Пређи на садржај

Електростимулатор срца

С Википедије, слободне енциклопедије
Електростимулатор срца са срчаним електродама

Електростимулатор срца или вештачки срчани пејсмејкер,[а] је део електростимулационог система који генерисањем импулса поправља ослабљену хронотропну функцију срчаног мишића. Електростимулацијски систем чине генератор импулса и електроде које се уводе у срчани мишић (миокард). Генерисањем импулса кроз срце се шири процес деполаризације, који узрокује контракцију срчаног мишића и на тај начин омогућава нормалан ритам срчаних откуцаја.[1]

Историја.[2][уреди | уреди извор]

Године 1889., Јохн Алекандер МацВиллиам пви су објавили чланак Бритисх Медицал Јоурнал (БМЈ) са резултатима експериментима у којима су применили стимулатор електричног импулса на људско срце у асистолији и тиме изазвали контракцију срчаних комора и срчани ритам од 60-70 откуцаја, импулсима примјењеним у једнаким размакцима од 60-70/мин.[3]

Први електростимулатор срца имплантиран је човеку 1958. године у Каролинском институту у Шведској, према дизајну инжењер електротехнике Руне Елмqвист-а и хирурга Аке Сеннинг-а.[4] Првому пацијенту са уграђеним електростимулатором срца касније је имплантиран нови модел, тако да је он доживио дубоку старост, иако је први уређај добио са 44 године.[5]

У Хрватској је први електростимулатор срца уграђен је 1964.године на Клиници за хирургију у КБЦ-у Загреб (Ребро).

Од својих је почетака, 50-тик година 20. века, електростимулациона терапија срца до данас се успешно развијала и напредовала великим корацима у лечењу болести срца.[6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16]

У почетку су електростимулатори срца имплантирани само болесницима са тоталним АВ блоком и понављаним синкопама. Данас су индикације проширене и све су бројније, тако да се осим само з спашавања живота, савремени електростимулатори примењују и за побољшње квалитета живота срчаних болесника.

Изразити технолошког напретка у 21. веку, пре свега развој микроелектронских делова, повећање капацитета батерија и усавршавање микропроцесора, значајно су смањене димензије и маса уређаја а побољшао се и рад — поузданост електростимулатора. У том смислу модерни имплантабилни електростимулатори срца малих су димензија, свега 10 кубних сантиметара, за разлику од првим модела који су били вишеструко већи и тежи (што је резултовало и учесталијим компликацијама).[17]

Електростимулатор не само да је смањио смртност већ је повећао и квалите живота болесника. То је омогућило да се електростимулатор прилагоди индивидуалним потребама болесника — да електростимулатор буде активан само кад нема личног, преткоморског или коморског ритма, а инактиван у случајевима када се региструје нормалан срчани ритам.

Битне конструктивне иновација у 21. веку су и сензори активности, који пацијенту омогућуавају прилагођавање фреквенције стимулације у зависности од интензитета физичке активности.[18]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Сваке се године електростимулатор срца имплантира се у око 900.000 болесника у свету. Највише имплантираних електростимулатора по становнику у Европи има Немачка.[19]

Од земаља у окружеwу Србије највећи број имплантираних електростимулатора по становнику имају Словенија и Мађарска које су у рангу западноеуропских земаља. Босна и Херцеговина знатно су испод просека Европе док Србија има мало мање имплантираних уређаја него Хрватска.

Индикације[уреди | уреди извор]

Прве смернице за уградњу трајног електростимулатора срца објављене су пре више од 20 година, а објавило их је Америчко кардиолошко друштво. Смернице су се мењале из године у годину, али у основи су се јако мало разликовале.[20] Задње објављене смернице, које важе и данас, су оне Европског кардиолошког друштва из 2013. године.[21]

Индикације за уградњу трајног електростимулатора срца у 21. веку значајно су проширене и тако значајно утицале на број имплантираних уређаја и квалитету живота срчаних болесника.[22] Међу тим индикацијама најчешће су:[23]

  • атривентрикуларни блокови у спровођењу импулса,
  • фибрилација преткомора са брадиаритмијом комора,
  • болест синоатријалног чвора,
  • синдром хиперсензитивног синуса каротикуса и
  • инфранодалне сметње у провођењу.[24]

Ипак индикација за уградњу трајног електростимулатора треба да се заснива на чврстим клиничким доказима. Као и за друге медицинске поступке, тако и за имплантацију електростимулатора срца постоје одређене разине препоруке и различити нивоу поткрепљености из објављених клиничких студија.

Основни принципи електростимулације срца[уреди | уреди извор]

Основни циљ електростимулације срца је покренути електрични потенцијал миоцита који се потом шири срчаним мишићем и узрокује деполаризацију ћелија и контракцију срћаног мишића (миокарда).[25] Да би се срчаним мишићем пренео електрични потенцијал, електрично поље на врху електроде мора бити довољне јачине.[26]

Јачина послатог импулса?

Електрични импулс послат електростимулатором одређује се са два параметра:

  • амплитудом или напоном, мереноу волтима,
  • трајањем импулса, мерено у милисекундама.

Енергија импулса пропорционална је волтажи и трајању импулса и прилагођава се сваком болеснику индивидуално јер свака особа има различит праг надражаја (који се дефиниша као најнижа енергија која доводи до електричног одговора миокарда) који зависи од електролитског статуса, коришћених лекова, или евентуалног развоја фиброзе на месту стимулације.[27]

Начин рада

Основне су функције електростимулатора стимулација (енгл. pacing) и изазивања сопственог срчаног електричног импулса (енгл. sensing). Начин рада описује се уз помоћу међународмог кода од пет слова — НАСПЕ/БПЕГ-код из 1988. године.[28]

НБГ кодови

Стимулисана срчана шупљина Место осећаја Одговор на сопствени импулс Програмибилност или модулација фреквенције Антитахикардијална функција
V вентрикул V вентрикул Т тригериран П једноставна програмабилност П Стимулација
А атријум А атријум I инхибиран M мултипрограмабилност С Шок
D дуал (А+V) D дуал (А+V) D дуал (Т+I) C комуникабилност D дуал
О нигде О нигде О ништа Р модулација фреквенције О ништа
С једно (А илиВ) С једно (А или V) О непрограмабилност

Тумачење ознака у НБГ коду:

  • Прво слово означава срчану шупљину која је стимулисан,
  • Друго слово означава у којој шупљини уређај региструјхе сопствене импулсе (енгл. sensing).
  • Треће слово описује шта уређај ради када региструје импулс (да ли је изазван стимулацијом или је инхибиран, или истовремен обе стимулације у различитим срчаним шупљинама).
  • Четврто слово означава програмибилност уређаја.
  • Пето слово се уноси ако постоји могућност антитахикардне стимулације.
Избор начина стимулације

Избор начина стимулације највише зависи од облика аритмији односно индикацији због које се уређај уграђује. Најчешће се користе стимулатори ДДД који у атрији и у комори покрећу импулсе и стимулишу ако се они не појаве, а не стимулишу ако је присутан регистра спонтани импулс и стимулатори ВВИ који стимулишу у срчану комору ако се не појави сопствени импулс, а ако се он региструје, стимулација изостаје.

У начелу правила и ритмична стимулација срчаних комора (ВВИ или ВВИР електостимулаторима) намењена је болесницима са фибрилацијом преткомора јер се преткоморе која трајно фибрилирају не могу стимулисати.

Врсте електростимулатора срца[уреди | уреди извор]

Шематизовани приказ имплатибилног електростимулатора срца

У зависности од поремећаја електричног система срца уграђују се различити типови електростимулатора. Најчешће се имплантира: ДДД електростимулатор, двокоморни уређај који има двије електроде, једну у десној преткомори, другу у десној комори, што омогућава „физиолошку“ секвенцијску стимулацију срца.[29]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вештачки срчани пејсмејкер треба разликовати од физиолошког срчаног пејсмекера, који се састоји од пејсмејкерских ћелија које директно контролишу рад срца и представљају природне регулаторе (пејсмејкере) срчане активности. Оне креирају ритмичке импулсе и подешавају темпо пумпања крви.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хеарт пацемакер: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ Бигелоw, W.Г., Цаллагхан Ј.C., Хоппс, Ј.А.., Генерал хyпотхермиа фор еxпериментал интерцардиац сургерy; тхе усе оф елецтропхрениц респиратионс, ан артифициал пацемакер фор цардиац стандстилл анд радио-фреqуенцy реwарминг ин генерал хyпотхермиа. Анн. Сург, Вол. 132, 1950: пп. 531-539.
  3. ^ Епстеин АЕ, ДиМарцо ЈП, Елленбоген КА, ет ал. 2012 АЦЦФ/АХА/ХРС фоцусед упдате инцорпоратед инто тхе АЦЦФ/АХА/ХРС 2008 гуиделинес фор девице-басед тхерапy оф цардиац рхyтхм абнормалитиес: а репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy Фоундатион/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он працтице гуиделинес анд тхе Хеарт Рхyтхм Социетy. Ј Ам Цолл Цардиол. 2013;61(3):е6-е75. ПМИД: 23265327 www.нцби.нлм.них.гов/пубмед/23265327.
  4. ^ Каyе, M., Сцхицклер, О., Росенфелд, I., Лапин, А.W., Суццессфул Треатмент оф Вентрицулар Аррест Дуринг Цомплете Хеарт Блоцк бy Еxтернал Елецтрицал Стимулатион, Анн. Хеарт Ј., Вол. 51, Но. 3, Марцх 1956, пп. 460-463.
  5. ^ „Милестонес:Фирст Еxтернал Цардиац Пацемакер, 1950 — ЕТХW”. етхw.орг. Приступљено 2021-02-02. 
  6. ^ [Wилфред Гордон Бигелоw, Обитуарy, Биртх анд Деатх Нотицес, Тхе Глобе анд Маил, Торонто, Онтарио, Цанада, Wеднесдаy, Марцх 30, 2005, п. С8 Цолумн 1.
  7. ^ Јохн Цартер Цаллагхан, “А Цанадиан кинг оф хеартс’, Обитуариес, Тхе Глобе анд Маил, Сатурдаy, Јулy, 24, 2004, п. Ф10.
  8. ^ Росс, M.L., “Неw Сургерy Репаирс тхе Хеарт”, Сатурдаy Нигхт, Јануарy 4, 1958. Пп. 10-11, 35.
  9. ^ Геддес, L.А., “Хисторицал Хигхлигхтс ин Цардиац Пацинг”, ИЕЕЕ Енгинееринг ин Медицине анд Биологy, Вол. 9, Иссуе 2, Јуне 1990, пп. 12-18.
  10. ^ Фурман, С., Еарлy Хисторy оф Цардиац Пацинг анд Дефибриллатион, Индиан Пацинг Елецтропхyсиологy Јоурнал, 2 9 (1): пп. 2-3.
  11. ^ Бигелоw, W.Г., Цолд хеартс, МцЛелланд анд Стеwарт Лтд, Торонто, 1984. (Цхаптер 4)
  12. ^ Миттал, Т., Пацемакерс – А јоурнеy тхроугх тхе yеарс, Индиан Јоурнал Тхорациц анд Цардиовасцулар Сургерy, Вол. 21, 2005, пп. 236-249.
  13. ^ Сwеет, Wх.Х., Стимулатион оф Сино-атриал Ноде фор Цардиац Аррест Дуринг Оператион, Булл. Ам. Цоллеге Сург., 32: 234, 1947.
  14. ^ Аqуилина О. А бриеф хисторy оф цардиац пацинг. Имагес Паедиатриц Цардиологy, 2006; Вол. 27; пп. 17-81.
  15. ^ Тхален, Х.Ј. Тх., Ван ден Берг, Ј.W., Хоман Ван дер Хеиде, Ј.Н., Ниевеен, Ј., Тхе Артифициал Цардиац Пацемакер, Ит’с Хисторy, Девелопмент анд Цлиницал Апплицатион, РоyалВан Горцум, Ассен, Тхе Нетхерландс, 1969.
  16. ^ Бигелоw, W.Г., Цаллагхан, Ј.C., Хоппс, Ј.А., Генерал Хyпотхермиа фор Еxпериментал Интрацардиац Сургерy, Анн. Сург., Вол. 132, Но. 3 Септ., 1950; пп. 531-537.
  17. ^ Фурман, С., Еарлy Хисторy оф Цардиац Пацинг анд Елецтропхyсиологy Јоурнал, Вол. 2, Но. 1, 2002; пп. 2-3.
  18. ^ Цаллагхан, Ј.C., Бигелоw, W.Г., Ан Елецтрицал Артифициал Пацеакер фор Стандстилл оф тхе Хеарт, Анн. Сург., Вол. 134, Но.1, Јулy, 1951; пп. 8-17.
  19. ^ Ауриццхио А, Куцк КХ, Хатала Р, Аррибас Ф (2013) Тхе ЕХРА Wхите Боок Еуропеан Хеарт Рхyтхм Ассоциатион.
  20. ^ Еуропеан Социетy оф Цардиологy (ЕСЦ); Еуропеан Хеарт Рхyтхм Ассоциатион (ЕХРА), Вардас П, Ауриццхио А, Бланц ЈЈ, ет ал. (2007) Гуиделинес фор цардиац пацинг анд цардиац ресyнцхронизатион тхерапy: тхе таск форце он цардиац пацинг анд ресyнцхронизатион тхерапy оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиологy. Девелопед ин цоллаборатион wитх тхе Еуропеан Хеарт Рхyтхм Ассоциатион. Еур Хеарт Ј.; 28: 2256-2295.
  21. ^ Сwердлоw CD, Wанг ПЈ, Зипес ДП. Пацемакерс анд имплантабле цардиовертер-дефибриллаторс. Ин: Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Манн DL, Томаселли ГФ, Браунwалд Е, едс. Браунwалд'с Хеарт Дисеасе: А Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2018:цхап 41.
  22. ^ Пуљевић D. (2003 ) Електростимулација срца у свјетлу нових смјерница. Медицус 12(1), 109-120
  23. ^ „Алл Абоут Пацемакерс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2018-12-03. Приступљено 2021-02-02. 
  24. ^ Грегоратос Г (2005) Индицатионс анд Рецоммендатионс фор Пацемакер Тхерапy Ам Фам Пхyсициан 71(8) 1563-1570
  25. ^ „Артифициал Хеарт Пацемакер - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-02. 
  26. ^ Пфафф ЈА, Герхардт РТ. Ассессмент оф имплантабле девицес. Ин: Робертс ЈР, Цусталоw ЦБ, Тхомсен ТW, едс. Робертс анд Хедгес' Цлиницал Процедурес ин Емергенцy Медицине анд Ацуте Царе. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 13.
  27. ^ Елленбоген КА, Wоод МА (2004) Цардиац Пацинг анд ИЦДс. БлацкwеллПублисхинг
  28. ^ Борyс Сураwицз, Лаwренце Е. Геринг, Елецтроцардиограпхy оф Артифициал Елецтрониц Пацемакерс ин Цхоу'с Елецтроцардиограпхy ин Цлиницал Працтице (Сиxтх Едитион), 2008
  29. ^ Миллер ЈМ, Томаселли ГФ, Зипес ДП. Тхерапy фор цардиац аррхyтхмиас. Ин: Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Манн DL, Томаселли ГФ, Браунwалд Е, едс. Браунwалд'с Хеарт Дисеасе: А Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2019:цхап 36.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektrostimulator_srca&oldid=27757458”