Фентоламин
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
3-[(4,5-дихидро-1H-имидазол-2-илметил)(4-метилфенил)амино]фенол | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Регитине |
| Drugs.com | Микромедекс, детаљне потрошачке информације |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | обично IV или ИМ |
| Фармакокинетички подаци | |
| Метаболизам | Хепатиц |
| Полувреме елиминације | 19 минута |
| Идентификатори | |
| CAS број | 50-60-2  |
| ATC код | C04AB01 (WHO) V03AB36 |
| PubChem | CID 5775 |
| IUPHAR/BPS | 502 |
| DrugBank | DB00692 |
| ChemSpider | 5571 |
| UNII | Z468598HBV |
| KEGG | D08362 |
| ChEMBL | CHEMBL597 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C17H19N3O |
| Моларна маса | 281,352 g/mol |
| |
| |
Фентоламин (regitin) је реверзибилни[1] неселективни алфа-адренергички антагонист.[2]
Механизам[уреди | уреди извор]
Његово примарно дејство је вазодилатација путем α1 блокаде.[3]
Он такође може да доведе до рефлексне тахикардије због хипотензије и α2 инхибиције, чиме се повишава симпатетички тон.[4]
Хемија[уреди | уреди извор]
Фентоламин, 2-[[N-(3′-хидроксифенил)-пара-толуидион]метил]-2-имидазолин, се синтетише путем алкилације 3-(4-метиланилино)фенола користећи 2-хлорометилимидазолин.[5][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јеwелл, Јохн Р.; Лонгwортх, Давид L.; Столлер, Јамес К.; Цасеy, Давид (2003). Тхе Цлевеланд Цлиниц интернал медицине цасе ревиеwс. Хагерстоwн, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 32. ISBN 0-7817-4266-8.
- ^ Phentolamine на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ^ Brock G. Oral phentolamine (Vasomax). Drugs Today (Barcelona). 2000 Feb-Mar;36(2-3):121-4.
- ^ Схен, Хоwард (2008). Иллустратед Пхармацологy Меморy Цардс: ПхарМнемоницс. Миниревиеw. стр. 14. ISBN 1-59541-101-1.
- ^ K. Miescher, A. Marxer, E. Urech, U.S. Patent 2.503.059 (1950).
- ^ E. Urech, A. Marxer, K. Miescher, Helv. Chim. Acta, 33, 1386 (1950).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
