Фенирамин
-Pheniramin_Structural_Formula_V1.svg) | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Продајно име | AVIL, Metron, Pyriton, Trimeton |
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 86-21-5  |
| ATC код | R06AB05 (WHO) |
| PubChem | CID 4761 |
| DrugBank | DB01620 |
| ChemSpider | 4597 |
| ChEMBL | CHEMBL1193 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C16H20N2 |
| Моларна маса | 240,343 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка кључања | 181 °C (358 °F) |
Фенирамин је органско једињење, које садржи 16 атома угљеника и има молекулску масу од 240,343 Da.[1][2]
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 3,0 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -4,2 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 16,1 |
Стереоизомеризам[уреди | уреди извор]
Фенирамин садржи стереоцентар и састоји се од два енантиомера. Ово је рацемат, тј. Смјеса од 1: 1 ( Р ) и ( С ) - облик:[6]
| Енантиомери фенирамина | |
|---|---|
-Pheniramin_Structural_Formula_V1.svg) ЦАС-Нуммер: 56141-72-1 |
-Pheniramin_Structural_Formula_V1.svg) ЦАС-Нуммер: 23201-92-5 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Ф. в. Бруцххаусен, Г. Даннхардт, С. Ебел, А. W. Фрахм, Е. Хацкентхал, У. Холзграбе (Хрсг.): Хагерс Хандбуцх дер Пхармазеутисцхен Праxис: Банд 9: Стоффе П-З, Спрингер Верлаг, Берлин, Ауфл. 5, 2014, С. 121, ИСБН 978-3-642-63389-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
