Пређи на садржај

Фенфлурамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Фенфлурамин
IUPAC име
(RS)-N-етил- 1-[3-(трифлуорометил)фенил]пропан- 2-амин
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Категорија трудноће
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • План IV
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације20 сата
Идентификатори
CAS број458-24-2 ДаY
ATC кодA08AA02 (WHO)
PubChemCID 3337
DrugBankDB00574 ДаY
ChemSpider3220 ДаY
UNII2DS058H2CF ДаY
KEGGD07945 ДаY
ChEBICHEBI:5000 ДаY
ChEMBLCHEMBL87493 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC12H16F3N
Моларна маса231,26 g/mol
  • FC(F)(F)c1cccc(c1)CC(NCC)C
  • InChI=1S/C12H16F3N/c1-3-16-9(2)7-10-5-4-6-11(8-10)12(13,14)15/h4-6,8-9,16H,3,7H2,1-2H3 ДаY
  • Key:DBGIVFWFUFKIQN-UHFFFAOYSA-N ДаY

Фенфлурамин (3-трифлуорометил-N-етиламфетамин, Пондимин, Пондеракс, Адифакс) је лек који је био део Fen-Phen лека против гојазности (други састојак је био фентермин). Фенфлурамин је уведен на америчко тржиште 1973. Он је рацемска смеша два енантиомера, декстрофенфлурамина и левофенфлурамина. Он повишава ниво неуротрансмитера серотонина, хемикалије која регулише расположење, апетит и друге функције. Фенфлурамин узрокује отпуштање серотонина путем ометања везикуларног складиштења неуротрансмитера, и преусмеравања дејства серотонинског транспортера.[1] Резултат тога је осећање ситости и губитак апетита.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wелцх, Ј. Т.; Лим, D. С. (2007). „Тхе Сyнтхесис анд Биологицал Ацтивитy оф Пентафлуоросулфанyл Аналогс оф Флуоxетине, Фенфлурамине, анд Норфенфлурамине”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy. 15 (21): 6659—6666. ПМИД 17765553. дои:10.1016/ј.бмц.2007.08.012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]