Ервин Панофски

С Википедије, слободне енциклопедије

Ервин Панофски
Ервин Панофски током 1920-их
Пуно имеЕрwин Панофскy ин тхе 1920с
Име по рођењуЕрwин Панофскy
Датум рођења30 март, 1892(1892-03-30)
Место рођењаХановер
 Немачка
Датум смрти14. март 1968.(1968-03-14) (75 год.)
Место смртиПринстон, Њу Џерзи
 САД
ПребивалиштеНемачка, САД
ДржављанствоНемачко
Занимањеисторичар уметности

Ервин Панофски (30. март 1892 у Хановеру – 14. март 1968 у Принстону у Њу Џерзију)[1] био је немачко-јеврејски историчар уметности, чија се академска каријера углавном наставила у САД након успона нацистичког режима

Панофскијево дело представља високу тачку у модерном академском проучавању иконографије, коју је користио у изузетно утицајним делима[2] попут његове „мале књиге” Ренесанса и препород у западној уметности и његовом ремекделу[2] Рано холандско сликарство.

Многа од његових дела се још увек штампају, укључујући Студије из иконологије: Хуманистичке теме у уметности ренесансе (1939), Значење у визуелној уметности (1955), и његову студију из 1943. Живот и уметност Албрехта Дирера. Панофскијеве идеје су такође имале велики утицај на интелектуалну историју генерално,[3] посебно у његовој употреби историјских идеја за тумачење уметничких дела и обрнуто.

Биографија[уреди | уреди извор]

Панофски је рођен Хановеру у богатој јеврејској силезијској рударској породици. Он је одрастао у Берлину, матурирао је1910. у гимназији Јоахимсталшес. Он је студирао право, филозофију, филологију и историју уметности у Фрајбургу, Минхену и Берлину током 1910–14, где је слушао и предавања историчарке уметности Маргарете Бибер, која је замењивала Георга Лочку.

Док је Панофски похађао курсеве на Универзитету Фрајбург, нешто старији студент, Курт Бат, одвео га је на предавање оснивача одељења за историју уметности Вилхелма Вега, под којим је своју дисертацију написао 1914. године. Његова тема, Дирерова уметничка теорија, Dürers Kunsttheorie: vornehmlich in ihrem Verhaltnis zur Kunsttheorie der Italiener, објављена је следеће године у Берлину под називом Die Theoretische Kunstlehre Albrecht Dürers. Због повреде при коњичкм јахању, Панофски је ослобођен војне службе током Првог светског рата, користећи то време да присуствује семинарима о средњем веку Адолфа Голдшмита у Берлину.

Панофскијева академска каријера у области историје уметности одвела га је на Универзитет у Берлину, Универзитет у Минхену, и коначно, на Универзитет у Хамбургу, где је предавао од 1920. до 1933. године. Управо у том периоду почели су се појављивати његови први значајнији списи о историји уметности. Значајно рано дело било је Idea: Ein Beitrag zur Begriffsgeschichte der älteren Kunstheorie (1924; у преводу Идеја: концепт у теорији уметности), засновано на идејама Ернста Касирера.

Панофски је први пут дошао у Сједињене Државе 1931. године да предаје на Њујоршком универзитету. Иако му је у почетку било дозвољено да проводи наизменичне семестре у Хамбургу и Њујорку, након што су нацисти дошли на власт у Немачкој његово именовање у Хамбургу је прекинуто, јер је био Јеврејин, а остао је трајно у Сједињеним Државама са својом супругом историчарком уметности (од 1916) , Доротејом „Дором” Мос (1885-1965). Он и његова супруга постали су део Калер-Крајса.

До 1934. године Панофски је истовремено предавао на Њујоршком универзитету и на Универзитету Принстон, а 1935. године позван је да се придружи особљу новог Института за напредне студије у Принстону, Њу Џерзи, где је остао до краја каријере.[4] Године 1999. је део стамбеног комплекса факултета назван њему у част „Панофски лејн”.[5]

Панофски је био члан Америчке академије уметности и наука, Британске академије и низа других националних академија. Године 1954. је постао страни члан Краљевске холандске академије уметности и наука.[6] Године 1962. добио је Хаскинсову медаљу Средњовековне америчке академије. Током периода 1947–1948 Панофски је био Чарлс Елиот Нортонов професор на Универзитету Харвард; предавања су касније постала курс Рано холандско сликарство.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Идеа: А Цонцепт ин Арт Тхеорy (1924)[7]
  • Перспецтиве ас Сyмболиц Форм (1927)[8]
  • Студиес ин Ицонологy (1939)[9]
  • Тхе Лифе анд Арт оф Албрецхт Дüрер (1943)[10]
  • (транс.) Аббот Сугер он тхе Аббеy Цхурцх оф Ст.-Денис анд итс арт треасурес (1946).[11] Басед он тхе Норман Wаит Харрис лецтурес деливеред ат Нортхwестерн университy ин 1938.
  • Готхиц Арцхитецтуре анд Сцхоластицисм (1951)[12]
  • Еарлy Нетхерландисх Паинтинг: Итс Оригинс анд Цхарацтер (1953).[13] Басед он тхе 1947–48 Цхарлес Елиот Нортон Лецтурес.
  • Меанинг ин тхе Висуал Артс (1955)[14]
  • Пандора'с Боx: тхе Цхангинг Аспецтс оф а Мyтхицал Сyмбол (1956) (wитх Дора Панофскy)[15]
  • Ренаиссанце анд Ренасценцес ин Wестерн Арт (1960)[16]
  • Томб Сцулптуре: Фоур Лецтурес он Итс Цхангинг Аспецтс фром Анциент Егyпт то Бернини (1964)[17]
  • Сатурн анд Меланцхолy: Студиес ин тхе Хисторy оф Натурал Пхилосопхy, Религион, анд Арт (1964) (wитх Раyмонд Клибанскy анд Фритз Саxл)[18]
  • Проблемс ин Титиан, мостлy ицонограпхиц (1969)[19]
  • Тхрее Ессаyс он Стyле (1995; ед. Ирвинг Лавин):[20] "Wхат Ис Бароqуе?", "Стyле анд Медиум ин тхе Мотион Пицтурес", "Тхе Идеологицал Антецедентс оф тхе Роллс-Роyце Радиатор". Интро. бy Ирвинг Лавин.
  • „Тхе Моусе Тхат Мицхелангело Фаилед то Царве” (ПДФ) (Ессаyс Ин Меморy оф Карл Лехманн изд.). Н.Y.: Институте оф Фине Артс, Неw Yорк Университy. 1964: 242—255. 
  • Цармина Латина (2018; ед. wитх интродуцтион анд схорт аннотатионс бy Гереон Бецхт-Јöрденс)[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ерwин Панофскy – Дицтионарy оф Арт Хисторианс”. артхисторианс.инфо. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2016. 
  2. ^ а б Схоне, Рицхард анд Стонард, Јохн-Паул, едс. Тхе Боокс тхат Схапед Арт Хисторy, цхаптер 7. Лондон: Тхамес & Худсон, 2013.
  3. ^ Цхартиер, Рогер. Цултурал Хисторy, пп. 23–24 (фром "Интеллецтуал Хисторy анд тхе Хисторy оф Менталитéс"). Итхаца: Цорнелл Университy Пресс, 1988
  4. ^ „Ерwин Панофскy” (ПДФ). Институте фор Адванцед Студy. Приступљено 25. 1. 2017. 
  5. ^ „Стреетс ат тхе Институте”. Институте фор Адванцед Студy. Приступљено 25. 1. 2017. 
  6. ^ „Ерwин Панофскy (1892–1968)”. Роyал Нетхерландс Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 26. 7. 2015. 
  7. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1968). Идеа: А Цонцепт ин Арт Тхеорy (на језику: енглески). Харпер & Роw. ИСБН 9780064300490. 
  8. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1991). Перспецтиве ас Сyмболиц Форм (на језику: енглески). Зоне Боокс. ИСБН 9780942299526. 
  9. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1972). Студиес Ин Ицонологy: Хуманистиц Тхемес Ин Тхе Арт Оф Тхе Ренаиссанце (на језику: енглески). Харпер & Роw. ИСБН 9780786741885. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 22. 05. 2020. 
  10. ^ Панофскy, Ерwин; Смитх, Јеффреy Цхиппс (1. 1. 2005). Тхе Лифе анд Арт оф Албрецхт Дüрер (на језику: енглески). Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9780691122762. 
  11. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1979). Аббот Сугер он тхе Аббеy Цхурцх оф Ст.-Денис анд Итс Арт Треасурес (на језику: енглески). Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9780691003146. 
  12. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1976). Готхиц арцхитецтуре анд сцхоластицисм (на језику: енглески). Неw Америцан Либрарy. 
  13. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1953). Еарлy Нетхерландисх Паинтинг, Итс Оригинс анд Цхарацтер: Теxт (на језику: енглески). Харвард Университy Пресс. 
  14. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1955). Меанинг ин тхе Висуал Артс (на језику: енглески). Доубледаy. ИСБН 9780226645513. 
  15. ^ Панофскy, Дора; Панофскy, Ерwин (1. 1. 1956). Пандора'с Боx: Тхе Цхангинг Аспецтс оф а Мyтхицал СyмболНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). Пантхеон Боокс. 
  16. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1969). Ренаиссанце анд Ренасценцес ин Wестерн Арт (на језику: енглески). Wествиеw Пресс. ИСБН 0064300269. [мртва веза]
  17. ^ Панофскy, Ерwин; Јансон, Хорст Wолдемар (1. 1. 1992). Томб сцулптуре: фоур лецтурес он итс цхангинг аспецтс фром анциент Егyпт то Бернини (на језику: енглески). Х.Н. Абрамс. 
  18. ^ Клинбанскy, Раyмонд; Панофскy, Ерwин; Саxл, Фритз (1. 1. 1964). Сатурн анд Меланцхолy: Студиес ин тхе Хисторy оф Натурал Пхилосопхy, Религион, анд Арт (на језику: енглески). Тхомас Нелсон анд Сонс. 
  19. ^ Панофскy, Ерwин (1. 1. 1969). Проблемс ин Титиан, мостлy ицонограпхицНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). Неw Yорк Университy Пресс. 
  20. ^ Панофскy, Ерwин; Хецксцхер, Wиллиам С. (1. 1. 1997). Тхрее Ессаyс он Стyле (на језику: енглески). МИТ Пресс. ИСБН 9780262661034. 
  21. ^ Ин: Гереон Бецхт-Јöрденс (Ед.): Еwиг дие Лиебе аллеин. Ерwин Панофскyс, дер сицх ауцх Пан неннт, Латеинисцхе Гедицхте гесаммелт, ревидиерт, берицхтигт унд мит еиниген кнаппен Анмеркунген версехен. Мит Еинлеитунг ин латеинисцхер унд деутсцхер Спрацхе соwие деутсцхен Версüбертрагунген Кöнигсхаусн & Неуманн, ISBN 978-3-8260-6260-5

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Holly, Michael Ann, Panofsky and the Foundations of Art History, Ithaca, Cornell University Press, (1985)
  • Ferretti, Sylvia, Cassirer, Panofsky, Warburg: Symbol, Art, and History, New Haven, Yale University Press, (1989)
  • Lavin, Irving, editor, Meaning in the Visual Arts: View from the Outside. A Centennial Commemoration of Erwin Panofsky (1892–1968), Princeton, Institute for Advanced Study, (1995)
  • Panofsky, Erwin, & Lavin, Irving (Ed.), Three essays on style, Cambridge, MA, MIT Press, (1995)
  • Panofsky, Erwin. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2020) ин тхе Дицтионарy оф Арт Хисторианс, Лее Соренсен, ед.
  • Wуттке, Диетер (Ед.), Ерwин Панофскy. Корреспонденз, Wиесбанден, Харрассоwитз, (2001–2011)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ервин Панофски на Викимедијиној остави.
Библиотечки ресурси о
Ервин Панофски
Аутор Ервин Панофски
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ervin_Panofski&oldid=27676817”