Дресура

Дресура

Такмичар на дресури вишег нивоа који изводи радни кас
Највише управно тело	Међународна федерација за коњичке спортове (ФЕИ)
Карактеристике
Контакт	Но
Чланови тима	Индивидуално и тимски на међународним нивоима
Мешани пол	Да
Опрема	Коњ, одговарајућа коњска опрема
место	Арена, у затвореном или на отвореном
Присуство
Земља или  регион	Широм света
Олимпијада	1912
Параолимпијаде	1996

Дресура (француски термин, најчешће преведено са значењем „тренинг“) облик је јахања који се изводи на изложбама и такмичењима, као и „уметност“ која се понекад подузима искључиво ради мајсторства. Као коњички спорт који је дефинисала Међународна коњичка федерација, дресура се описује као „највиши израз тренинга коња“, где се „од коња и јахача очекује да из меморије изводе низ унапред утврђених покрета“.

Такмичења се одржавају на свим нивоима од аматерског до олимпијских и светских коњичких игара. Основна сврха дресуре је да се развије, кроз стандардизоване прогресивне методе тренинга, природна атлетску способност и спремност за извођење коња, максимализујући тако њихов потенцијал као јахаћих коња. На врхунцу гимнастичког развоја дресурног коња, коњ глатко реагује на минимална помагала вештог јахача. Јахач је опуштен и изгледа пасивно док коњ добровољно изводи тражени покрет.

Дисциплина има богату историју са древним коренима у списима Ксенофонта. Савремена дресура еволуирала је као важна коњичка активност још од ренесансе када су 1550. године објављена „Правила јахања” Федерика Гризона, прва расправа о коњиштву у више од хиљаду година од Ксенофонтвог рада О коњарству. Много о системима тренинга који се данас користе одражава праксе класичне дресуре.

Дресурни коњи

Дресурни коњ и јахач горњег нивоа изводе низ покрета на основу којих ће бити оцењивани.

Најпопуларније расе коња виђене на Олимпијским играма и другим међународним ФЕИ такмичењима су топлокрвни коњи узгајани за дресуру.

У класичном дресурном тренингу и представама које укључују „ваздух изнад земље“ (описане у наставку), „барокне“ расе коња су популарне и наменски узгајане за ове специјалности.

Арена

Стандардна арена за дресуру, 20 са 60 м

Андалузијац на пролазу у класичном оквиру.

Постоје две величине арена, мала и стандардна. Свака има слова додељена положајима око арене за дресурне тестове како би се назначило где треба да се изводе покрети. Чуњеви са словима на њима постављени су са стране арене ради упућивања на место кретања.

Мала арена је величине 20 са 40 м (66 са 131 фт) и користи се за ниже нивое догађаја у дресурној фази, као и за нека чисто дресурна такмичења на нижим нивоима. Њена слова око спољне ивице, почевши од тачке уласка и крећући се у смеру казаљке на сату, су А-К-Е-Х-C-M-Б-Ф. Слова такође означавају локације дуж „средишње линије“ у средини арене. Померајући се средишњом линијом од А, она су D-X-Г, при чему је X директно између Е и Б.

Стандардна арена је 20 са 60 м (66 са 197 фт) и користи се за тестове како у чистој дресури, тако и у дисциплинама евентинг јахања. Стандардна слова за дресуру су А-К-V-Е-С-Х-C-M-Р-Б-П-Ф. Слова на дугим странама арене, најближе угловима, удаљена су 6 м (20 стопа) од углова и међусобно су удаљена 12 м (39 стопа). Слова дуж средишње линије су D-L-X-I-Г, с тим да је X поново на пола арене. Постоје спекулације зашто су изабрана ова слова. Најчешће се сматра у то у употреби јер је немачка коњица имала подручје од 20 × 60 метара између барака на којима су слова била постављена изнад врата.

Судије

Судије се региструју преко њихове националне федерације, у зависности од судијског искуства и обуке, а најквалификованији су регистровани код ФЕИ за међународно такмичење. Судије су строго регулисане како би се обезбедило што конзистентније оцењивање у границама субјективности, а на такмичењима ФЕИ очекује се да коначни проценат свих судија буде унутар пет процената.

Увек постоји судија у C, иако за такмичење вишег нивоа може бити до седам судија на различитим местима око арене - у C, Е, Б, К, Ф, M и Х - што омогућава да се коњ види у сваком покрету из свих углова. Тиме се снижавају шансе да могуће грешке остану непримећене, што се може догодити ако судија гледа са само једног дела арене. На пример, управљеност коња док иде преко дијагонале могу проценити судије M и Х.

Иако су позиције судије познате из њиховог најближег слова, само су C, Б и Е заправо директно иза одговарајућег маркера, док су остале судије на краћим странама (у равни са C и два метра од ивице арена за M & Х, и на А крају арене и пет метара од дуге стране арене за Ф & К), а не на дугој страни на као што се чини да слова указују.

Такмичење

Дресурни коњ вишег нивоа у продуженом касу.

Дресурна такмичења састоје се од низа појединачних тестова са све већим нивоом тежине. Тимови коња и јахача изводе ФЕИ тестове, које је написало међународно коњичко управљачко тело звано Међународна коњичка федерација или ФЕИ. Највиши ниво данашњих такмичења је на гранд при нивоу. Ово је тест ниво на престижним међународним такмичењима (CDI), као што су Олимпијске игре, Светски куп у дресури и Светске коњичке игре. Дресура регулисана правилима ФЕИ укључује следеће нивое: „мала тура“ (награда Сент Џорџ и средње I) средње А, средње Б и „велика тура“ (средње II, гранд при и гранд при специјал).

Поред тога, постоји четири до шест нижих нивоа, повремено и више, које у појединим државама регулише њихова национална федерација (као што су УСДФ у Америци, Британска дресура, Дресура у Аустралији итд). Нижи нивои траже од коња основни ход, релативно велике кругове и нижи ниво колекције од међународних нивоа. Бочни покрети нису потребни у најранијим нивоима, а покрети попут приноса ногу, увлачења рамена или зглобова постепено се уводе како коњ напредује, све до тренутка у којем се коњ може такмичити у ФЕИ нивоима.

Поред такмичења, постоји традиција класичне дресуре, у којој се традиционални тренинг дресуре наставља као облик уметности. Традиције мајстора које потичу из дресуре одржавају у животу Шпанска школа јахања у Бечу у Аустрији, Португалска школа коњичке уметности у Лисабону у Португалији и Cadre Noir у Сомиру у Француској. Ова врста школовања је такође део португалских и шпанских коридских представа.

Тестови

Дресурни тестови су формализовани след низа дресурних покрета који се користе у такмичењу. Иако се коњи и јахачи такмиче једни с другима, тестове извршава појединачна комбинација коња и јахача, а коњи и јахачи се оцењују према заједничком стандарду, уместо да се њихов учинак оцењује у односу на остале такмичаре.

На горњим нивоима, тестови за међународна такмичења, укључујући Олимпијске игре, издају се под покровитељством ФЕИ. На нижим нивоима и као део тренинга дресуре свака држава одобрава свој сет тестова. На пример, у САД-у су то Коњичка федерација Сједињених Држава и Федерација дресуре Сједињених Држава. У Великој Британији дресуру надгледа Британска дресура. Пони клубови такође производе сопствене тестове, укључујући основне тестове хода/каса који служе деци јахачима. Годишње државно првенство у клубу понија укључује дресурни елемент са полазницима врло високог нивоа, а најистакнутији је Калум Бејркер (школа Емануел) који је познат по својој дресурној вештини и негованом понију.

Сваки тест је сегментиран у низ узастопних блокова који могу садржати један или више покрета. Сваки блок се обично бодује између нуле и десет на скали као што је следећа:

• 10 Одлично
• 9 Врло добро
• 8 Добро
• 7 Прилично добро
• 6 Задовољавајуће
• 5 Маргинално
• 4 Недовољно
• 3 Прилично лоше
• 2 Лоше
• 1 Веома лоше
• 0 Није извршено

Од 2011. године, сви међународни тестови, као и неки национални тестови, такође су дозволили половине оцена (0,5 - 9,5) у свим блоковима.

Уз сваку ознаку може се дати „коментар“ који може да опише аспекте који недостају јахачу и коњу током кретања, или оно што они имају. Свака од дефиниција сваке нумеричке ознаке може се користити у коментару само ако ознака одговара дефиницији.

Уз оцене за дресурне покрете, додељују се оцене и за општије атрибуте као што су ход коња, покорност, импулс и перформансе јахача. Неки сегменти добијају повећану тежину коришћењем множитеља или коефицијента. Коефицијентима се обично даје вредност 2, што потом удвостручује оцене дате за тај сегмент. Покрети којима се даје коефицијент генерално се сматрају посебно важним за напредовање коња у тренингу и треба их компетентно извршити пре преласка на следећи ниво такмичења. Оцене за опште атрибуте хода, покоравања, импулса и перформансе јахача поменуте горе, бодују се помоћу коефицијента.

Бележење

Бележење (такође познато као оловка или писање) је записивање резултата и коментара судија на дресурним приредбама, тако да се судија може концентрисати на учинак. Поред тога, писар треба да провери идентитет сваког такмичара и осигура да су испитни документи комплетни и потписани пре него што их преда записничарима. Писар треба да познаје одређену терминологију дресуре, да буде елегантно одевен и да има читљив рукопис. Писар такође треба да буде професионалан, неутралан и да не учествује у ћаскању или да даје коментаре. Допуштено је користити скраћенице под условом да су прихваћене и разумљиве.

Према Америчкој федерацији за дресуру, „Свако може волонтирати у школској емисији да буде писар. Школске емисије нису признате као званичне емисије, али су одличан начин да се вежбају тестови јахања или да се научи судијско бележење. Након обављања писарске дужности на школским представама и на нижим нивоима, особа може да затражи учешће на признатој представу, а можда чак и на ФЕИ нивоу такмичења.“ Бележење или писање такође је саставни део судијске обуке за оне који желе да постану акредитовани или промовисани на виши ниво.

Животиње пратиоци

Рибе и мекушци

Рибе се такође могу дресирати. На пример, златне рибице могу пливати према својим власницима и пратити их док ходају кроз собу, али неће пратити никога другог. Риба може пливати горе-доле, сигнализирајући власнику да упали светло акваријума када је искључено, и она ће клизити по површини док је власник не нахрани. Рибе су такође научене да обављају сложеније задатке, као што су хватање прстенова, пливање кроз обруче и цеви, извођење лимба и гурање минијатурне фудбалске лопте у мрежу. Рибе су научене да разликују и другачије реагују на мале разлике у људским лицима приказаним на екрану (риба стрелац) или стиловима музике (златна рибица и јапански шаран).

Мекушци, са потпуно другачијим дизајном мозга, научени су да разликују и реагују на геометријске симболе (сипа и хоботница), и научени су да се храна иза јасне баријере не може јести (лигње).

Литература

• Бурнс, Т. Е. & Цлаyтон, Х. M. (1997) "Цомпарисон оф тхе темпорал кинематицс оф тхе цантер пироуетте анд цоллецтед цантер". Еqуине Ветеринарy Јоурнал Супплемент; 23, 58–61.
• Блацкферн (2005) Принтабле Арена Диаграм
• Барретто де Соуза, Јосепх, Цоунт (ц. 1927) Елементарy Еqуитатион анд Адванцед Еqуитатион. Неw Yорк: Е. П. Дуттон & Цо /Лондон: Јохн Мурраy
• Цлаyтон, Х. M. (1997). „Цлассифицатион оф цоллецтед трот, пассаге анд пиаффе усинг станце пхасе темпорал вариаблес”. Еqуине Ветеринарy Јоурнал Супплемент. 23 (23): 54—57. ПМИД 9354290. дои:10.1111/ј.2042-3306.1997.тб05054.x. 
• Цлаyтон, Х. M. (1995). „Цомпарисон оф тхе стриде кинематицс оф тхе цоллецтед, медиум, анд еxтендед wалкс ин хорсес”. Америцан Јоурнал оф Ветеринарy Ресеарцх. 56 (7): 849—52. ПМИД 7574149. 
• Цлаyтон, Х. M. (1994). „Цомпарисон оф тхе стриде кинематицс оф тхе цоллецтед, wоркинг, медиум, анд еxтендед трот”. Еqуине Ветеринарy Јоурнал. 26 (3): 230—34. ПМИД 8542844. дои:10.1111/ј.2042-3306.1994.тб04375.x. 
• Цлаyтон, Х. M. (1994). „Цомпарисон оф тхе цоллецтед, wоркинг, медиум, анд еxтендед цантерс”. Еqуине Ветеринарy Јоурнал Супплемент. 17: 16—19. 
• Герман Натионал Еqуестриан Федератион (1990) Тхе Принциплес оф Ридинг. Боонсборо, Мд: Халф Халт Пр.
• Адванцед Тецхниqуес оф Ридинг (1987) (Оффициал Хандбоок оф тхе Герман Натионал Еqуестриан Федератион) Енглисх едитион, Боонсборо, Мд: Халф Халт Пресс.
• Херберманн, Ерик (1993). Дрессаге Формула. Лондон: Ј. А. Аллен & Цо.
• МцНеил, Х (2011)40 Фундаменталс оф Енглисх Ридинг. Нортх Адамс, МА: Стореy, ISBN 978-1-60342-789-0
• Минетти, А. (1998) "Тхе биомецханицс оф скиппинг гаитс: а тхирд лоцомотион парадигм?" Процеедингс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон: парт Б, 265(1402): 1227–35.
• Муселер, Wилхелм Ридинг Логиц. Неw Yорк: Симон & Сцхустер, ISBN 0-671-76492-6 (транслатион фирст публисхед: Лондон: Метхуен, 1937; манy латер едитионс)
• Сантини, Пиеро (1936) Тхе Форwард Импулсе. Лондон: Цоунтрy Лифе
• Wyнмален, Хенрy (1953) Дрессаге: а студy оф тхе финер поинтс оф ридинг. Лондон: Мусеум Пресс (алсо, бy тхе саме аутхор, Еqуитатион. Лондон: Цоунтрy Лифе, 1938)
• Прyор, Карен. (1999). Дон'т Схоот тхе Дог! Тхе Неw Арт оф Теацхинг анд Траининг. Бантам Боокс: Неw Yорк, НY.
• МцГреевy, П & Боакес, Р.„Царротс анд Стицкс: Принциплес оф Анимал Траининг”. (Сyднеy: „Сyднеy Университy Пресс”. , 2011).
• Милтенбергер, Р. Г. (2008). Бехавиор модифицатион: Принциплес анд процедурес. (4тх ед). Белмонт, ЦА: Wадсwортх.
• Нанце, Сусан. Ентертаининг Елепхантс: Анимал Агенцy анд тхе Бусинесс оф тхе Америцан Цирцус (Јохнс Хопкинс Университy Пресс; 2013)
• Рамирез, К. (1999). Анимал траининг: Суццессфул анимал манагемент тхроугх поситиве реинфорцемент. Схедд Аqуариум: Цхицаго, ИЛ.

Спољашње везе

• Federation Equestre Internationale (FEI)
• US Equestrian Federation
• US Dressage Federation
• British Dressage
• Dressage Canada
• Spanish Riding School Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2009)