Ерлангенски рукопис

Ерлангенски рукопис је збирка српске усмене књижевности у којој је сачувано 217 драгоцених народних песама. Зборник је пронађен међу рукописима Универзитетске библиотеке у Ерлангену у Немачкој 1913. године.

Прва особа која се бавила карактеристикама и садржајем овог зборника био је немачки слависта Герхард Геземан који је написао и предговор првом штампаном издању 1925. Написан је у првим деценијама 18. века. Геземан је утврдио да рукопис потиче из области Војне крајине, али се, у омеђавању географског простора који открива зборник самом анализом језика песама не може искључити ни шира околина.Сакупљач и писар рукописа су по Геземану једна иста особа, немачке националности, али име и живот аутора до данас остаје непознат. Једна од основних одлика рукописа је његова хетерогеност и по жанровској структури, и по националном осећању и по уметничкој вредности. Највећи број заузамају епске песме у којима се између осталих појављују Марко Краљевић, Бранковићи, волвода Јанко, Јакшићи и велики број хајдука и ускока.

Проналазак рукописа

Овај зборник српске народне поезије пронашао је у фиоци Универзитетске библиотеке у Ерлангену познати немачки слависта Стајнмајер. Рукопис је библиотеци поклонио непознати аутор и погрешно је заведен као рукопис писан глагољицом. Прва вест о рукопису био је говор Ериха Бернекера, професора словенске филологије у Минхену, сачуван у извештају Баварске академије наука 7. фебруара 1914. Али будући да сам Бернекер није имао времена да се позабави садржајем рукописа, он је тај посао препустио Герхарду Геземану. Геземан је већ 1920. године филозофском факултету у Минхену предао опсежну студију о Ерлангенском рукопису на немачком језику, док је већ следеће године, маја 1921. поднео Српској академији наука у Београду прерађену студију о рукопису, заједно са редакцијом песама целокупне збирке. Тако је 1925. у Сремским Карловцима рукопис први пут објављен под називом „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских песама“ заједно са Газемановом студијом као предговором збирке.

Спољашње карактеристике рукописа

Сам рукопис обухвата 217 краћих и дужих песама хетерогене по жанровској структури, укупно око 11 000 стихова. Најчешћи стих је десетерац. Рукопис је писан такозваном дипломатском (брзописном) ћирилицом и готово на почетку сваке песме налазе се иницијали црвене боје, богато украшени, барокног стила који одговарају графичким орнаментима немачко-аустријских калиграфа барока крајем 17. века. Песме не поседују наслове већ су обележене бројевима. Хартија је јака и једнака и броји 533 исписаних страна, којима треба додати пар страна које су остале неисписане. Геземан истиче да су се ове песме морале изводити јер садрже завршне формуле, односно апостофирају се слушаоци. Највероватније, Ерлангенски рукопис био је наруџбина племића или војне старешине мада се не искључује ни могућност да је он био наручен као поклон, али ко је био наручивалац као и писар самог рукописа остаје до данас непознато.

За разлику од Вукових збирки народне књижевности, Ерлангенски рукопис не можемо схватити као антологију народних песама. Наиме у њој не постоје ни естетске ни жанровске ни језичке заједничке особине које би их везале. Чак не постоји ни заједничко национално осећање већ се у њој налазе и српске и хрватске и муслиманске песме. Ерлангенски рукопис представља општи пресек певања на Војној Граници који је изложен у рукопису без реда.

Списак песама у Ерлангенском рукопису

Списак песама:

• 1.) Туга за драгом
• 2.) Пролеће
• 3.) Девојачки умор
• 4.) Смијешно чудо
• 5.) Момачке муке
• 6.) Преудаја лепе Асанагинице
• 7.) Хвалила се жута дуња на мору
• 8.) Тешка понуда
• 9.) Требевићу, висока планино!
• 10.) Расла јабука сред Цариграда
• 11.) Мара Будимкиња и бан Петар
• 12.) Дунав је Савом оженио
• 13.) Текла вода слатина
• 14.) Ја имадем коња аџамију
• 15.) Бан Маријан враћа дјевојачке дарове
• 16.) Женидба комара јунака
• 17.) Јунаштво Мандушић Вука
• 18.) Дамњан Шиновић погуби љубу
• 19.) Ја заволех драгу надалеко
• 20.) Очајање због изгубљене љубави
• 21.) Ђурђева Јерина и деспот Стефан
• 22.) Дилбер-Анђелина
• 23.) Ђурђил и вила самовила
• 24.) Умијана и бег Белилбег
• 25.) Ашиковање љубе Борјенове
• 26.) Сестра Плетикосе Павла и Грчић Манојло
• 27.) Девојка и калуђер
• 28.) Калуђерица чедо родила
• 29.) Гаће Митре Даскалове
• 30.) Владика и млада емирка
• 31.) Зафали се дели-Мандалина
• 32.) Ја се попех уз чардак полако
• 33.) Урош си ћерцу удаје
• 34.) Везак везе девет дјевојака
• 35.) Колико се ја заклињах и завјетовах
• 36.) Просих дјевојку за три године
• 37.) Неутешна љубав
• 38.) Разочарање у љубави
• 39.) Љубавни јади
• 40.) Ћел-Никола и бела Рада
• 41.) Мома и славуј
• 42.) Фалила се фаљена дјевојка
• 43.) Дошли су нам добри гости у двору
• 44.) Љуба Борјенова
• 45.) Лепа Ана косу плела
• 46.) Лепа Ката Павла жали
• 47.) Златна свираљка
• 48.) Тодор си ујну милује
• 49.) Сестра остаје верна брату
• 50.) Милош Орићанин и војвода Јанко
• 51.) Вредна Мома Угриница
• 52.) Три су друге друговале
• 53.) Под Јанок девојка и краљ Милутин
• 54.) Фалила се Ајкуна дјевојка
• 55.) Царевић Мујо и Алипашиница
• 56.) Марица дјевојка и Андро Латинин
• 57.) Тамбура Челебије Муја
• 58.) Алипашин син Усеин и његова драга
• 59.) Змај-деспот Вук осваја Спљет
• 60.) Девојка ужеже Будим очима
• 61.) Кита Љубовића под Сигетом
• 62.) Момак иде драгој у дјеверство
• 63.) Шандић Јован погуби задарскога бана
• 64.) Погибија арамбаше Јована Дукића и Ива Сењанина
• 65.) Омер и Мерима
• 66.) Новак и Радивој
• 67.) Старина Новак и турски цар
• 68.) Тамбур бије Челебија Мујо
• 69.) Ја путовах летњи дан до подне
• 70.) Војвода Пријезда и турски цар
• 71.) Невјера љубе Поповић Стојана
• 72.) Сењани избављају Јуру Десанчића
• 73.) Матијаш постаје краљ
• 74.) Брдарић Мршан, његов побратим и Сењске дјевојке
• 75.) Бирање краља бацањем круне у облаке
• 76.) Женидба Латинина Ерцега Стипана
• 77.) Ухођење војске бана Ерделића
• 78.) Преудаја љубе Тодора Поморавца
• 79.) Иван Карловић избавља сестру
• 80.) Арамбаша Вуче ослобађа се ропства
• 81.) Рако капетан и Мађари куруци
• 82.) Љуто туже по Л’јевну дјевојке
• 83.) Кајица Радоња и змај-деспот Вук
• 84.) Ах, дјевојко, зелена јагодо
• 85.) Удовица Кама и син Усеин
• 86.) Рањен лежи ага Казун-ага
• 87.) Марко Краљевић погуби цареву стражу
• 88.) Ферат-паша оптужи Бишћа капетана
• 89.) Смрт Даничића Јура
• 90.) Погибија Ива капетана у Моровићу
• 91.) Кличе вила с Авале планине
• 92.) Женидба војводе Војина
• 93.) Када и сиромах раметан
• 94.) Погибија Ђура Даничића и Шима Латинина
• 95.) Шеовић Алага и гаће удовице Каме
• 96.) Гора Романија проклиње Старину Новака
• 97.) Сењски барјактар посестрими младу Марковицу
• 98.) Мегдан Смиљанић Илије и Јеличковић Муја
• 99.) Опклада кадунџике младе и Субашића Муја
• 100.) Сењски арамбаша преплива Цетину и доби девојку
• 101.) Мерима и Мехо у колу под Бунића градом
• 102.) Клетва девојачка
• 103.) Синанагић Ибро, Атлагићу Але и лепа Јауклија
• 104.) Усеин, лепа Ајка и паша
• 105.) Орање Краљевића Марка
• 106.) Погибија Сењанин Ивана
• 107.) Дјевојка више Шибеника
• 108.) Болан Ибро и Фатима дјевојка
• 109.) Војвода Јанко жени оба сина заједно
• 110.) Паде Арап под бијели Солин
• 111.) Дворбу дворе два Јакшића млада
• 112.) Грујица погуби брата Татомира али се и сам убије
• 113.) Иван Сењанин уграби из кола сестру диздареву
• 114.) Задарски јунак Дурла Латинин победи хвалишу Асан-агу
• 115.) Краљица открива свога брата у тавници
• 116.) Вила јавља сан бишћанском капетану
• 117.) Невјера љубе Новаковића Грује
• 118.) Свађа Мијата арамбаше и Вида Жеравице
• 119.) Вук Мандушић избавља из ропства Сењанин Ивана
• 120.) Мустај-бег лички изгуби главу због хвалисања
• 121.) Завада браће, али их помири љуба старијег брата
• 122.) Ложење црквених ствари да би се чета огријала
• 123.) Задарски бан ослобађа Прљу Радосава да би избавио љубу и сина
• 124.) Марко Краљевић и Пилип Драгиловић
• 125.) Чету води калауз дјевојка
• 126.) Младо Туре доби на превару сестру од Јанока бана
• 127.) Сењски капетан ослободи Шиму Богетића јер истуче Петра Мркоњића
• 128.) Јунаштво Мурат-арамбаше
• 129.) Невера сестре
• 130.) Љубавни јади Куча Ајманића
• 131.) Арамбаша Јелечковић Мујо издаје Вида Маринчића
• 132.) Вила завадила браћу
• 133.) Војводи Јанку стиже глас да је Секула рањен
• 134.) Сестра војводе Јанка жртвује за њега свога сина
• 135.) Свађа Сењанин Ивана и ускок Радојице
• 136.) Јерко Латинин води чету преко мора
• 137.) Шаљиве и скаредне поскочице
• 138.) Потурче Нукица уграби сестру Вида Миљковића
• 139.) Верност љубе Краљевића Марка
• 140.) Марко Краљевић избавља бега Константина
• 141.) Богдан продаје љубу да би подмирио дугове
• 142.) Асан-ага поклања цару дворе и јединицу за царева сина
• 143.) Туцак Манојло бежи из сужањства
• 144.) Чежња за драгом
• 145.) Мајстор Манојло, калфа Данојло и царева кћи
• 146.) Девојачке тајне
• 147.) Пошалице
• 148.) Туга за драгим
• 149.) Јанковић Стојан отима Осман-бегову љубу
• 150.) Старина Новак не хте да обљуби своју посестриму
• 151.) Невјера љубе Краљевића Марка
• 152.) Туга због растанка
• 153.) Карловкиње
• 154.) Коњ буди драгу
• 155.) Зидање моста на Неретви
• 156.) Три хајдука победише тридесет Сењана
• 157.) Дијете Секула гине у војсци војводе Јанка
• 158.) Сејмен-баша Рамо узима ћерку диздареву
• 159.) Прерушена Фатима превози с братом пашу с војском
• 160.) Сердар Илија отима лијепу Фатиму из Удбине
• 161.) Момче Никола одбеже са сестром бега Узумовића
• 162.) Була удовица настрада због свога сина
• 163.) Билушић Илија победи са четом Турке Клишане
• 164.) Војвода Јуриша задоб и богат плијен
• 165.) Зашто је ћерка шира него дуља
• 166.) Сан Градишке дјевојке
• 167.) Туркиња куша влашко момче
• 168.) Два ајдука на мукама
• 169.) Позван у сватове да буде кум својој драгој
• 170.) Разговор драгих испод вишњице
• 171.) Текла вода текелија
• 172.) Јауклија Црничић Алаге
• 173.) Млади бостанџија и гаће кадунине
• 174.) Ја усадих виту јелу
• 175.) Доскочице
• 176.) Вила узима од воде хараче
• 177.) Коњ црче дворећи рањеног господара
• 178.) Вино пије Дојчин Петар
• 179.) Бој на Грахову
• 180.) Драга се растаје са главом свога вереника
• 181.) Марко и вила
• 182.) Дјевојка остаје вјерна своме драгану
• 183.) Алибеговица и њен девер
• 184.) Гаће Ајкунине
• 185.) Девојка побрати момка
• 186.) Миклин млад и госпођа Јерина
• 187.) Илија Смиљанић напада Бихаћ
• 188.) Женидба Црнојевић Ива
• 189.) Радоња и Јагода дјевојка
• 190.) Тешки греси Дуке Сенковића
• 191.) Љубавни јади Куча Ајманића
• 192.) Прелијепој Кати не треба вјеровати
• 193.) Базрђан Мустафа домами Целил-беговицу
• 194.) Разговор царевог слуге и девојке
• 195.) Љубавне медитације
• 196.) О, госпођо, срце моје!
• 197.) Двоје су се миловали
• 198.) Чежња за љубављу
• 199.) Жеља за драгом
• 200.) Момак побеже од своје драгане
• 201.) Љубавна чежња претвара се у мржњу и освету
• 202.) Драго и недраго
• 203.) Лепа девојка и царевић
• 204.) Мартолоз Марко умире од девојачког урока
• 205.) Лијепа Јана и мудри Латини
• 206.) Порука драгој надалеко
• 207.) Јелен и кошута
• 208.) Младо Туре и кнез Лазар
• 209.) Дан војвода и његове возарице
• 210.) Цар Константин хара Свету Гору
• 211.) Растанак
• 212.) Лепи Јован коња пасе
• 213.) Иво и Аница
• 214.) Назли-Стојко и његова драгана
• 215.) Девојка отхранила три сокола
• 216.) Лепи Јово иде сестри у походе
• 217.) Лепа Мара и њен ружичњак

Спољашње везе

• Оригинално иѕдање, 1925. Сремски Карловци
• Комплетна књига "Ерлагенски рукопис" на савременом српском језику