Пређи на садржај

Фенирамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Фенирамин
Структурна формула без стереокемије
Клинички подаци
Продајно имеAVIL, Metron, Pyriton, Trimeton
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Идентификатори
CAS број86-21-5 ДаY
ATC кодR06AB05 (WHO)
PubChemCID 4761
DrugBankDB01620 ДаY
ChemSpider4597 ДаY
ChEMBLCHEMBL1193 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC16H20N2
Моларна маса240,343
  • CN(C)CCC(C1=CC=CC=C1)C1=CC=CC=N1
  • InChI=1S/C16H20N2/c1-18(2)13-11-15(14-8-4-3-5-9-14)16-10-6-7-12-17-16/h3-10,12,15H,11,13H2,1-2H3 ДаY
  • Key:IJHNSHDBIRRJRN-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка кључања181 °C (358 °F)

Фенирамин је органско једињење, које садржи 16 атома угљеника и има молекулску масу од 240,343 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 3,0
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -4,2
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 16,1

Стереоизомеризам[уреди | уреди извор]

Фенирамин садржи стереоцентар и састоји се од два енантиомера. Ово је рацемат, тј. Смјеса од 1: 1 ( Р ) и ( С ) - облик:[6]

Енантиомери фенирамина

ЦАС-Нуммер: 56141-72-1

ЦАС-Нуммер: 23201-92-5

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди
  6. ^ Ф. в. Бруцххаусен, Г. Даннхардт, С. Ебел, А. W. Фрахм, Е. Хацкентхал, У. Холзграбе (Хрсг.): Хагерс Хандбуцх дер Пхармазеутисцхен Праxис: Банд 9: Стоффе П-З, Спрингер Верлаг, Берлин, Ауфл. 5, 2014, С. 121, ИСБН 978-3-642-63389-8.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).