Пређи на садржај

Етакринска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Етакринска киселина
IUPAC име
[2,3-дихлоро-4-(2-метиленебутаноил)фенокси]сирћетна киселина
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
MedlinePlusa682857
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина> 98%
Идентификатори
CAS број58-54-8 ДаY
ATC кодC03CC01 (WHO)
PubChemCID 3278
DrugBankDB00903 ДаY
ChemSpider3163 ДаY
UNIIM5DP350VZV ДаY
KEGGD00313 ДаY
ChEBICHEBI:4876 ДаY
ChEMBLCHEMBL456 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC13H12Cl2O4
Моларна маса303,138 g/mol
  • Clc1c(C(=O)\C(=C)CC)ccc(OCC(=O)O)c1Cl
  • InChI=1S/C13H12Cl2O4/c1-3-7(2)13(18)8-4-5-9(12(15)11(8)14)19-6-10(16)17/h4-5H,2-3,6H2,1H3,(H,16,17) ДаY
  • Key:AVOLMBLBETYQHX-UHFFFAOYSA-N ДаY

Етакринска киселина (Едекрин) је диуретик који се користи за третирање високог крвног притиска и отока узрокованих болестима попут затајења срца, обољења јетре и бубрега.

За разлику од других диуретика, етакринска киселина није сулфонамид[1] и стога њена примена није ограничена сулфа алергијама.

Етакринска киселина је дериват феноксисирћетне киселине који садржи кетонску и метиленску групу. Цистеинско везивање се одвија путем метиленске групе.

Дозирање[уреди | уреди извор]

Етакринска киселина је у продају у облику 25 mg и 50 mg таблета за оралну примену. Натријумова со (натријум етакринат) се користи интравенозно. Раствор се припрема и одржава са pH вредношћу изнад 5.

Непожељна дејства[уреди | уреди извор]

Као диуретик, етакринска киселина може да узрокује честу уринацију, али се то обично стабилизује након пар недеља употребе.

Етакринска киселина може такође да узрокује ниске новое калијума, што може да се испољи у облику грчења мишића или слабости. Исто тако је познато да може да изазове привремени или стални губитак слуха (ототоксичност)[2] и оштећење јетре.[3] При оралном дозирању, она производи дијареју, и може доћи до интестиналног крварења при вишим дозама.

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Етакринска киселина делује путем инхибирања натријум-калијум-хлорид котранспорта у усходном краку Хенлове петље бубрега. Крива дозног одговора ја етакринске киселине је стрмија од фуроземида, и у општем случају, неподеснија за употребу. Опсег доза је 50-150 mg.

Етакринска киселина и њен глутатионски метаболит су потентни инхибитори чланова фамилије глутатион S-трансфераза. Ти ензими учествују у ксенобиотичком метаболизму. За ту фамилију ензима је показано да има високу стопу генетичке варијабилности.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сомберг ЈЦ, Молнар Ј (2009). „Тхе Плеиотропиц Еффецтс оф Етхацрyниц Ацид”. Ам Ј Тхер. 16: 102. ПМИД 19142157. дои:10.1097/МЈТ.0б013е3181961264. 
  2. ^ Босхер СК (1980). „Тхе натуре оф тхе ототоxиц ацтионс оф етхацрyниц ацид упон тхе маммалиан ендолyмпх сyстем. I. Фунцтионал аспецтс”. Ацта Отоларyнгол. 89 (5–6): 407—18. ПМИД 7446061. дои:10.3109/00016488009127156. 
  3. ^ Датеy; Десхмукх, СН; Далви, ЦП; Пурандаре, НМ; et al. (1967). „Хепатоцеллулар дамаге wитх етхацрyниц ацид”. Бр. Мед. Ј. 3 (5558): 152—153. ПМЦ 1842848Слободан приступ. ПМИД 6028103. дои:10.1136/бмј.3.5558.152. 


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).