Фидеизам
| Део серије чланака на тему |
| Бог |
|---|
Фидеизам (од латинске речи за веру: фидес и наставка -изам) је епистемолошка теорија која заговара независност вере од разума или теорија која научава да су разум и вера у сукобу, при чему је вера супериорнија када се ради о откривању одређених истина,[1] као што су „више истине” о божанству које се не могу схватити разумом него само вером у објаву.[2] Другим речима, фидеизам је „учење које ставља веру на место науке.”[3]
Теолози и филозофи су на разне начине дефинисали однос вере и разума приликом одређивања истине метафизичких концепата, моралности и религијских уверења. Будући да појам „фидеизам” најчешће користе противници те теорије с циљем негативног етикетирања њених заступника, ретко који аутор ће сам за себе рећи да је фидеиста (заступник фидеизма). Фидеизам се најчешће приписује четворици филозофа: Паскалу, Киеркегарду, Вилијаму Јамесу и Витгенстајну, премда се потврда за то често не може наћи ни у њиховим, ни у концептима и делима њихових следбеника.[4] Постоји више различитих облика фидеизма.[5]
У хршћанској теологији фидеизмом се означава „такво разумевање хришћанске теологије које одбацује потребу (или, понекад, могућност) критикâ или проценâ на темељу извора који се налазе изван саме хришћанске вере.”[6] Католички смер фидеизма, „који мало држи до способности људског разума и до појмовне формулације вере”, назива се традиционализам.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (језик: енглески)
- ^ "Фидеизам", у: Владимир Филиповић (ур.), Филозофијски рјечник, Накладни завод Матице хрватске, Загреб 1989, стр. 106.
- ^ Иван Цвитковић, Рјечник религијских појмова, ДЕС, Сарајево 2005, стр. 139. ISBN 978-9958-728-59-4
- ^ Амесбурy, Рицхард (2005). "Фидеисм", сецтион 2.2, у: Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (преузето 29. септембра/рујна 2013). (језик: енглески)
- ^ Qуинн, Пхилип L. (ур.); Талиаферро, Цхарлес (2000), А цомпанион то пхилосопхy оф религион, Малден, Масс.: Блацкwелл, стр. 376, ISBN 0-631-21328-7 (језик: енглески)
- ^ МцГратх, Алистер Е. (2007). Увод у кршћанску теологију, Еx либрис, Ријека, стр. 552.
- ^ Карл Рахнер и Херберт Воргримлер, Теолошки рјечник,Форум богослова Ђаково, Ђаково 1992, стр. 157.
Литература[уреди | уреди извор]
- Амесбурy, Рицхард (2005), „Фидеисм”, Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
- Геислер, Норман (1976), Цхристиан Апологетицс, Бакер Боок Хоусе, ИСБН 0-80103704-2.
- Бењамин Броwн, "Тхе Цомебацк оф "Симпле Фаитх": Тхе Ултра-Ортходоx Цонцепт оф Фаитх анд Итс Девелопмент ин тхе Нинетеентх Центурy", Студиес ин Јудаисм, Хуманитиес анд тхе Социал Сциенцес, 2017.
- „Фидеисм”, Тхе Цатхолиц Енцyцлопедиа, Неw адвент.