Дропља

Дропља; Временски распон: ; Миоцен – холоцен, 13–0 Ма ПреЄ Є О С D C П Т Ј К Пг Н
	Ardeotis kori
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Кладус:	Отидиморпхае
Ред:	Отидиформес; Wagler, 1830
Породица:	Отидидае; Rafinesque, 1815
Родови
	Lissotis; Ardeotis; Neotis; Tetrax; Otis; Chlamydotis; Houbaropsis; Sypheotides; Lophotis; Eupodotis; Afrotis;
Синоними
	Gryzajidae Brodkorb 1967;

Дропље, укључујући флорикане и корхансе, велике су, копнене птице које углавном обитавају у сувим травнатим областима и на степама Старог света. Оне расту у опсегу дужина од 40 до 150 цм (16 до 59 инча). Оне чине породицу Отидидае (раније познату као Отидае). Дропље је свеједи и опортунисти, оне једу лишће, пупољке, семенке, воће, ситне кичмењаке и бескраљежњаке.^[1] Тренутно је препознато 26 врста.

Опис[уреди | уреди извор]

Дропље су поприлично велике с две највеће врсте, кори дропљом (Ardeotis kori) и великом дропљом (Otis tarda), које се често наводе као најтеже летеће птице на свету. У обе највеће врсте, велики мужјаци могу да премаше тежину од 20 кг (44 лб), теже око 13,5 кг (30 лб) у просеку, и могу да досегну укупну дужину од 150 цм (59 ин). Најмања врста је мала смеђа дропља (Еуподотис хумилис), дуга је око 40 цм (16 ин) и просечно је тешка око 600 г (1,3 лб). Код већине дропљи мужјаци су знатно већи од женки, често око 30% дужи и понекад више него двоструко тежи. Они спадају међу највише полно диморфне групе птица.

Крила имају 10 примарних и 16–24 секундарних пера. У репу има 18–20 пера. Перје је претежно неупадљиво.^[1]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Дропље су омниворне. Оне се хране углавном семеном и бескичмењацима. Гнезда стварају на земљи, што чини њихова јаја и потомство често врло рањивим на предацију. Оне стабилно ходају на снажним ногама и великим ножним прстима, кљуцајући на храну док иду. Већина радије трчи или хода него да лети. Оне имају дугачка широка крила са прстастим врховима и упечатљивим обрасцом лета. Многе имају занимљиве ритуале парења, попут надувавања грлних врећица или уздигнутих сложених пернатих креста. Женка снесе три до пет тамних, пегавих јаја на гомили крхотина на земљи, и инкубира их сама.^[2]

Еволуција[уреди | уреди извор]

Генетско датирање указује да су се дропље развиле пре око 30 милиона година у јужној или источној Африци, одакле су се рашириле у Евроазију и Аустралију.^[3]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Фамилију Otididae је увео (као Otidia) француски полихистор Константин Самјуел Рафинеск 1815. године.^[4]^[5]^[6]

Филогенија Otididae^[7]

Lissotis

	L. hartlaubii

	L. melanogaster

Ardeotis

A. nuba

A. ludwigii

A. denhami

A. heuglinii

A. arabs

A. kori

	A. nigriceps

	A. australis

Отидинае

Tetrax tetrax

Otis tarda

Chlamydotis

	C. macqueenii

	C. undulata

	Sypheotides indicus

	Houbaropsis bengalensis

Lophotis

L. ruficrista

	L. savilei

	L. gindiana

Heterotetrax

H. humilis

	H. rueppellii

	H. vigorsii

Afrotis

	A. afra

	A. afraoides

Eupodotis

	E. senegalensis

	E. caerulescens

Фамилија Otididae^[8]

Род †Gryzaja Zubareva 1939
- †Gryzaja odessana Zubareva 1939
Род †Ioriotis Burchak-Abramovich & Vekua 1981
- †Ioriotis gabunii Burchak-Abramovich & Vekua 1981
Род †Miootis Umanskaya 1979
- †Miootis compactus Umanskaya 1979
Род †Pleotis Hou 1982
- †Pleotis liui Hou 1982
Потфамилија Lissotinae Verheyen 1957 non Benesh 1955
- Род Lissotis Reichenbach 1848
  - Lissotis hartlaubii (Heuglin 1863)
  - Lissotis melanogaster (Rüppell 1835)
    - L. m. notophila Oberholser 1905
    - L. m. melanogaster (Rüppell 1835)
Потфамилија Neotinae Verheyen 1957
- Род Neotis Sharpe 1893
  - Neotis nuba
  - Neotis ludwigii
  - Neotis denhami
    - N. d. denhami
    - N. d. jacksoni
    - N. d. stanleyi
  - Neotis heuglinii
- Род Ardeotis Le Maout 1853
  - Ardeotis arabs (Linnaeus 1758)
    - A. a. lynesi (Bannerman 1930)
    - A. a. stieberi (Neumann 1907)
    - A. a. arabs (Linnaeus 1758)
    - A. a. butleri (Bannerman 1930)
  - Ardeotis australis (Gray 1829)
  - Ardeotis nigriceps (Vigors 1831)
  - Ardeotis kori (Burchell 1822)
    - A. k. struthiunculus (Neumann 1907)
    - A. k. kori (Burchell 1822)
Потфамилија Otidinae Gray 1841
- Род Tetrax Forster 1817
  - †T. paratetrax (Bocheński & Kuročkin 1987)
  - Tetrax tetrax (Linnaeus 1758) Forster 1817
- Род Otis Linnaeus 1758
  - †O. bessarabicus Kessler & Gal 1996
  - †O. hellenica Boev, Lazaridis & Tsoukala 2014
  - Otis tarda Linnaeus 1758
    - O. t. tarda Linnaeus 1758
    - O. t. dybowskii Taczanowski 1874
- Род Chlamydotis Lesson 1839
  - †C. affinis (Lydekker 1891a) Brodkorb 1967
  - †C. mesetaria Sánchez Marco 1990
  - Chlamydotis macqueenii (Gray 1832)^[9]
  - Chlamydotis undulata (Jacquin 1784)
    - C. u. fuertaventurae (Rothschild & Hartert 1894)
    - C. u. undulata (Jacquin 1784)
- Род Houbaropsis Sharpe 1893
  - Houbaropsis bengalensis (Statius Müller 1776) Sharpe 1893
    - H. b. bengalensis (Statius Müller 1776) Sharpe 1893
    - H. b. blandini Delacour 1928
- Род Sypheotides Lesson 1839
  - Sypheotides indicus (Miller 1782) Lesson 1839
- Род Lophotis Reichenbach 1848
  - Lophotis ruficrista (Smith 1836)
  - Lophotis savilei Lynes 1920
  - Lophotis gindiana (Oustalet 1881)
- Род Eupodotis Lesson 1839
  - Eupodotis humilis (Blyth 1855)
  - Eupodotis vigorsii (Smith 1831)
    - E. v. namaqua (Roberts 1932)
    - E. v. vigorsii (Smith 1831)
  - Eupodotis rueppellii (Wahlberg 1856)
    - E. r. fitzsimonsi (Roberts 1937)
    - E. r. rueppellii (Wahlberg 1856)
  - Eupodotis caerulescens (Vieillot 1820)
  - Eupodotis senegalensis (Vieillot 1821)
    - E. s. barrowii (Gray 1829)
    - E. s. canicollis (Reichenow 1881)
    - E. s. erlangeri (Reichenow 1905)
    - E. s. mackenziei White 1945
    - E. s. senegalensis (Vieillot 1821)
- Род Afrotis Gray 1855
  - Afrotis afra (Linnaeus 1758)
  - Afrotis afraoides (Smith 1831)
    - A. a. etoschae (Grote 1922)
    - A. a. damarensis Roberts 1926
    - A. a. afraoides (Smith 1831)

Статус анд цонсерватион[уреди | уреди извор]

Дропље су друштвене изван сезоне узгоја, али су врло опрезне и тешко им је приступити на отвореним стаништима, која преферирају.^[10] Већина врста је у опадању или је угрожена губитком станишта и ловом, чак и тамо где су номинално заштићене.

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

Некада су ове птице биле уобичајене и изобилно присутне на Солсберској висоравни. Посљедња дропља у Британији угинула је око 1832. године, али се ове птице поново уводе кроз серије пилића увезених из Русије.^[11] Задње дропље су у Британији умрле око 1832. године, али се оне поново уводе кроз серије пилића увезених из Русије.^[10] Године 2009, у Британији су се први пут након више од 170 година излегла два велика птића велике дропље.^[12] Поновно уведене дропље такође су излегле птиће 2010. године.^[13]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б дел Хоyо, Ј. Еллиотт, А. & Саргатал, Ј. (едиторс). (1996) Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 3: Хоатзин то Аукс. Лyнx Едиционс. ISBN 84-87334-20-2
^ Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 98—99. ISBN 978-1-85391-186-6.
^ Pitra, C.; Lieckfeldt, D.; Frahnert, S.; Fickel, J. (2002). „Phylogenetic relationships and ancestral areas of the bustards (Gruiformes: Otididae), inferred from mitochondrial DNA and nuclear intron sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 23 (1): 63—74. PMID 12182403. doi:10.1006/mpev.2001.1078.
^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). 1815. Palermo: Self-published. стр. 70.
^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 137, 252. hdl:2246/830.
^ „Taxonomic lists- Aves”. Приступљено 30. 12. 2015.
^ Boyd, John (2007). „Otididae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.
^ „Comparison of IOC 7.3 with other world lists”. IOC World Bird List. v7.3. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017.
^ Macqueen's bustard has recently been split from the Houbara bustard as a full species.
^ ^а ^б Bota, G., J. Camprodon, S. Mañosa & M.B. Morales (Editores). (2005). Ecology and Conservation of steppe-land birds. Lynx Editions. Barcelona ISBN 84-87334-99-7; 978-84-87334-99-3.
^ The National Cyclopaedia of Useful Knowledge, Vol.III, London, (1847) Charles Knight, p.963
^ Wildlife Extra 2009. The First Great Bustard chicks hatch in the UK for 177 years Wildlife Extra, June 2009.
^ Biodiversity Lab 2010. Reintroduced Great Bustards Breed Again Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2017) Тхе Биодиверситy Лаб, Университy оф Батх.

Литература[уреди | уреди извор]

Бота, Герард, ет ал. Ецологy анд цонсерватион оф Степпе-Ланд бирдс. Интернатионал Сyмпосиум он Ецологy анд Цонсерватион оф Степпе-ланд бирдс. Лyнx Едиционс 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2018). 343 пагес. ISBN 84-87334-99-7.
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bustard”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс.
Кноx, Алан Г.; Мартин Цоллинсон; Андреас Ј. Хелбиг; Давид Т. Паркин; Георге Сангстер (октобар 2002). „Таxономиц рецоммендатионс фор Бритисх бирдс”. Ибис. 144 (4): 707—710. дои:10.1046/ј.1474-919X.2002.00110.x.
Сиблеy, Цхарлес Г.; Јон Е. Ахлqуист (1990). Пхyлогенy анд Цлассифицатион оф тхе Бирдс: А Студy ин Молецулар Еволутион. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-04085-2.
Хацкетт, СЈ; et al. (2008). „А пхyлогеномиц студy оф бирдс ревеалс тхеир еволутионарy хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1768. Бибцоде:2008Сци...320.1763Х. ПМИД 18583609. дои:10.1126/сциенце.1157704.
Јарвис, Ерицх D; et al. (2014). „Wхоле-геноме аналyсес ресолве еарлy бранцхес ин тхе трее оф лифе оф модерн бирдс”. Сциенце. 346 (6215): 1320—1331. Бибцоде:2014Сци...346.1320Ј. ПМЦ 4405904 . ПМИД 25504713. дои:10.1126/сциенце.1253451.
Гилл, Франк; Донскер, Давид, ур. (2019). „Турацос, бустардс, цуцкоос, меситес, сандгроусе”. Wорлд Бирд Лист Версион 9.2. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 26. 6. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Bustard videos Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2016) on the Internet Bird Collection

[HBW3-1] а ^б дел Хоyо, Ј. Еллиотт, А. & Саргатал, Ј. (едиторс). (1996) Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 3: Хоатзин то Аукс. Лyнx Едиционс. ISBN 84-87334-20-2

[EoB-2] Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 98—99. ISBN 978-1-85391-186-6.

[3] Pitra, C.; Lieckfeldt, D.; Frahnert, S.; Fickel, J. (2002). „Phylogenetic relationships and ancestral areas of the bustards (Gruiformes: Otididae), inferred from mitochondrial DNA and nuclear intron sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 23 (1): 63—74. PMID 12182403. doi:10.1006/mpev.2001.1078.

[4] Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). 1815. Palermo: Self-published. стр. 70.

[5] Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 137, 252. hdl:2246/830.

[6] „Taxonomic lists- Aves”. Приступљено 30. 12. 2015.

[Boyd-7] Boyd, John (2007). „Otididae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.

[8] „Comparison of IOC 7.3 with other world lists”. IOC World Bird List. v7.3. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017.

[9] Macqueen's bustard has recently been split from the Houbara bustard as a full species.

[bota-10] а ^б Bota, G., J. Camprodon, S. Mañosa & M.B. Morales (Editores). (2005). Ecology and Conservation of steppe-land birds. Lynx Editions. Barcelona ISBN 84-87334-99-7; 978-84-87334-99-3.

[11] The National Cyclopaedia of Useful Knowledge, Vol.III, London, (1847) Charles Knight, p.963

[wildlifeextra-12] Wildlife Extra 2009. The First Great Bustard chicks hatch in the UK for 177 years Wildlife Extra, June 2009.

[13] Biodiversity Lab 2010. Reintroduced Great Bustards Breed Again Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2017) Тхе Биодиверситy Лаб, Университy оф Батх.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]