Флестолол

С Википедије, слободне енциклопедије

Флестолол
Називи
IUPAC назив
3[1-(Karbamoilamino)-2-metil-2-propanil]amino2-hidroksipropil 2-fluorobenzoat
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
КЕГГ[1]
УНИИ
  • CC(C)(CNC(=O)N)NCC(COC(=O)C1=CC=CC=C1F)O
Својства
C15H22FN3O4
Моларна маса 327,36 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Флестолол је краткотрајни агонист бета адренергијског рецептора.[4]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Синтеза флестолола.[5]

Ацилацијом глицидола (2) хлоридом киселине 1 настаје естар 3. Реакција тог интермедијера са амином 4, добијеног реакцијом 1,1-диметилетилендиамина са урејом, даје флестолол (5).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Quon, CY; Stampfli, HF (1993). „Biochemical characterization of flestolol esterase”. Research communications in chemical pathology and pharmacology. 81 (3): 309—22. PMID 8235065. 
  5. ^ Kam, Sheung Tsam; Matier, William L.; Mai, Khuong X.; Barcelon-Yang, Cynthia; Borgman, Robert J.; O'Donnell, John P.; Stampfli, Herman F.; Sum, Check Y.; Anderson, William G. (1984). „[(Arylcarbonyl)oxy]propanolamines. 1. Novel .beta.-blockers with ultrashort duration of action”. Journal of Medicinal Chemistry. 27 (8): 1007. PMID 6146718. doi:10.1021/jm00374a013.