Допамински транспортер (или допамински активни транспортер, ДАТ, СЛЦ6А3) је трансмембрански протеин који пумпа неуротрансмитер допамин из синаптичког расцепа назад у цитозол. У цитосолу, други транспортери секвестрирају допамин у везикуле за чување и касније отпуштање. Поновни унос допамина помоћу ДАТ пружа примарни механизам путем кога се допамин уклања из синапси, мада могу да постоје изузеци у префронталном кортексу, где евиденција указује на могућност веће улоге норепинефринског транспортера.[1]
ДАТ је имплициран у бројним поремећајима везаним за допамин, међу којима су хиперкинетички поремећај, биполарни поремећај, клиничка депресија, и алкохолизам. Ген који кодира ДАТ протеин је лоциран на људском хромозому 5, састоји се од 15 кодирајућих ексона, и дуг је око 64 кбп. Евиденциза за асоцијације између ДАТ и поремећаја везаних за допамин потиче од типа генетичког полиморфизма, познатог као ВНТР, у ДАТ гену (ДАТ1), који утиче на количину израженог протеина.[2]
ДАТ је интегрални мембрански протеин који уклања допамин из синаптичке пукотине и депонује га у околне ћелије, чиме се прекида сигнал неуротрансмитера. Допамин подупире неколико аспеката спознаје, укључујући награду, и ДАТ олакшава регулацију тог сигнала.[3]
ДАТ је симпортер који преноси допамин преко ћелијске мембране спрезањем премештања са енергетски повољним кретањем натријумових јона који се крећу од високе до ниске концентрације у ћелији. За ДАТ функционисање је неопходно секвенцијално везивање и котранспорт два Na+ јона и једног Cl− јона са допаминским супстратом. Погонска сила за ДАТ-посредовано преузимање допамина је јонски концентрациони градијент генерисан путем Na+/K+ АТПазе ћелијске мембране.[4]
У најшире прихваћеном моделу функције моноаминског транспортера, јони натријума се морају везати за екстрацелуларни домен транспортера пре него што се допамин може везивати. Након везивања допамина, протеин подлеже конформационој промени, која омогућава да се натријум и допамин ослободе на интрацелуларној страни мембране.[5]
Студије у којима се кориштени електрофизиологија и радиоактивно обележавање су потврдиле да је допамински транспортер сличан са другим моноаминским транспортерима у смислу да се један молекул неуротрансмитера може пренети кроз мембрану са једним или два јона натријума. Хлоридни јони су исто тако потребни да би се спречио пораст позитивног наелектрисања. Те студије су исто тако показале да су брзина транспорта и њен смер у потпуности зависни од натријумског градијента.[6]
Услед блиске спреге мембранског потенцијала и натријумског градијента, активношћу индуковане промене мембранске поларности могу драматично да утичу на брзину транспорта. Додатно, транспортер може да допринесе ослобађању допамина кад се неурон деполаризује.[6]
Допамински транспортер формира интеракције са:
Осим ових урођених протеин-протеин интеракција, недавне студије су демонстрирале да вирални протеини као што је ХИВ-1 Тат протеин формирају интеракције са ДАТ[11][12] и то везивање може да поремети домапинску хомеостазу код ХИВ позитивних особа, што доприноси неурокогнитивним премећајима везаним за ХИВ.[13]
- ^ Царбони Е, Танда ГЛ, Фрау Р, Ди Цхиара Г (1990). „Блоцкаде оф тхе норадреналине царриер инцреасес еxтрацеллулар допамине цонцентратионс ин тхе префронтал цортеx: евиденце тхат допамине ис такен уп ин виво бy норадренергиц терминалс”. Ј. Неуроцхем. 55 (3): 1067—70. ПМИД 2117046. дои:10.1111/ј.1471-4159.1990.тб04599.x.
- ^ Ванденбергх ДЈ, Персицо АМ, Хаwкинс АЛ, Гриффин ЦА, Ли X, Јабс ЕW, Ухл ГР (1992). „Хуман допамине транспортер гене (ДАТ1) мапс то цхромосоме 5п15.3 анд дисплаyс а ВНТР”. Геномицс. 14 (4): 1104—6. ПМИД 1478653. дои:10.1016/С0888-7543(05)80138-7.
- ^ Сцхултз W (1998). „Предицтиве реwард сигнал оф допамине неуронс”. Ј. Неуропхyсиол. 80 (1): 1—27. ПМИД 9658025.
- ^ Торрес ГЕ, Гаинетдинов РР, Царон МГ (2003). „Пласма мембране моноамине транспортерс: струцтуре, регулатион анд фунцтион”. Нат. Рев. Неуросци. 4 (1): 13—25. ПМИД 12511858. дои:10.1038/нрн1008.
- ^ Сондерс МС, Зху СЈ, Захнисер НР, Каванаугх МП, Амара СГ (1997). „Мултипле иониц цондуцтанцес оф тхе хуман допамине транспортер: тхе ацтионс оф допамине анд псyцхостимулантс”. Ј. Неуросци. 17 (3): 960—74. ПМИД 8994051.
- ^ а б Wхеелер ДД, Едwардс АМ, Цхапман БМ, Ондо ЈГ (1993). „А модел оф тхе содиум депенденце оф допамине уптаке ин рат стриатал сyнаптосомес”. Неуроцхем. Рес. 18 (8): 927—936. ПМИД 8371835. дои:10.1007/БФ00998279.
- ^ Wерсингер C, Сидху А (2003). „Аттенуатион оф допамине транспортер ацтивитy бy алпха-сyнуцлеин”. Неуросци. Летт. 340 (3): 189—92. ПМИД 12672538. дои:10.1016/С0304-3940(03)00097-1.
- ^ Лее ФЈ, Лиу Ф, Приступа ЗБ, Низник ХБ (2001). „Дирецт биндинг анд фунцтионал цоуплинг оф алпха-сyнуцлеин то тхе допамине транспортерс аццелерате допамине-индуцед апоптосис”. ФАСЕБ Ј. 15 (6): 916—26. ПМИД 11292651. дои:10.1096/фј.00-0334цом.
- ^ Торрес ГЕ, Yао WД, Мохн АР, Qуан Х, Ким КМ, Левеy АИ, Стаудингер Ј, Царон МГ (2001). „Фунцтионал интерацтион бетwеен моноамине пласма мембране транспортерс анд тхе сyнаптиц ПДЗ домаин-цонтаининг протеин ПИЦК1”. Неурон. 30 (1): 121—34. ПМИД 11343649. дои:10.1016/С0896-6273(01)00267-7.
- ^ Царнеиро АМ, Инграм СЛ, Беаулиеу ЈМ, Сwеенеy А, Амара СГ, Тхомас СМ, Царон МГ, Торрес ГЕ (2002). „Тхе мултипле ЛИМ домаин-цонтаининг адаптор протеин Хиц-5 сyнаптицаллy цолоцализес анд интерацтс wитх тхе допамине транспортер”. Ј. Неуросци. 22 (16): 7045—54. ПМИД 12177201.
- ^ Мидде, Нарасимха M.; Yуан, Yаxиа; Qуизон, Памела M.; Сун, Wеи-Лун; Хуанг, Xиаоqин; Зхан, Цханг-Гуо; Зху, Јун (1. 3. 2015). „Мутатионс ат тyросине 88, лyсине 92 анд тyросине 470 оф хуман допамине транспортер ресулт ин ан аттенуатион оф ХИВ-1 Тат-индуцед инхибитион оф допамине транспорт”. Јоурнал оф Неуроиммуне Пхармацологy. 10 (1): 122—135. ИССН 1557-1904. ПМЦ 4388869
. ПМИД 25604666. дои:10.1007/с11481-015-9583-3.
- ^ Мидде, Нарасимха M.; Хуанг, Xиаоqин; Гомез, Адриан M.; Боозе, Росемарие M.; Зхан, Цханг-Гуо; Зху, Јун (1. 9. 2013). „Мутатион оф тyросине 470 оф хуман допамине транспортер ис цритицал фор ХИВ-1 Тат-индуцед инхибитион оф допамине транспорт анд транспортер цонформатионал транситионс”. Јоурнал оф Неуроиммуне Пхармацологy. 8 (4): 975—987. ИССН 1557-1904. ПМЦ 3740080 . ПМИД 23645138. дои:10.1007/с11481-013-9464-6.
- ^ Пурохит, Висхнудутт; Рапака, Рао; Схуртлефф, Давид (1. 8. 2011). „Другс оф абусе, допамине, анд ХИВ-ассоциатед неуроцогнитиве дисордерс/ХИВ-ассоциатед дементиа”. Молецулар Неуробиологy. 44 (1): 102—110. ИССН 1559-1182. ПМИД 21717292. дои:10.1007/с12035-011-8195-з.
