Фактор импакта
Фактор импакта (ИФ) научног часописа је мера која одражава годишњи просечни број цитата за недавно објављене чланке тог часописа. Он се често користи као израз релативне важности часописа у датом пољу. Часописи са вишим фактором импакта се обично сматрају важнијим о оних са нижом вредношћу фактора. Фактор импакта је развио Јуџин Гарфиелд, оснивач Института за научне информације. Фактори импакта се израчунавају на годишњој бази почевши од 1975 за оне часописе који су уврштени у Извештај цитација часописа.
[уреди | уреди извор]
За дату годину, фактор импакта часописа је број цитација коју су добили чланци објављени у том часопису током претходне две године, подељен тоталним бројем чланака које је часопис објавио током истог периода.[1] На пример, ако часопис има фактор импакта од 3 за 2008, онда су његови чланци објављени током 2006. и 2007. добили у просеку 3 цитације у 2008. години. Потребно је напоменути да се фактори импакта за 2008. годину заправо објављују 2009. године. Они се не могу израчунати док индексна агенција не обради све публикације из 2008.
Нови часописи, који су уврштени у индекс од њиховог првог издања, добијају фактор импакта након две године индексирања. Часописи који су индексирани почевши од тома који није први том добијају фактор импакта нако што су индексиране три године њихових издања. Понекад, Тхомсон Реутерс додељује фактор импакта новим часописима који су индексирани мање од две године на бази парцијалних цитационих података.[2][3] Годишње и друге ирегуларне публикације понекад немају издања у датој години, што утиче на вредности фактора.
Фактор импакта се односи на специфични временски период, те се може израчунати за било који жељени период. Јоурнал Цитатион Репортс (ЈЦР) такође садржи петогодишњи фактор импакта.[4] ЈЦР наводи рангове часописа по фактору импакта у датој дисциплини, као што је на пример органска хемија или психијатрија.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Јоурнал Цитатион Репортс: Импацт Фацтор”. Приступљено 12. 09. 2016.
- ^ блогс.рсц.орг. "РСЦ Адванцес рецеивес итс фирст партиал импацт фацтор", Јуне 24, 2013. Ретриевед он Маy 21ст 2015.
- ^ неwс.целл.цом. "Оур фирст (партиал) импацт фацтор анд оур цонтинуинг (фулл) сторy Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016)", July 30th, 2014. Retrieved on May 21st 2015.
- ^ „JCR with Eigenfactor”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2010. г. Приступљено 26. 08. 2009.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Garfield, E. (2006). „The History and Meaning of the Journal Impact Factor”. JAMA. 295 (1): 90—3. PMID 16391221. doi:10.1001/jama.295.1.90.
- Garfield, E (1999). „Journal impact factor: a brief review”. Canadian Medical Association Journal. 161: 979—980.
- McVeigh, M. E.; Mann, S. J. (2009). „The Journal Impact Factor Denominator”. JAMA. 302 (10): 1107—9. PMID 19738096. doi:10.1001/jama.2009.1301.
- Hubbard, S. C.; McVeigh, M. E. (2011). „Casting a wide net: The Journal Impact Factor numerator”. Learned Publishing. 24 (2): 133—137. doi:10.1087/20110208.
- Gilbert, Natasha (2010). „UK science will be judged on impact”. Nature. 468 (7322): 357. Bibcode:2010Natur.468..357G. PMID 21085146. doi:10.1038/468357a.
- Groesser, Stefan N. (2012). „Dynamics of Journal Impact Factors”. Systems Research and Behavioral Science. 29 (6): 624—644. doi:10.1002/sres.2142.
- Marcus, Adam and Ivan Orasnky, "What's Behind Big Science Frauds?," The New York Times, May 22, 2015. [1]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- List of ranking (by field) and impact factor by Science Watch
- „Journal Citation Reports”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2009. г. Приступљено 18. 07. 2009.
- Does the 'Impact Factor' Impact Decisions on Where to Publish?, American Physical Society. Accessed: 2010-07-10.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
