници наводе да је однос између леворуких и десноруких хомосексуалаца 17,5% према 8,4%.[36]

Оваква тумачења захтевају даља истраживања и прецизније доказе.

Трауматизам[уреди | уреди извор]

Како су сви кућни апарати и индустријске машине, аутомобили, грађевинске машине итд. произведене за десноруку популацију, зато бројна до данас спроведена истраживања, доводе у везу леворукост и повређивње са овим конструктивним решењима.

  • Према истраживањима Корена (Цорен) код леворуких особа, у поређењу са деснорукима, у 90% случајева постоји могућност да се леворуке особе повреде у несрећним случајевима, а шест пута већа да умру од тих повреда.
  • Персон (Перссон) и Алебек (Аллебецк) код леворуких особа у спроведеним истраживањима установили су благо повишен ризик током управљања моторним возилима.[37] Тако нпр. леворуки Индијици имају чешће саобраћајне удесе од десноруких.[38]
  • У раду са индустријским машинама леворуки се чешће повређују од дешњака.
  • Спортске повреде су такође чешће код доминантно леворуких особа.[39]
  • Доминантно леворуке особе према бројним истраживањима, имају већу могућност да задобију повреде главе у тучама, на раду, у току саобраћајних несрећа и током спортских активности,[40] али и преломе костију.[41]
  • Грејем (Грахам) указује на леворукост као један од фактор ризика за повређивање код деце.[42]

Неуропсихијатриски поремећаји[уреди | уреди извор]

  • Према истраживањима Корена, Гешвинда и Галабурде, међу леворуким особама има више оних који пате од мигрене.[16][10] Када је у питању женско-мушки однос код леворуких особа које пате од мигрене, једно истраживање показало је да је међу леворуким женама доминација левог ока значајно мања, у односу на особе мушког пола код којих је ова корелација значајна.[43]
  • Леворукост и кластерглавобоије у својим истраживањима повезује Месингер (Мессингер) са сарадницма.[44] Међутим, Херинг (Херинг) сматра да нема директне повезаности између мигрене, тензионе главобоље и леворукости.[45]
  • У својим истраживањима Месери (Мессери) наводи да је доминантна леворукост повезана са неурозама,[46] док је Дилон (Диллон) утврдио да се код леворуких мушкараца нешто чешће јављају и други психолошки поремећаји.[47]
  • Повезаност леворукости са анксиозношћу такође је утврђена је код одраслих, али и код деце.[48][49] Док у својој студији Меркелбах (Мерцкелбацх) негира значајну повезаност леворукости са анксиозним поремећајима.[50]
  • Тејлор (Таyлор) и Амир (Амир) нису уочили везу између леворукости и психоза,[51] мада је забележен већи проценат доминантно леворуких међу особама оболелим од депресивне психозе и схизофреније.[52][53]
  • Корен и Серлеман (Сеарлеман) наводе да доминантно леворуке особе чешће имају потешкоће са успављивањем, и чешће се буде током ноћи.[54]

Деформитети кичменог стуба[уреди | уреди извор]

  • Леворукост као могући фактор ризика може утицати на развој деформитета кичменог стуба код деце у пубертету, посебно уз непоштовање санитарно-хигијенских услова у школској средини.
  • Нисинен (Ниссинен), са својим сарадницима, је међу првма указао да леворукост као фактор ризика може бити од утицаја за настанак грудне хиперкифозе у току наглог развоја у пубертету.[55]
  • Према неким истраживањима леворукост може бити и један од фактора ризика за настајање сколиозе код девојчица у пубертету.[56]

Остали здравствени поремећаји[уреди | уреди извор]

Доминантна леворукост, према досадашњим истраживањима, повезана је са шећерном болести (нешто израженије код мушкараца), артеријском хипертензијом, апнеом у сну, умокравањем у сну и Дауновим синдромом.[17]

Међутим, и код ових тврдњи потребна су допунска истраживања како би се ове сумње и научно потврдиле.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миленковић С. Истраживање здравствених и социјалних аспеката леворукости код средњошколске омладине [докторска дисертација]. Београд: Медицински факултет; 2007.
  2. ^ Миленковић С, Белојевић Г, Коцијанчић Р. Етиолошки чиниоци леворукости. Срп Арх Целок Лек. 133 (1112): 5324. 2005.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  3. ^ Миленковић С, Роцк D, Драговић M, Јанца А. „Сеасон оф биртх анд хандеднесс ин Сербиан хигх сцхоол студентс”. Анн Ген Псyцхиатрy. 30 (7): 2. 2008. .
  4. ^ Драговиц M, Миленковиц С, Хаммонд Г (2008). „Тхе дистрибутион оф ханд преференце ис дисцрете: а таxометриц еxаминатион”. Бр Ј Псyцхол. 99 (4): 44559. .
  5. ^ Бојанин, С. (1985). Неуропсихологија развојног доба и општи реедуокативни метод. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1985, пп. 69, 73
  6. ^ „Ис хандеднесс детерминед бy генетицс?: МедлинеПлус Генетицс”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). 
  7. ^ Колеy, С., Сингх, С., & Каур, С. (2011). „А студy оф арм антхропометриц профиле ин Индиан интеруниверситy баскетбалл плаyерс.”. Сербиан Јоурнал оф Спортс Сциенцес. 5 (1): 35—40. .
  8. ^ Аоки, Х. & Демура, С. . Цхарацтеристицс анд латерал доминанце оф ханд грип анд елбоw флеxион поwерс ин yоунг мале адултс. Јоурнал оф Пхyсиологицал Антхропологy. 27 (4): 201—206. 2008.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  9. ^ Ивановиц, Ј., Коропановски, Н., Вуцковиц, Г., Јанковиц, Р., Миљус, D., Маринковиц, Б., Атанасов, D., Благојевиц, M., & Допсај, M. (2009). Фунцтионал диморпхисм анд цхарацтеристицс цонсидеринг маxимал ханд грип форце ин топ левел атхлетес ин тхе Републиц оф Сербиа. Газзетта Медица Италиана Арцхивио пер ле Сциензе Медицхе. 168  (5):  297–310.
  10. ^ а б в Цорен С. Лефт Хандер: Еверyтхинг Yоу Неед то Кноw Абоут Лефтхандеднесс. Лондон: Јохн Мурраy; 1992.
  11. ^ Реисс M, Реисс Г (2002). „Медицал проблемс оф хандеднесс”. Wиен Мед Wоцхенсцхр. 152 (56): 14852. .
  12. ^ Мерцкелбацх Х, Мурис П, Коп WЈ. Хандеднесс, сyмптом репортинг, анд аццидент сусцептибилитy (1994). Ј Цлин Псyцхол. 50 (3): 38992.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  13. ^ Пето Р (1994). „Лефт хандеднесс анд лифе еxпецтанцy”. Цасуал инференцес цан нот бе трустед. БМЈ. 308 (6925): 408. .
  14. ^ Колб Б, Wисхаw ИQ.(1990) Фундаменталс оф хуман неуропсyцхологy. Неw Yорк: Фрееман.
  15. ^ Љиљана Пачић-Турк, Мирна Костовић -Срзентић, „Клиничка неуропсихологија,” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 11. 2011. г.  Загреб
  16. ^ а б в г Гесцхwинд Н, Галабурда АМ. Церебрал латерализатион: биологицал мецханисмс, ассоциатион анд патхологy: I. А хyпотхесис анд а програм фор ресеарцх. Арцх Неурол. 42: 42859. 1985.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  17. ^ а б в Гесцхwинд Н, Бехан П. Лефтхандеднесс: ассоциатион wитх иммуне дисеасе, миграине, анд девелопментал леарнинг дисордер. Проц Натл Ацад Сци У С А. 79 (16): 5097100. 1982.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  18. ^ Ј. Но цонфирматион оф Гесцхwинд’с хyпотхесис оф ассоциатионс бетwеен реадинг дисабилитy, иммуне дисордерс, анд мотор преференце ин АДХД. Ј Абнорм Цхилд Псyцхол. 23  (5):  54552.
  19. ^ МаринацДабиц D, Крулеwитцх ЦЈ, Мооре РМ. Тхе сафетy оф пренатал ултрасоунд еxпосуре ин хуман студиес. Епидемилогy. 2002; 13(3 Суппл):С1922.
  20. ^ Салиховиц Н, Синановиц О (2000). „Стуттеринг анд лефтхандеднесс”. Мед Арх. 54 (3): 1735. .
  21. ^ Паул D. ЛефтХандед Хелплине. Манцхестер: Деxтрал Боокс; 1994.
  22. ^ Схаywитз СЕ, Схаywитз БА. Дyслеxиа (специфиц реадинг дисабилитy). Биол Псyцхиатрy. 57  (11):  13019.
  23. ^ Гесцхwинд Н, Галабурда АМ. Церебрал латерализатион: биологицал мецханисмс, ассоциатион анд патхологy: I. А хyпотхесис анд а програм фор ресеарцх. Арцх Неурол. 42: 42859. 1985.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  24. ^ Кроммyдас Г, Гоургоулианис КИ, Андреоу Г, Молyвдас ПА (2003). „Лефтхандеднесс ин астхматиц цхилдрен”. Педиатр Аллергy Иммунол. 14 (3): 2347. .
  25. ^ Смитх Ј. Лефтхандеднесс: итс ассоциатион wитх аллергиц дисеасе. Неуропсyцхологиа. 25 (4): 66574. 1987.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  26. ^ Сеарлеман А, Фугагли АК. Суспецтед аутоиммуне дисордерс андлефтхандеднесс евиденце фром индивидуалс wитх диабетес, Цхрохн’с дисеасе анд улцеративе цолитис. Неуропсyцхологиа. 25 (2): 36774. 1987.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  27. ^ Марx ЈЛ (1982). „Аутоиммунитy ин лефтхандерс”. Сциенце. 217: 1414. .
  28. ^ Салцедо ЈР, Спиеглер БЈ, Гибсон Е, Магилавy ДБ (1985). „Тхе аутоиммуне дисеасе сyстемиц лупус ерyтхематоус ис нот ассоциатед wитхлефтхандеднесс”. Цортеx. 21: 6457. .
  29. ^ Тиросх Е, Стеин MM, Харел Ј (1997). „Релатионсхип бетwеен лефтхандеднесс анд аллергиц сyмптоматологy”. Ј Цхилд Неурол. 12 (3): 1658. .
  30. ^ Морфит НС, Wеекес НY (2001). „Хандеднесс анд иммуне фунцтион”. Браин Цогн. 46 (12): 20913. .
  31. ^ Сатз П, Сопер Х. Лефтхандеднесс, дyслеxиа анд аутоиммуне дисордер: а цритиqуе. Ј Цлин Еxп Неуропсyцхол. 8: 4538. 1986.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  32. ^ Деллатолас Г, Аннеси I, Јаллон П, Цхаванце M, Леллоуцх Ј (1990). „Ан епидемиологицал рецонсидератион оф тхе ГесцхwиндГалабурда тхеорy оф церебрал латерализатион”. Арцх Неурол. 47 (7): 77882. .
  33. ^ МцМанус ИЦ, Wyсоцки ЦЈ (2005). „Лефтхандерс хаве а лоwер преваленце оф артхритис анд улцер”. Латералитy. 10 (2): 97102. .
  34. ^ МарцхантХаyцоx СЕ, МцМанус ИЦ, Wилсон ГД. Лефтхандеднесс, хомосеxуалитy, ХИВ инфецтион анд АИДС. Цортеx. 27  (1):  4956.
  35. ^ Цорен С. Тхе ЛефтХандер Сyндроме: Тхе Цаусес анд Цонсеqуенцес оф ЛефтХандеднесс. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс; 1992.
  36. ^ Готестам КО, Цоатес ТЈ, Екстранд M. Хандеднесс, дyслеxиа анд тwиннинг ин хомосеxуал мен (1992). Инт Ј Неуросци. 63 (34): 17986.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  37. ^ Перссон ПГ, Аллебецк П. До лефтхандерс хаве инцреасед морталитy? Епидемиологy. 5  (3):  33740.
  38. ^ Дутта Т, Мандал МК. Ханд преференце анд аццидентс ин Индиа. Латералитy. 11  (4):  36872.
  39. ^ Стеллман СД, Wyндер ЕЛ, ДеРосе ДЈ, Мусцат ЈЕ (1997). „Тхе епидемиологy оф лефтхандеднесс ин а хоспитал популатион”. Анн Епидемиол. 7 (3): 16771. .
  40. ^ Зверов Y, Аделоyе А (2001). „Лефтхандеднесс ас а риск фацтор фор хеад ињуриес”. Еаст Афр Мед Ј. 78 (1): 224. .
  41. ^ Луеттерс CM, Келсеy ЈЛ, Кееган ТХ, Qуесенберрy ЦП, Сиднеy С (2003). „Лефтхандеднесс ас а риск фацтор фор фрацтурес”. Остеопорос Инт. 14 (11): 91822. .
  42. ^ Грахам ЦЈ, Дицк Р, Рицкерт VI, Гленн Р (1993). „Лефтхандеднесс ас а риск фацтор фор унинтентионал ињурy ин цхилдрен”. Педиатрицс. 92 (6): 8236. .
  43. ^ Авqул Р, Дане С, Улви Х. Хандеднесс, еyеднесс анд цроссед хандеyе доминанце ин мале анд фемале патиентс wитх миграине wитх анд wитхоут аура: а пилот студy. Перцепт Мот Скиллс. 2005; 100(3 Пт 2):113742.
  44. ^ Мессингер ХБ, Мессингер MI, Кудроw L, Кудроw LV (1994). „Хандеднесс анд хеадацхе”. Цепхалгиа. 14 (1): 647. .
  45. ^ Херинг Р. Миграине, тенсион хеадацхе анд лефтхандеднесс (1995). Цепхалгиа. 15 (2): 1456.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  46. ^ Мессери Е (1970). „Цоррелатионс бетwеен лефтхандеднесс анд неуросис”. Минерва Педиатр. 22 (45): 2231. .
  47. ^ Диллон КМ. Латерал преференце анд студент’с wорриес: а цоррелатион. Псyцхол Реп. 65 (2): 4968. 1989.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  48. ^ Хицкс РА, Пеллегрини РЈ (1978). „Хандеднесс анд анxиетy”. Цортеx. 14 (1): 11921. .
  49. ^ Цхуприков АП, Корзакова СЕ (1985). „Цлиницал феатурес оф неуросес ин лефтхандед цхилдрен”. Зх Невропатол Пскхиатр. 85 (10): 151621. .
  50. ^ Мерцкелбацх Х, деРуитер C, Олфф M (1989). „Хандеднесс анд анxиетy ин нормал анд цлиницал популатион”. Цортеx. 25 (4): 599606. .
  51. ^ Таyлор МА, Амир Н (1995). „Синистер псyцхотицс”. Лефтхандеднесс ин сцхизопхрениа анд аффецтиве дисордер. Ј Нерв Мент Дис. 183 (1): 39. .
  52. ^ Елиас Љ, Сакциер ДМ, Гуyлее МЈ (2001). „Хандеднесс анд депрессион ин университy студентс: а сеx бy хандеднесс интерацтион”. Браин Цогн. 46 (12): 1259. .
  53. ^ Драговић M, Хаммонд Г. „Хандеднесс анд сцхизопхрениа:а qуантитативе ревиеw оф евиденце”. Ацта Псyцхиатр Сцанд. 111 (6): 4109. 2005. .
  54. ^ Цорен С, Сеарлеман А (1987). „Лефт сидеднесс анд слееп диффицултy: тхе алинормал сyндроме”. Браин Цогн. 6 (2): 18492. .
  55. ^ Ниссинен M, Хелиöваара M, Сеитсамо Ј, Поусса M. „Лефт Хандеднесс анд риск оф тхорациц хyперкyпхосис ин препубертал сцхоолцхилдрен”. Инт Ј Епидемиол. 24 (6): 117881. 1995. .
  56. ^ Миленковић С, Коцијанчић Р, Белојевић Г. „Лефт хандеднесс анд спине деформитиес ин еарлy адолесценце”. Еур Ј Епидемиол. 19 (10): 96972. 2004. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dominantnost_leve_ruke_i_zdravlje&oldid=27840053”