Пређи на садржај

Физичка космологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Уметничка концепција космолошког модела Великог праска, најшире прихваћеног од свих у физичкој космологији (ни време ни величина нису у сразмери)

Физичка космологија је грана космологије која се бави проучавањем космолошких модела. Космолошки модел, или једноставно космологија, даје опис структура и динамике универзума највећих размера и омогућава проучавање фундаменталних питања о његовом пореклу, структури, еволуцији и коначној судбини.[1] Космологија као наука настала је од Коперниканског принципа, који подразумевају да се небеска тела повињавају идентичним физичким законима као на Земљи, и Њутнове механике, која је прва омогућила разумевање тих физичких закона.

Физичка космологија, како се сада разуме, почела је развојем опште теорије релативности Алберта Ајнштајна 1915. године, праћена великим опсервацијским открићима 1920-их: прво, Едвин Хабл је открио да универзум садржи огроман број спољашњих галаксија изван Млечног Начин; затим, рад Веста Слифера и других показао је да се универзум шири. Овај напредак је омогућио да се спекулише о пореклу универзума и омогућио успостављање теорије Великог праска, од стране Жоржа Леметра, као водећег космолошког модела. Неколико истраживача и даље заговара неколико алтернативних космологија;[2] међутим, већина космолога се слаже да теорија Великог праска најбоље објашњава запажања.

Драматични напредак у опсервационој космологији од 1990-их, укључујући космичку микроталасну позадину, удаљене супернове и истраживање црвеног помака галаксије, довео је до развоја стандардног модела космологије. Овај модел захтева да универзум садржи велике количине тамне материје и тамне енергије чија природа тренутно није добро схваћена, али модел даје детаљна предвиђања која се одлично слажу са мноштвом различитих запажања.[3]

Космологија се у великој мери ослања на рад више различитих области истраживања у теоријској и примењеној физици. Области релевантне за космологију укључују експерименте и теорију физике честица, теоријску и опсервациону астрофизику, општу релативност, квантну механику и физику плазме.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фор ан овервиеw, сее Георге ФР Еллис (2006). „Иссуес ин тхе Пхилосопхy оф Цосмологy”. Ур.: Јеремy Буттерфиелд & Јохн Еарман. Пхилосопхy оф Пхyсицс (Хандбоок оф тхе Пхилосопхy оф Сциенце) 3 волуме сет. Нортх Холланд. Бибцоде:2006астро.пх..2280Е. ИСБН 978-0-444-51560-5. арXив:астро-пх/0602280Слободан приступ. 
  2. ^ „Ан Опен Леттер то тхе Сциентифиц Цоммунитy ас публисхед ин Неw Сциентист, Маy 22, 2004”. цосмологyстатемент.орг. 2014-04-01. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 2017-09-27. 
  3. ^ Берингер, Ј.; ет ал. (Партицле Дата Гроуп) (2012). „2013 Ревиеw оф Партицле Пхyсицс” (ПДФ). Пхyс. Рев. D. 86 (1): 010001. Бибцоде:2012ПхРвД..86а0001Б. дои:10.1103/ПхyсРевД.86.010001Слободан приступ. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]