Египатска астрономија
Египатска астрономија почиње још у време пре египатских династија. Присуство камених кругова у Набта Плаји из 5. миленијума пне. показује значај астрономије за верски живот у Египту чак и у том давном времену. Годишње изливање Нила је било повод да хелијакални изласци (прва појављивања звезда у зору) буду од посебног интереса у одређивању времена када би се оно могло догодити. Зато није чудно да је 365-дневни период египатског календара коришћен од почетка историје Египта. Овај календар представља и главни допринос египатске астрономије, јер ће 365-дневну годину користити грчко-римски и каснији астрономи ради једноставнијих прорачуна, а извршиће утицај и при јулијанској реформи календара, захваљујући чему данашњи де факто светски календар такође има 365-дневну годину у својој основи. I систем сазвежђа какав су Египћани користили је изгледа у основи домаћег порекла.
Прецизна оријентација египатских пирамида је трајно сведочанство високог степена техничке вештине у посматрању неба, достигнутог у 3. миленијуму пне. Показано је да су Пирамиде биле усмерене према тадашњој поларној звезди, Тубан у Змају, која то више није због прецесије еквинокса.[1] Анализа локалитета Амун-Раовог храма у Карнаку, узимајући у обзир промену нагиба еклиптике, показала је да је овај Велики храм био устројен према изласку Сунца на дан краткодневице.[2] У другим данима у години, ходник кроз који сунчева светлост пролази би био само делимично осветљен.
Астрономија је играла значајну улогу у верским питањима, за одређивање датума фестивала и часова ноћи. Сачувани су наслови неких храмовних књига, у којима су бележена кретања и мене Сунца, Месеца и звезда. Нарочито значајна тачка је била излазак Сиријуса (египатски: Сопдет, грчки: Сотхис), на почетку годишњег изливања Нила.
Клемент Александријски, пишући у римско доба, даје неку идеју о значају астрономских осматрања за свете обреде:
I затим Певач уводи Астролога (ὡροσκόπος), са хорологијем (ὡρολόγιον) у руци, и палмом (φοίνιξ), симболима астрологије. Он мора напамет знати херметичке астролошке књиге, којих је четири на броју. Од ових, једна је о распореду непокретних звезда које су видљиве; једна о положајима Сунца и Месеца и пет планета; једна о конјункцијама и менама Сунца и Месеца; и једна се бави њиховим изласцима[3]
Астрологови инструменти ("хорологиј" и "палма") су висак и инструмент за осматрање. Они су идентификовани са два објекта са натписима у Берлинском музеју; кратка дршка на коју је окачен висак и палмова грана са нишанским прорезом на ширем крају. Тај крај се држи близу ока а висак у другој, вероватно испруженој, руци. "Херметичке" књиге које Климент помиње су у ствари египатски теолошки текстови, који вероватно немају везе са хеленистичким херметизмом.[4]
Из табела звезда на таваници гробова Рамзеса VI и Рамзеса IX изгледа да је, ради утврђивања часова ноћи, човек који седи на земљи био окренут Астрологу тако да је линија осматрања поларне звезде прелазила посред његове главе. У различитим данима године сваки сат је био одређиван неком звездом која је кулминирала или скоро кулминирала на линији, а положај ових звезда у том тренутку је дат у табелама путем одредница као "у средини", "на левом оку", "на десном рамену" итд. Према овим текстовима, истим начином је одређивана северна осовина приликом градње или обнове храмова, па се може закључити да је био уобичајен за астрономска осматрања. У пажљивим рукама могао је дати високопрецизне резултате.
Види још[уреди | уреди извор]
- Стари Египат
- Дендерски зодијак
- Египатска астрологија
- Египатски календар
- Египатска математика
- Набта Плаја
- Сотички циклус
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ругглес, C.L.Н. (2005), Анциент Астрономy, пагес 354-355. АБЦ-Цлио. ISBN 978-1-85109-477-6.
- ^ Крупп, Е.C. (1988). "Лигхт ин тхе Темплес", ин C.L.Н. Ругглес: Рецордс ин Стоне: Паперс ин Меморy оф Алеxандер Тхом. ЦУП, 473-499. ISBN 978-0-521-33381-8.
- ^ Clement of Alexandria, Stromata, vi. 4
- ^ O Neugebauer, Egyptian Planetary Texts, Transactions, American Philosophical Society, Vol. 32, Part 2, 1942, Page 237.
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
